12. septembar 2022.

Organizacije potpisnice Deklaracije o plati za život: Minimalnu zaradu povećati odmah

Obraćanje javnosti povodom sednice Socijalno-ekonomskog saveta

Organizacije potpisnice Deklaracije o plati za život obratile su se javnosti povodom sutrašnje sednice Socijalno-ekonomskog saveta koja je poslednja prilika da se konsenzusom donese odluka o novoj minimalnoj ceni rada.

Sarita Bradaš, istraživačica Fondacije Centar za demokratiju, istakla je da je iznos minimalne zarade u 2022. godini ispod relativnog praga siromaštva za tročlanu porodicu koji iznosi 39.600 dinara. Izvesno je da će i uz sadašnje povećanje, naročito ako uzmemo u obzir trendove inflacije, minimalna zarada ostaviti radnike i radnice u riziku od siromaštva. Minimalna zarada treba da ima zaštitnu funkciju, ona treba da štiti radnike i radnice i njihove porodice tako da imaju pristojan životni standard, dakle da od onoga što zarade mogu pristojno da žive.

Vladimir Simović je ispred Centra za politike emancipacije konstatovao da minimalna zarada trenutno iznosi oko 35.000 dinara. Najavljeno povećanje minimalne cene rada od 14% podići će zaradu do 40.000. Procena je da plata za život, merena realnim troškovima života, iznosi 114.000 dinara što je tri puta više od važeće minimalne zarade. Ukoliko se nastavi trend rasta inflacije najavljeno povećanje minimalne zarade je daleko od adekvatnog i ukoliko ne bude dodatnog usklađivanja izvesno je da nam preti socijalna katastrofa.

Mario Reljanović, profesor radnog prava iz Centra za dostojanstven rad, istakao je da bi minimalna zarada trebalo da bude pre svega socijalna, pa onda ekonomska kategorija i da je ona tu da štiti elementarno dostajnstven život radnica i radnika. Razlika između minimalne zarade i plate za život nam govori kako se kod naših političara kotira pravo na dostojanstven život. Način na koji je minimalna zarada regulisana u Zakonu o radu nije ono kako bi ona trebalo da se tumači. Ona treba da štiti radnike i da bude samo privremena mera, a kod nas je ona tu da štiti poslodavce i od izuzetka ostala je pravilo.

Marko Aksentijević iz Ministarstva prostora istakao je da visoki troškovi stanovanja predstavljaju nevidljivi zid socijalne i društvene mobilnosti. Porodice sa dva prosečna primanja ne mogu da priušte plaćanje rente po aktuelnim cenama. Aksentijević je dodao da je za kupovinu prosečnog stana u Srbiji potrebno izdvojiti celih 10,5 prosečnih godišnjih zarada, što ukazuje na to da ljudi koji rade za minimalnu zaradu praktično ne mogu sebi da obezbede krov nad glavom.

Govornici su poručili da zahtevaju od predstavnika Vlade Republike Srbije i poslodavca da na sutrašnjoj sednici Socijalno-ekonomskog saveta uvaže zahteve sindikata da se minimalna zarada poveća odmah i da se uveća u skladu sa realnim troškovima života. Minimalna zarada mora da omogući zadovoljenje socijalnih i ekonomskih potreba radnica i radnika i njihovih porodica.

***

Deklaracija o plati za život potpisana je u junu 2022. godine od strane tri sindikalne centrale, UGS Nezavisnost, Savez samostalnih sindikata Srbije i USS Sloga, kao i 18 udruženja građana: Centar za politike emancipacije, Centar za dostojanstven rad, Fondacija Centar za demokratiju, Socijaldemokratski klub, Ministarstvo prostora, Centar za održivi razvoj Srbije, Zajedničko – Platforma za teoriju i praksu društvenih dobara, A11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava, Koalicija za razvoj solidarne ekonomije, Alternativni centar za devojke, Ženska platforma za razvoj Srbije, Centar modernih veština, Liceulice, ASTRA, Centar za istraživanje javnih politika, ROZA – Udruženje za radna prava žena, Rekonstrukcija ženski fond, FemPlaz. Deklaracija o plati za život je prvi korak u stvaranju široke koalicije koja će se boriti za bolji životni standard svih radnica i radnika u Srbiji.