• 19. decembar 2023.

Mladi regiona u izveštajima Evropske komisije o napretku za 2023. godinu

Projekat: Regionalni dijalog mladih za Evropu

Autorka: Jelena Dadić

Čekali i dočekali – Evropska komisija je 8. novembra objavila godišnji izveštaj o napretku regiona za 2023. godinu, odnosno, novi paket proširenja i Izveštaj o evrointergraciji za sve zemlje Zapadnog Balkana. Kakva je ocena napretka ovih zemalja u ovogodišnjim izveštajima, u kojoj meri se oni bave i pitanjima i potrebama mladih, odnosno, uzimaju li u obzir učešće mladih u procesima donošenja odluka? Podsetimo se, Zapadni Balkan čine Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija, Srbija i Kosovo*[1], a tekst se bavi uporednom analizom izveštaja za navedene zemlje sa fokusom na omladinsku perspektivu.

Čitamo li svi u Srbiji isti izveštaj Evropske komisije?

Reakcije javnosti na izveštaj u Srbiji bile su očekivane, uzimajući u obzir izbornu poletnost, koja nam nije strana. Premijerka Srbije Ana Brnabić nije krila zadovoljstvo, jer je Evropska komisija, kako kaže, „prepoznala jasan napredak Srbije“ u svim ključnim oblastima. Sa druge strane, civilno društvo u Srbiji ne izražava jednaku pozitivnost kao donosioci odluka, a nisam sigurna ni da građani i građanke Srbije osećaju blagodeti određenog napretka. Da li zbog same izborne kampanje ili tradicionalnog bega od odgovornosti javnih vlasti, izostalo je temeljnije posvećivanje preporukama Evropske komisije i predlaganje konkretnijih rešenja. Ostaje utisak da nismo sigurni kako da čitamo ovogodišnje izveštaje Evropske komisije, odnosno, legitimno postavljamo pitanje: Čitamo li svi isti izveštaj? Skoro deceniju, pripremljenost Srbije za članstvo u Evropskoj uniji stagnira na istom mestu, a za ozbiljan pomak potrebno nam je više od prolazne ocene kojom ćemo zamaskirati realnost.

Ocenu veoma dobrog i dobrog napretka retko kada čujemo, dok se godinama oko nas vrti diskurs o ograničenom napretku Srbije. Na osnovu Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih za 2023. godinu, istraživanja koje svake godine sprovodi Krovna organizacija mladih Srbije, mladi koji prate politička dešavanja izjašnjavaju se da ih najviše interesuju teme korupcije i kriminala, zatim nacionalne teme – Kosovo, spoljna politika Srbije, ali i ekonomske teme zapošljavanja, stanja demokratije i zaštite životne sredine.

Podsetimo se, do danas je otvoreno 22 od 35 poglavlja od čega su dva privremeno zatvorena. Otvaranje poglavlja, zatvaranje istih, kao i analiza preporuka izveštaja u procesu pristupanja Uniji naizgled deluju kao puke administrativne aktivnosti, što često i jesu, ali ono što ne smemo izgubiti iz vida jeste da se one odnose na oblasti koje utiču na živote svakoga od nas, bez obzira na naša interesovanja, vrstu zanimanja, mesto stanovanja ili naše lične vrednosti. U vezi sa procesom pristupanja Evropskoj uniji, kao i o održivosti ovakve nadnacionalne organizacije možemo imati različite stavove, ali definisana poglavlja i kriterijumi u direktnoj su vezi sa našim životnim standardom, zdravljem, pravima i participacijom i kao takvi ne smeju ostati mrtvo slovo na papiru, bez obzira na naše sentimente ka Evropskoj uniji.

(Ne)važnih 16 odsto

Na osnovu Zakona o mladima u Srbiji, sva lica od 15 do navršenih 30 godina života smatraju se mladim, a prema popisu iz 2022. godine, mladi (15–29 godina) čine 15,76 odsto populacije u Srbiji. Jesu li i koliko naše potrebe vidljive? 

Evropska komisija se, u svom izveštaju u okviru ekonomskih kriterijuma i funkcionisanja tržišne ekonomije, osvrće na program Garancija za mlade. Uzimajući u obzir da je jedan od najvećih problema mladih upravo nezaposlenost, implementacija plana Garancija za mlade trebalo bi da nam olakša sam ulazak na tržište rada i sticanje potrebnih veština. Zbog čega je ovo važno i šta su tačno Garancije za mlade?

Prema zvaničnim podacima Nacionalne službe za zapošljavanje broj mladih koji su nezaposleni u maju 2023. godine iznosio je 75.526 što predstavlja ukupno 18,43 odsto od celokupnog broja nezaposlenih. Važno je pomenuti i da tranzicija od škole do prvog stabilnog i/ili zadovoljavajućeg posla u Republici Srbiji traje veoma dugo, skoro dve godine, što znači da posao u Srbiji aktivno tražimo mnogo duže nego naši vršnjaci u zemljama Evropske unije.[2] Većina mladih ne radi na poziciji za koju su se školovali, mnogi veruju da su za dobijanje posla primarna lična poznanstva i članstvo u političkoj partiji, dok su u našoj zemlji i dalje prisutni slučajevi „rada na crno“, odnosno neprijavljivanja zaposlenih lica.

Garancije za mlade jesu evropski mehanizam koji treba da pomogne mladima da što lakše prebrode prelazni period nakon završenog školovanja, traženja posla, prakse ili dodatnog školovanja i usavršavanja, a funkcionišu u vidu političke obaveze. Šta to znači? Ovaj program predstavlja političku obavezu svih vlada država članica Evropske unije da obezbede mladim ljudima kvalitetnu ponudu za: zapošljavanje, nastavak obrazovanja, praksu ili obuku, a uzimajući u obzir da period ulaska na tržište rada mladima nije nimalo lak, neće nam biti teško da shvatimo značaj ove sistemske podrške. Država ovu obavezu mora ispuniti u roku od četiri meseca od gubitka posla, odnosno, završetka školovanja. Deo odgovornosti i odluke je svakako na nama, ali država je ta koja ima obavezu da nam olakša ovaj proces i obezbedi saradnju svih sektora u društvu – javnog sektora, poslodavaca, civilnog sektora, lokalnih samouprava, itd. Srbija je sa Evropskom unijom potpisala Protokol o saradnji na programu Garancija za mlade u julu ove godine.

Izveštaj se dotiče i nastavka programa Moja prva plata koji podstiče zapošljavanje mladih. Program se realizuje kroz četiri faze, a prva je namenjena isključivo poslodavcima koji su zainteresovani da učestvuju u programu. Potom je na redu prijava nezaposlenih lica, dok će se treća faza programa odnositi na izbor kandidata od strane poslodavaca. Četvrta faza realizacije programa podrazumeva potpisivanje trojnog ugovora između Nacionalne službe za zapošljavanje, poslodavca i izabranog kandidata. „Detalj“ koji remeti idiličnu sliku državne intervencije jeste da se ovaj program realizuje u trajanju od devet meseci bez zasnivanja radnog odnosa, što znači da mladi nemaju adekvatne uslove rada i pravo na socijalno osiguranje, regulisane slobodne dane, a zdravstveno osiguranje koje dobijaju je ograničenog karaktera. Takođe, država će na mesečnom nivou isplaćivati mladima sa srednjim obrazovanjem novčanu naknadu u iznosu od 28.000 dinara, dok će mladi sa visokim obrazovanjem dobijati 34.000 dinara. Uzimajući u obzir da je prosečna potrošačka korpa u avgustu 2023. godine iznosila više od 100.000 dinara, naziv programa koji sadrži reč plata trebalo bi redefinisati, jer se legitimno pitamo da li ovo uopšte možemo nazvati platom. Na osnovu istraživanja, najveći procenat mladih smatra da je plata od više od 110.000 dinara dovoljna za pristojan život[3]. Na ovo dodajte podatak da skoro 18 odsto mladih ljudi radi na crno, promešajte sa informacijom da mladi nemaju poverenja u institucije u našoj zemlji, začinite time da su na dnevnom nivou izloženi fizičkom i drugim oblicima nasilja i dobićete odličan recept kako 50 odsto mladih planira da napusti Srbiju, dok 40 odsto njih ne planira trenutno, ali ne otpisuje tu mogućnost. Moramo uzeti u obzir i da zasluge za smanjenje stope nezaposlenosti mladih imaju i ekonomske migracije.

Evropska komisija ukratko daje preporuke za povećanje stope aktivnosti mladih i smanjenje nezaposlenosti u okviru privremeno zatvorenog Poglavlja 26 – Obrazovanje i kultura. U njima se daje pregled stanja i preporuka u oblasti srednjeg i visokog obrazovanja, ali se dotiče i razvoja neophodnih veština za tržište rada, nedovoljnih mogućnosti za prekvalifikaciju i značaja karijernog vođenja i savetovanja.

Ko (ne) čeka – taj dočeka

Gore pomenuto poglavlje ukratko se dotiče i prethodno usvojenih zakona i strategija – početkom godine je usvojena nova dugoočekivana Nacionalna strategija za mlade koja određuje prioritete omladinske politike do 2030. godine, a potom je usvojen i Akcioni plan za period od 2023. do 2025. godine za sprovođenje Strategije za mlade. Akcioni plan, kao dokument javne politike, operacionalizuje opšte i posebne ciljeve postavljene Strategijom, definiše prioritete u pogledu vremena ostvarivanja konkretnih mera i precizira neophodna finansijska sredstava za njihovo sprovođenje. Sa druge strane, još uvek čekamo na bitne zakone koji se tiču unapređenja položaja i prava mladih.

Dokle smo stigli sa Zakonom o mladima? Novi Zakon o mladima još uvek nije usvojen, ali za razliku od prethodnog resornog ministarstva za mlade, Ministarstvo turizma i omladine otpočelo je rad na izradi novog zakona, kroz rad Radnih grupa koje razmatraju nacrt zakona, nakon čega nas očekuje održavanje javne rasprave. U toku je rad radne grupe za izmene i dopune Zakona o volontiranju, a kada se radi o Zakonu o radnoj praksi – nacrt postoji, ali očigledno ne i politička volja. Nije nam strano da se u kontekstu procesa izbora, nacrtima zakona i nastavku započetih procedura u našoj zemlji gubi svaki trag. Takođe, nije nam strano da se čak i kada dočekamo proces javnih rasprava, one održavaju za vreme praznika ili sezona odmora, a informacije o njihovom održavanju neretko dobijamo kao da su u pitanju tajni državni podaci.

O mladima sa mladima

Jedan plus za Srbiju – Evropska komisija pohvalila je obnovljenu aktivnost Saveta za mlade Vlade Republike Srbije, savetodavnog tela koje podstiče aktivnosti u vezi sa razvojem, ostvarivanjem i sprovođenjem omladinske politike i predlaže mere za njeno unapređivanje. Članovi Saveta pored organa državne uprave, kancelarija za mlade jesu eksperti/kinje i drugi akteri, ali i predstavnici mladih koji zastupaju stavove mladih u Srbiji. Iako možemo primetiti osetnu razliku u učestalosti i načinima održavanja sednica aktuelnog Saveta za razliku od prethodnih saziva, a ako uzmemo u obzir da se i novi Zakon o mladima dotiče važnosti postojanja ove mogućnosti, prostor za unapređenje još uvek postoji. Sednice Saveta jesu mesto za predstavnike mladih da adresiraju važna omladinska pitanja, stoga je važno da i predstavnici drugih ministarstava, kao i drugi članovi Saveta budu aktivan deo ovog tela i pokažu spremnost da dogovorene mere zaista budu i primenjene. Mandat tekućeg Saveta traje do vremena aktuelnog saziva Vlade, a učestali izborni procesi u našoj zemlji onemogućavaju dublje posvećivanje rešavanju problema, usled frekventnosti institucionalnih promena.

Novo resorno ministarstvo zaduženo za mlade jeste Ministarstvo turizma i omladine, a ova institucionalna promena nije podrazumevala i sistemsku promenu koja bi još više podstakla međusektorsku saradnju. Šta to znači? Prema poslednjim podacima, u Sektoru za omladinu trenutno radi 11 zaposlenih od ukupno 17 predviđenih radnih mesta. Situacija jeste nešto bolja u odnosu na prethodno ministarstvo, ali i dalje se suočavamo sa nedostatkom ljudskih resursa koji koči procese i implementaciju.

Takođe, ono što uvek treba imati u vidu jeste da su mladi heterogena grupacija, što znači da i među samim mladima postoje razlike u potrebama i načinu života, najpre govoreći o mladima koji žive u gradovima i o njihovim vršnjacima u manjim mestima u Srbiji. Zato su nam veoma važni mehanizmi učešča mladih i na lokalnom nivou. Skoro 50 odsto jedinica lokalne samouprave nema formirane lokalne savete za mlade, a one koje imaju, često se radi o nefunkcionalnim i neinkluzivnim telima. Dakle, kao što postoji nacionalni Savet za mlade, tako su nam i na lokalu potrebni funkcionalni mehanizmi učešća kao što su saveti za mlade, kancelarije za mlade, lokalni akcioni planovi, finansiranje lokalne omladinske politike i omladinski prostori.

Analiza napretka u komšiluku

Šta kažu izveštaji ostalih zemalja na Zapadnom Balkanu? Kada se radi o Albaniji i o ispunjenosti ekonomskih kriterijuma za ovu državu, izveštaj se takođe dotiče pripremljenosti ove zemlje za implementaciju Garancija za mlade. Podsetimo se, u 2022. godini Tirana je nosila titulu Evropske prestonice mladih, što je rezultiralo postojanjem raznolikih sadržaja i aktivnosti za mlade iz ovog grada, ali i iz regiona, a kako ističe i Evropska komisija, ova titula unapredila je lokalni i nacionalni ekosistem za razvoj omladinskih politika. Pored naznake da još uvek nije obezbedila sistemsku funkcionalnost na poljima socijalnih usluga, inovacija i zapošljivosti, Albanija je ostvarila dobar napredak u ovim oblastima u toku izveštajnog perioda.

U skladu sa preporukama iz poslednjeg izveštaja, usvojena je nova Nacionalna strategija zapošljavanja i veština 2023-2030 koja se fokusira se na kvalitet poslova, razvoj veština i bolje usklađivanje potražnje i ponude na tržištu rada. Ona daje prioritet sistematskom angažovanju privatnog sektora u stručnom obrazovanju i obuci, kao i razvoju zelenih i digitalnih veština kroz sistem celoživotnog učenja. Takođe, odobren je Nacionalni plan implementacije šeme Garancija za mlade, dok bi u narednoj godini Albanija trebalo da započne pilotiranje Garancija za mlade, sa posebnim fokusom na NEET mlade (one koji nisu u obrazovnom sistemu, zaposleni ili na obuci/neformalnom obrazovanju). Nacionalna strategija za mlade 2022-2029 usvojena je u oktobru 2022. godina i dotiče se i oblasti rodno zasnovanog nasilja, negovanjem veština koje promovišu emocionalnu, psihološku i fizičku sigurnost mladih žena i muškaraca.

U izveštaju za Bosnu i Hercegovinu, takođe je u fokusu problem zapošljivosti mladih. Nezaposlenost mladih (15-24 godine) vratila se na nivo pre pandemije Kovida i na stopu od skoro 30 odsto nezaposlenih mladih. Visoka nezaposlenost traje godinama zbog izazova povezanih sa neusklađenošću veština, nedovoljnim tempom otvaranja radnih mesta i neadekvatim poreskim rešenjima. Takođe, postoji značajan rodni jaz, sa stopama nezaposlenosti žena većim od onih za muškarce, dok neophodne reforme javne službe za zapošljavanje onemogućavaju ograničeni budžetski i ljudski resursi.

U oblasti inovacija i obrazovanja, BiH i dalje ima ocenu lošeg kvaliteta zbog kontinuirane neusklađenosti veština. Šta ovo, u stvari znači? Obrazovni sistem u BiH ne uspeva da radnoj snazi obezbedi veštine i znanja neophodna za nesmetanu integraciju na tržište rada, te je neadekvatno obrazovanje važan faktor za posebno visoku stopu nezaposlenosti mladih. Nastavni planovi i programi i dalje su zastareli i još uvek nisu dovoljno usklađeni sa realnim potrebama zemlje, dok u celokupnoj populaciji i dalje postoji veliki udeo niskokvalifikovanih ljudi.

U oblasti socijalne politike i zapošljavanja, BiH je ostvarila određeni nivo pripremljenosti, najviše u vezi sa preporukom koja se odnosi na izradu plana implementacije Garancija za mlade. Preporuke Komisije od prošle godine su samo delimično sprovedene i stoga ostaju na snazi. U narednoj godini ova država bi trebalo da usvoji strategije zapošljavanja na nivou entiteta i na nivou cele zemlje, ali i da usvoji plan implementacije Garancija za mlade u skladu sa smernicama EU. Naglasak se stavlja i na izradu Nacionalne strategije za mlade koja bi trebalo da obezbedi ravnopravan tretman mladih u društvu.

Situacija u Crnoj Gori ne odskače mnogo od situacije u regionu, sa problemom nezaposlenosti mladih od skoro 30 odsto. Spremnost na reforme od strane Zavoda za zapošljavanje Crne Gore, Evropska komisija vidi kao važnu stepenicu ka implementaciji Garancija za mlade, ali i za funkcionalno tržište rada. Crna Gora je u julu 2021. godine usvojila Deklaraciju Zapadnog Balkana o obezbeđivanju održive integracije mladih na tržište rada i obavezala se da će preduzeti konkretne korake za postepeno uvođenje i implementaciju Garancije za mlade.

Slično kao i u Srbiji, i građani i građanke Crne Gore čekaju završtetak važnih zakonodavnih procesa koji bi normativno uredili prava mladih u zemlji. Na redu je usvajanje izmene i dopune Zakona o mladima, nove Strategije za mlade s obzirom na to da se prethodna odnosila na period do 2020. godine, ali i usvajanje Akcionog plana za njenu implementaciju. Kako se navodi u izveštaju, ova Strategija bi operacionalizovala i omladinske centre u zemlji, a od značaja je još jednom podvući njihovu važnost kao jednog od mehanizama omladinske politike.

Kada se radi o Severnoj Makedoniji, mladi su takođe prepoznati kao osetljiva ciljna grupa koja se suočava sa poteškoćama na tržištu rada. Severna Makedonija je prva ekonomija Zapadnog Balkana koja je uvela jedan oblik garancija za mlade 2018. godine. U periodu od 2018. do 2022. godine učešće nezaposlenosti mladih je smanjeno za gotovo 13 odsto, i pored toga što Zavod za zapošljavanje funkcioniše sa nedovoljno ljudskih resursa. Iako Severna Makedonija predstavlja primer dobre prakse za zemlje iz komšiluka, Evropska komisija podvlači da je neaktivnost na tržištu rada i dalje posebno velika za žene, u odnosu na muškarce. Preporuka jeste da se intenzivno nastavi implementacija ovog plana, sa fokusom na ugrožene grupe u društvu. U državi postoje Nacionalna strategija zapošljavanja 2021-2027, kao i Akcioni plan zapošljavanja 2021-2023, a novi plan za implementaciju Garancija za mlade 2023-2026 usvojen je u martu 2023. godine. Zakon o participaciji mladih i omladinskoj politici donet je 2020. godine i uređuje brojna pitanja iz domena omladinske politike, a posebno omladinsko organizovanje, participaciju mladih u donošenju odluka, dokumenta omladinske praktične politike, aktivnosti i mere na nacionalnom i lokalnom nivou. U izveštajnom periodu izrađena je Nacionalna strategija za mlade za 2023-2027, koja čeka da bude usvojena. Ostaje otvoreno pitanje koliko su u skladu doneti normativni akti sa realnim kapacitetima zemlje za njihovu implementaciju.

Evropska komisija u izveštaju koji se odnosi na Kosovo* dotakla se okruženja za volontiranje koje bi trebalo poboljšati, uključujući uspostavljanje odgovarajućeg zakonodavnog okvira usklađenog sa međunarodnim standardima i izdvajanjem finansijskih i ljudskih resursa za omladinske programe volontiranja. Usvojen je višegodišnji plan implementacije Garancija za mlade, a u toku su reforme javnih službi za zapošljavanje, a Kosovska agencija za zapošljavanje imenovana je kao koordinaciono telo. Učinjen je ključni napor u toku prve faze implementacije ove šeme, a Ministarstvo za kulturu, omladinu, sport i inovacije osnovalo je radnu grupu koja će delovati kao fokalna tačka za implementaciju Garancija za mlade. Faktori koji direktno otežavaju situaciju unapređenja zapošljivosti na Kosovu* svakako jesu intenzivno prisustvo sive ekonomije, kao i manjkavosti obrazovnog sistema. U toku godine, radilo se na obezbeđivanju uslova za pilotiranje Garancija za mlade u dve opštine, na izmenama relevantnog zakonodavstva, kao i na restrukturiranju javne službe za zapošljavanje.

Preporuke su tu, gde je odgovornost?

Izveštaji Evropske komisije u delovima pojedinih poglavlja dotiču se položaja i problema mladih, dajući kratki osvrt na prethodna postignuća, kao i dalje preporuke. Razumljivo, zbog obima samih izveštaja, tematskih oblasti i preporuka, ne postoji nešto konkretniji fokus ka mladima kao specifičnoj ciljnoj grupi. Sa druge strane, mladi kao takvi u praksi jesu deo i drugih definisanih poglavlja, što bi značilo da smo horizontalna grupa koja bi trebalo da bude uključena i u pitanja socijalnih politika, zapošljavanja, slobode, bezbednosti, obrazovanja, zaštite životne sredine i klimatskih promena i ostalih oblasti.

Zaključak ove uporedne analize jeste da se nijedna zemlja Zapadnog Balkana posebno ne izdvaja, kada se radi o oblasti omladinske politike. U fokusima paketa predstavljenih od strane Evropske komisije jesu zapošljivost mladih, inovativni pristupi zapošljivosti i obrazovanju, smanjenje stope NEET mladih, kao i rodnih nejednakosti. Razlike uglavnom postoje u normativnim procesima, odnosno, pravovremenosti donošenja zakonodavnih akata. Dok neke od zemalja još uvek čekaju na nacrte zakona i usvajanje istih, druge države mogu poslužiti kao primeri dobre ili loše prakse od čijih procesa možemo učiti. Upravo ovo predstavlja međusobnu snagu i izvor informisanja, kako u odnosu između donosilaca odluka, tako i među samim mladima u regionu koji razmenjuju sopstvena iskustva. Ključno je istaći da uspešna omladinska politika koja uključuje mlade u donošenje odluka leži u postojanju kako regionalne, tako i međusektorske saradnje koja uključuje sve aktere u društvu, od javnog, privatnog, civilnog sektora, medija, stručne zajednice, ali i samih mladih.

Ono za šta Evropska komisija poseduje legitimitet i na čemu bi trebalo insistirati jeste uključivanje mladih u sve faze procesa donošenja odluka, kao i formiranje i monitoring nad mehanizmima kroz koje se mladi uključuju u procese. Preporuke Evropske komisije imaju svoju političku i pravnu težinu, implementacija mera i odgovornost jesu na donosiocima odluka i drugim državnim akterima, ali politike usmerene na mlade trebalo bi da budu kreirane i od strane nas mladih. Ukrštanje evropske i nacionalne ekspertize sa realnim stanjem potreba mladih trebalo bi da bude podrazumevajući standard. Uključivanje mladih u donošenje odluka može uticati na postojeći nivo poverenja u institucije, zainteresovanost i aktivizam u politici oko nas, kao i na stavove mladih prema Evropskoj uniji. Na primer, pozitivna reakcija mladih na Evropsku uniju u Srbiji je na rekordno niskom nivou, a 41 odsto mladih ne podržava ulazak Srbije u Evropsku uniju. Stoga, stiče se utisak da je Evropska komisija što zbog geopolitičke situacije u regionu, što zbog opšteg opadanja podrške procesu pristupanja, iskoristila momentum izveštaja za čvršće simpatije i jačanje uticaja na zemlje Zapadnog Balkana. Zaključak istraživanja Indeksa napretka mladih (Youth Progress Index 2023) koji realizuje Evropski omladinski forum, najveća platforma omladinskih organizacija u Evropi, jeste da i pored napretka u pojedinim oblastima, postoje i stagnacije u vezi sa pravima i slobodama mladih, jednakim pristupom obrazovanju, pravdom, političkim slobodama, slobodom veroispovesti, kvalitetom vazduha i stambenom politikom.

Važno nam je da se o mladima kao posebnoj ciljnoj grupi diskutuje i da kao takva bude uključena u donošenje kako nacionalnih, tako i lokalnih odluka. U tom sistemu, mi imamo naša prava i obaveze, kao i odgovornost. Ali, odgovornost mladih i donosilaca odluka u ovim procesima ne može biti na istom nivou.

Jelena Dadić, konsultantkinja u oblasti omladinske politike i komunikacija

 

* Izrada ove publikacije finansirana je od strane Evropske unije. Njen sadržaj je isključiva odgovornost Fondacije Centar za demokratiju i ne odražava nužno stavove Evropske unije.

* This publication was funded by the European Union. Its contents are the sole responsibility of the Center for Democracy Foundation and do not necessarily reflect the views of the European Union.