• 22. avgust 2024.

Uloga organizacija civilnog društva u odbrani demokratskih vrednosti

Projekat: Regionalni dijalog mladih za Evropu

Demokratske vrednosti predstavljaju temelj savremenog društva, obuhvatajući vladavinu prava, poštovanje ljudskih i manjinskih prava, slobodu medija, slobodu izražavanja, slobodu okupljanja, podsticajno okruženje za civilno društvo, slobodne, fer i demokratske izbore, autonomiju univerziteta, i slično. Danas svedočimo rastućem trendu autokratizacije država širom sveta, te nažalost, moramo da konstatujemo da se u trećoj deceniji 21. veka demokratija i demokratske institucije i procesi nalaze u ozbiljnoj krizi, te da su demokratske vrednosti ugrožene čak i u zemljama demokratskog sveta. Prema izveštaju Fridom hausa za 2023. godinu, 65 država označeno je kao neslobodno, a 59 delimično slobodno. Na Fridom haus-ovoj listi delimično slobodih zemalja od 2019. godine nalazi se i Srbija, a prema poslednjem izveštaju za 2023. rangirana je na 114. mestu od ukupno 195 država. U prethodnoj godini Srbija je imala najveći pad demokratije među zemljama u tranziciji. Trend porasta desnih ideologija i partija, kao i popularnosti autoritarnih lidera u Evropi i svetu dovodi do ugroženosti raznih sloboda i prava, poput medijskih sloboda, sloboda manjinskih grupa (rasnih, etničkih, seksualnih), slobode govora, itd.

Jednu od najsnažnijih brana samovolji vlasti i države predstavlja upravo civilno društvo. Organizacije civilnog društva imaju posredničku ulogu između građana i predstavnika vlasti i predstavljaju progresivne snage koje zagovaraju reforme i modernizaciju jednog društva. Njihova uloga je naročito izražena u društvima nerazvijene demokratske i političke kulture u kojima dominiraju populizam, nacionalizam i političko i institucionalno nasilje. Ipak, imajući u vidu usmerenost civilnog društva ka sistemu vrednosti, progresu i modernizaciji, njegovo delovanje je prilično izazovno u balkanskim društvima u kojima i dalje dominiraju tradicionalne patrijarhalne vrednosti. S obzirom na vrednosnu orijentaciju, civilno društvo ima značajnu obrazovnu funkciju u formiranju liberalnih i socijaldemokratskih vrednosti, jer se kroz angažman u civilnom društvu neguju tolerancija, različitost, jednakost, rodna ravnopravnost, multikulturalnost.

Odnos civilnog društva i demokratije je dvosmeran i uzajamno uslovljen. Bez jakog civilnog sektora nema razvijenog demokratskog društva, kao što je i razvoj demokratije preduslov za izgradnju civilnog društva. Od uvođenja višepartizma u Srbiji početkom 90-ih godina prošlog veka, pored opozicionih partija i širokih demokratskih koalicija, civilno društvo razvilo se kao ozbiljna protivteža autoritarnom režimu Slobodana Miloševića. Tako je civilni sektor u Srbiji imalo jednu od ključnih uloga u odbrani demokratske volje građana i dao veliki doprinos demokratizaciji zemlje i pre i nakon promena 5. oktobra 2000. godine.

Kako navodi prof. Vukašin Pavlović u svojoj knjizi Civilno društvo i demokratija: „Civilno društvo i demokratija su prirodni saveznici. Civilno društvo svojim postojanjem i delovanjem predstavlja najozbiljnijeg kritičara države. U tom svojstvu civilno društvo je najvažniji kontrabalans državi i političkoj sferi. A jedna od važnih posledica delovanja civilnog društva je nastojanje da se, koliko je to moguće, suze ekspanzionističke težnje države, ili bar da se odbrani civilni društveni život od nasrtaja i potpune kontrole države i politike nad društvom“[1].

Larry Diamond navodi da su demokratske funkcije civilnog društva mnogobrojne, ali da je svakako najznačajnija ona kojom civilno društvo, izgrađujući i podižući nivo demokratske političke kulture i razvijajući odgovarajuće demokratske vrednosti, stvara pretpostavke za demokratsko funkcionisanje institucija državne vlasti. Zatim, civilno društvo predstavlja svojevrsni i najširi kontrolni socijalni monitoring i ograničenje u odnosu na način vršenja vlasti od strane države.[2]

Organizacije civilnog društva daju veliki doprinos očuvanju i odbrani demokratskih procesa i vrednosti podstičući građansku participaciju i politički angažman, boreći se za zaštitu ljudskih prava, te zalažući se za vladavinu prava, borbu protiv korupcije i transparentnost i odgovornost institucija javne vlasti.

Građanska participacija: Aktivni građani su stub svakog demokratskog društva. Zbog veoma niskog nivoa poverenja građana regiona, naročito mladih, u državne institucije i političke organizacije, civilno društvo ima snažnu mobilizatorsku ulogu u podsticanju građana za učešće u javnom životu. Njihovo učešće u političkim i društvenim procesima organizacije civilnog društva podstiču kroz pokretanje različitih javnih kampanja u cilju podizanja svesti, te organizaciju građanskih i volonterskih akcija i protesta. Organizovanjem debata, konferencija, okruglih stolova, javnih rasprava i drugih događaja, OCD daju prostor građanima da se uključe u javni dijalog o pitanjima koja direktno utiču na njihove živote. Pozivajući se na Tokvilovu sintagmu o demokratskom vaspitanju, prof. Pavlović smatra da je civilno društvo pripremna škola za demokratiju. Kroz različite obrazovne programe i obuke namenjene građanima, OCD jačaju kapacitete i znanje građana o modalitetima učešća u procesu donošenja odluka, zakonodavnim procedurama, pravu glasa i monitoringu izbornog procesa i slično. Sprovodeći zagovaračke inicijative za donošenje ili izmenu dokumenata javnih politika - strategija, akcionih planova, zakona, uredbi i slično, OCD direktno učestvuju u procesu donošenja odluka o pitanjima koja su važna za građane.

Zaštita ljudskih prava: U delimično slobodnim zemljama kao što je Srbija, prisutno je gotovo svakodnevno kršenje građanskih prava i sloboda. Zbog nepoverenja građana u efikasnost rada državnih institucija, civilno društvo ima ključnu ulogu u zaštiti ekonomskih, socijalnih, radnih, kulturnih, manjinskih i drugih prava građana. OCD daju podršku žrtvama kršenja ljudskih prava kroz pružanje besplatne pravne pomoći, edukaciju i kampanje podizanja svesti građana o mehanizmima zaštite njihovih prava, monitoring stanja ljudskih prava, kroz zagovaranje zakonodavnih izmena u cilju jačanja zaštite prava i sloboda građana, te zajedno sa medijima kroz informisanje i mobilizaciju javnosti o slučajevima teških kršenja ljudskih prava. Zahvaljujući borbi civilnog društva protiv svih oblika diskriminacije do javnosti često dolazi i glas marginalizovanih društvenih grupa.

Borba protiv korupcije i transparentnost institucija: Zloupotreba moći, korupcija i nepotizam predstavljaju ozbiljne izazove za demokratske zemlje, naročito demokratije u razvoju, što dovodi do nepoverenja građana u institucije i političke procese generalno. I u ovom slučaju OCD igraju važnu ulogu u prevenciji i suzbijanju korupcije kroz praćenje rada institucija javne vlasti, jačanje kapaciteta institucija u cilju efikasnog sprovođenja zakona, analize budžeta i monitoring trošenja javnih finansija, izveštavanje građana o uočenim nepravilnostima rada javnih institucija, istraživanja, kampanje za transparentnost i odgovornost i slično. Prema poslednjem Balkan Barometer Public Opinion istraživanju za 2023. godinu, koje na godišnjem nivou redovno sprovodi Regionalni savet za saradnju, 44% građana i građanki regiona Zapadnog Balkana smatra da građani i organizacije civilnog društva imaju kapacitet da kontrolišu vlast i učine je odgovornom građanima.

U društvima ugroženih demokratskih vrednosti civilni sektor je kritički glas, mobilizator zajednice i čuvar vladavine prava. Samo kroz zajedničke napore u jačanju civilnog društva i demokratije možemo osigurati da se temeljne vrednosti slobode, pravde i jednakosti očuvaju i dalje razvijaju. Da zaključimo jednom već pomenutom rečenicom - bez jakog civilnog sektora nema razvijenog demokratskog društva, kao što ni civilnog društva nema bez demokratije.

Autor: Branislav Cvetković, omladinski aktivista i član Zeleno-levog fronta

* Izrada ove publikacije finansirana je od strane Evropske unije. Njen sadržaj je isključiva odgovornost Fondacije Centar za demokratiju i ne odražava nužno stavove Evropske unije.