• 28. avgust 2024.

Dezinformacije i medijska propaganda kao kočnica procesu evrointegracija zemalja Zapadnog Balkana

Projekat: Regionalni dijalog mladih za Evropu

U kreiranju javnog mnjenja u odnosu na neku pojavu ili proces, najvažniju ulogu kako u svetu, tako i u zemljama regiona, ima takozvana „sedma sila“. Tradicionalni mediji, kao što su TV, štampa i radio, dugo su bili jedini izvor dnevnog informisanja, zbog čega su značajno uticali na to kako građani percipiraju stvarnost oko sebe. Jedan od temelja na kojima počiva ideja liberalne demokratije upravo su sloboda mišljenja i izražavanja, a izražavanje mišljenja pojedinaca na izborima, referendumima ili putem nekog drugog oblika građanske participacije presudno utiče na pravac i smer dešavanja na društveno-političkoj sceni jedne države. Stoga je jasno zašto se mediji percipiraju kao „sedma sila“ koja je neretko pod uticajem različitih interesnih grupa, koje preko nje žele da oboje javno mnjenje u skladu sa svojim interesima. Ko kontroliše medije, kontroliše i javno mnjenje i „demokratske procese“.

Način na koji se građani informišu značajno se promenio prethodnih decenija. Tehnološkim razvojem na medijskoj sceni su se, pored tradicionalnih medija, kao izvor informisanja, pojavili i digitalni mediji i društvene mreže. Novi izvori informisanja mogu služiti kao alat za dolaženje do istine, posebno u društvima u kojima medijske slobode i pluralizam nisu razvijeni, pa građani tradicionalne medije ne percipiraju kao kredibilan izvor informisanja. Ipak, oni sa sobom nose i nove rizike. Iako rizik od neprofesionalnog izveštavanja i dezinformacija karakteriše i tradicionalne medije, njihov rad je ipak regulisan medijskim kodeksima i zakonima, koji se u većoj ili manjoj meri dosledno sprovode, u zavisnosti od stepena demokratskog razvoja određenog društva. Za razliku od njih, društvene mreže nisu podvrgnute ovakvoj kontroli, a njihov rad u Srbiji nije zakonom regulisan, zbog čega su njihovi korisnici izloženiji dodatnom riziku od dezinformacija.

Tako i informacije koje do građana dolaze putem tradicionalnih i novih medijskih platformi o Evropskoj uniji ili evrointegracijama u državama koje su u ovom procesu značajno utiču na formiranje stavova građana prema Uniji. Kada se pregovarački proces zemlje kandidata završi i kada ona uspešnim sprovođenjem unutrašnjih reformi uspe da zatvori sve klastere i poglavlja koja predstavljaju korake na putu pristupanja, na red dolazi referendum o članstvu. Poslednje „da“ na evropskom putu zemlje kandidata direktno zavisi od stepena evroskepticizma koji je rasprostranjen među njenim građanima, a koji u velikoj meri proističe iz informacija o EU i njenim prednostima i manama kojima su građani izloženi.

Dezinformacije kao kamen spoticanja na putu ka članstvu u EU

Pored toga što su nepristrasno izveštavanje i relevantne informacije ključne za formiranje stavova građana zemlje kandidata o EU, one imaju bitnu ulogu i u dostizanju demokratskih vrednosti na kojima Evropa počiva. U procesu pristupanja EU, zemlja kandidat mora da izvrši unutrašnje reforme i dostigne standarde i vrednosti Unije kako bi postala njen deo. U procesu pristupanja Srbije, od 35 poglavlja najvažnija su poglavlja 23 i 24, koja obuhvataju reforme u oblasti pravosuđa, borbe protiv korupcije, medijskih sloboda... Stvarnom reformom ovih oblasti Srbija bi postavila demokratske temelje koji predstavljaju neophodan korak ka otvaranju evropskih vrata. Ako definišemo fer i poštene izbore kao „praznik demokratije“, mora se imati u vidu da oni ne podrazumevaju samo izborni dan bez većih neregularnosti, već i širi kontekst u kojem se izborni proces odvija. U okruženju u kojem većina ili svi mediji sa nacionalnom frekvencijom nisu nezavisni i učestvuju u širenju propagande od strane vlasti sa autoritarnim tendencijama, do većine građana dolazi iskrivljena slika stvarnosti, pa oni u nedostatku relevantnih informacija nemaju mogućnost da objektivno procene i uporede opcije koje im se nude i naprave izbor, što dovodi do velikog demokratskog deficita i u slučajevima kada sam izborni dan nije praćen većim neregularnostima.

Takođe, mediji predstavljaju sponu između vlasti i građana, te su u jedinstvenoj poziciji da sa jedne strane svojim izveštavanjem o toku i napretku reformi u procesu integracija „vrše pritisak“ na vlast da se one sprovedu delotvornije. Sa druge strane, mediji su ti koji bi svojim izveštavanjem trebalo da upoznaju građane sa uticajem datih reformi na njihov život, sa dobitima i posledicama. Uloga medija je upravo da ukažu na to gde i zašto javne vlasti zaostaju sa nekim zadacima. Oni treba da predstavljaju korektiv, da upoznaju građane sa samim procesom i objektivno predstave građanima dokle se sa reformama stiglo i šta je to što ih usporava ili podstiče.

Medijska slika u Srbiji

Iako pregovori o pristupanju Srbije EU traju već deset godina, napredak u oblasti demokratije i medijskih sloboda nije napravljen. Naprotiv, prema ovogodišnjem izveštaju Freedom House-a, organizacije koja analizira stanje demokratije, Srbija je zemlja koja je najviše nazadovala u prethodnih godinu dana, a kao razlog se navode zarobljeni mediji, nepošteni izbori i podrivanje nezavisnosti pravosuđa. Prema ovim izveštajima, Srbija se, kao i ostale zemlje regiona, od 2020. godine svrstava među hibridne režime. Takođe, prema izveštaju Reportera bez granica iz 2023. godine, Srbija je pala za 12 mesta po indeksu medijskih sloboda u odnosu na 2022. godinu, pa se sada nalazi na 91. mestu. Uzrok ovakvog pada jeste nepostojanje zdravog medijskog ekosistema i ravnopravnog pluralizma. Mediji koji su najčitaniji i najgledaniji su neprofesionalni i rade u funkciji režima, što nas dovodi do toga da u Srbiji ključan problem jeste manipulacija i propaganda, a ne dezinformacije na društvenim mrežama ili propusti u temeljnoj proveri informacija od strane medija. To potvrđuje i istraživanje portala Raskrinkavanje iz 2024. godine prema kojem su za godinu dana šest srpskih tabloida samo na naslovnim stranama imali najmanje 1154 manipulacije. Bitan faktor koji pokazuje do koje mere ove vrste manipulacija utiču na kreiranje javnog mnjenja jeste medijska pismenost građana, koja u Srbiji nije na visokom nivou. Prema istraživanjima CeSID-a o medijskoj pismenosti u Srbiji, došlo se do podatka da je, na skali od 0 do 1, stepen medijske pismenosti građana mlađih od 60 godina na nivou od 0,68. Ova istraživanja pokazuju da način na koji vlast preko tabloida predstavlja EU i evrointegracije svojim građanima u velikoj meri direktno utiče na njihove stavove o Uniji.

Analizom srpskih tabloida jasno se vidi da, za razliku od Rusije i Kine o kojima se često i gotovo u potpunosti pozitivno izveštava, EU nije toliko zastupljena. O Uniji srpski tabloidi uglavnom izveštavaju neutralno. Neretko se mogu uočiti i negativni naslovi, poput toga da EU ucenjuje Srbiju, vrši pritisak na nju da prihvati rešenje za Kosovo ili da joj ne daje dovoljno podrške u kriznim momentima. Pozitivne reči o Uniji čuće se samo kada to vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci (SNS) odgovara. I istraživanja javnog mnjenja pokazala su značajan porast evroskepticizma u poslednjim godinama. Prema istraživanju organizacije CeSID iz 2023. godine, oko 60% građana Srbije smatra da članstvo u EU ne bi donelo značajne koristi za zemlju.

Nedavna dešavanja u Srbiji dodatno su naglasila uticaj medijske manipulacije i propagande. Srpski tabloidi i mediji povezani s vlašću optužili su civilni sektor i nevladine organizacije za organizovanje „obojene revolucije“, kako vlast naziva proteste protiv kopanja litijuma u Srbiji i kompanije Rio Tinto, tvrdeći da su ove aktivnosti podržane od strane Zapada sa ciljem smenjivanja legitimne vlasti u Srbiji i dovođenja političara lojalnih SAD-u. Ove optužbe često uključuju tvrdnje da su protesti i političke aktivnosti koje se protive vladi u stvari deo pokušaja Zapada da se destabilizuje Srbija i da se potkopaju interesi zemlje. Ove tvrdnje služe kao sredstvo za mobilizaciju javnog mnjenja protiv Zapada i njegovih navodnih agenata unutar zemlje, kao i za pokušaj suzbijanja svake vrste otpora srpskoj vlasti, jer ona mahom dolazi od nevladinog sektora koji se, između ostalog, bori protiv medijske propagande i širenja dezinformacija u zemlji. Predstavnicima vlasti smeta novac koji nevladin sektor dobija od Zapada, ali ne i novac koji od njega dobija sama država. Srbija je u poslednjih 12 godina dobila preko osam milijardi evra samo iz budžeta Evropske unije, pisao je ranije ove godine Radio Slobodna Evropa (RSE), što uključuje i 3,3 milijarde evra bespovratnih sredstava. To EU čini najvećim donatorom u Srbiji, a Srbiju najvećim primaocem donacija EU na Zapadnom Balkanu. Ipak, ovakve informacije se u provladinim medijima ne mogu videti.

Slika u regionu

Situacija u zemljama regiona ne razlikuje se značajno od one u Srbiji. Prema poslednjem izveštaju Fridom Hausa, i zemlje regiona su okarakterisane kao hibridni režimi. I u zemljama poput Albanije, Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine, prisutne su autoritarne tendencije i nerazvijena demokratska politička kultura, što se ogleda u slabim institucijama i nedostatku transparentnosti. Ceo Zapadni Balkan suočava se s izazovima u oblasti demokratije i sloboda, gde autoritarne tendencije i nedostatak institucionalne otpornosti otežavaju napredak ka integraciji u EU.

Uticaj dezinformacija i medijske propagande na evropske integracije zemalja Zapadnog Balkana pokazuje ozbiljne izazove s kojima se region suočava. Manipulacija medijima, nedostatak medijskog pluralizma i slabosti u demokratskim institucijama negativno utiču na percepciju i podršku evropskim integracijama. Za napredak ka članstvu u EU, neophodno je da zemlje regiona ojačaju svoje demokratske institucije, unaprede medijsku pismenost i obezbede transparentno i nepristrasno izveštavanje, kako bi građani imali pristup tačnim informacijama i mogli doneti informisanu odluku o svojoj budućnosti.

Autorka: Aleksandra Kuzmanović, studentkinja međunarodnih odnosa na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu

* Izrada ove publikacije finansirana je od strane Evropske unije. Njen sadržaj je isključiva odgovornost Fondacije Centar za demokratiju i ne odražava nužno stavove Evropske unije.