25. mart 2025.
| Zrenjanin

Okrugli sto u Zrenjaninu „Dužna pažnja u lancu snabdevanja: Šta to znači za radnike/ce u Srbiji?“

Inicijativa za globalnu solidarnost (IGS)

Fondacija Centar za demokratiju organizovala je 25. marta 2025. godine u Zrenjaninu okrugli sto na temu „Dužna pažnja u lancu snabdevanja: Šta to znači za radnike/ce u Srbiji?“.

Ovaj događaj predstavlja nastavak dijaloškog niza koji Fondacija Centar za demokratiju realizuje u okviru projekta Inicijativa za globalnu solidarnost (IGS), finansiranog od strane nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), a koji sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ).

U panel diskusiji su učestvovali/le: Nataša Vučković, Fondacija Centar za demokratiju; Duško Vuković, Savez samostalnih sindikata Srbije; Bojana Tamindžija, Centar za politike emancipacije; Aleksandar Todić, GSM Nezavisnost; Milica Lupšor, ROZA Zrenjanin; Mia Likar, kompanija Mehler protective system (Zrenjanin); Branislav Markuš, Zrenjaninski socijalni forum; i drugi/e. Razgovor je moderirala: Ivana Gordić-Perc, novinarka.

Nemački Zakon o dužnoj pažnji u lancu snabdevanja (German Supply Chain Due Diligence Act), koji je stupio na snagu u januaru 2023. godine, kao i Evropska direktiva o korporativnoj održivosti dužne pažnje (CSDDD), obavezuju kompanije da u svojim lancima snabdevanja osiguraju poštovanje ljudskih prava i zaštite životne sredine. Ovi propisi imaju značajne implikacije ne samo za poslovnu zajednicu, već i za radnike/ce, sindikate, civilno društvo i druge aktere u Srbiji.

Cilj okruglog stola je bilo upoznavanje sa osnovnim principima ovih propisa, razumevanje njihovog značaja za radnike/ce u Srbiji i mogućnost otvorenog dijaloga između svih relevantnih aktera. Kroz debatu na ovom okruglom stolu, želeli smo da podignemo svest o obavezama dužne pažnje koje nemački zakon i evropska direktiva nalažu kompanijama i njihovim dobavljačima; razmotrimo značaj tih propisa za radnike/ce u Srbiji, posebno u kontekstu zaštite ljudskih prava i uspostavljanja žalbenih mehanizama; promovišemo odgovornu poslovnu praksu i saradnju između poslovne zajednice, sindikata, civilnog društva i javnih institucija.

Kako nemački zakon o dužnoj pažnji može poboljšati radna prava u Srbiji?

Nemački zakon o dužnoj pažnji u lancu snabdevanja postao je značajan alat za zaštitu prava radnika, a njegovi efekti već se osećaju i u Srbiji. Neophodna je sinergija i saradnja svih partnera, sindikata, organizacija civilnog društva, poslodavaca, u zaštiti ljudskih prava u biznisu – poručeno je sa okruglog stola u Zrenjaninu.

Generalna sekretarka Fondacije Centar za demokratiju Nataša Vučković istakla da Nemački Zakon o dužnoj pažnji u lancu snabdevanja omogućava da se radnici u Srbiji pozovu na svoja radna prava u kompanijama koje su u lancu snabdevanja nemačkih kompanija.

Ona je navela da su se u prethodnoj godini videli praktični rezultati primene ovog zakona, jer su se neki radnici iz Srbije žalili i postavljali su primedbe na svoj položaj ovde i dobili su odgovore od nemačkih kompanija, što je dobro i pokazuje da je ovaj zakon na tom nivou zaživeo.

„Važno je da vidimo, s obzirom da nam predstoji donošenje novog Zakona o radu, na koji bismo način neke elemente i principe nemačkog zakona mogli da inkorporiramo u naše zakonodavstvo, kako bi se primenjivali na sve poslodavce u Srbiji, pre svega kada je u pitanju unapređenje žalbenih mehanizama“, poručila je Vučković.

Takođe, dodala je ona, i da se pripremimo za primenu Evropske direktive o korporativnoj održivosti dužne pažnje, neophodno je usaglašavanje sa njom, s obzirom da smo kandidat za članstvo u EU i na putu smo harmonizacije našeg pravnog sistema sa pravnim tekovinama Evropske unije.

Za civilno društvo, od velike važnosti je da komuniciramo, edukujemo, uspostavljamo sinergijske mehanizme između zainteresovanih strana, sindikata, organizacija civilnog društva, poslodavaca, da radimo na obrazovanju, širenju informacija, o mehanizmima zaštite radnih prava, ocenila je generalna sekretarka FCD.

Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković rekao je da je trenutak u kojem se govori o ovoj temi jako važan i da ima dosta kompanija koje rade u Zrenjaninu koje bi trebalo da inkorporiraju ono što Zakon o dužnoj pažnji u lancu snabdevanja predstavlja.

„Suština je da se nemačko društvo opredelilo da u korpusu zaštite ljudskih prava, životne sredine, doda određene obaveze kompanijama kojih one treba da se pridržavaju kako bi se čitav taj korpus ljudskih prava, pre svega sindikalnih i radničkih, implementirao u nemačko društvo i državu, a onda i u drugim zemljama gde one rade i u kompanijama s kojima sarađuju“, rekao je Vuković.

Žalbeni mehanizam koji predviđa zakon je, kako je istakao, mogućnost s jedne strane radnika, ali i njihovih predstavnika, tj. sindikata, da ukažu na kršenje radničkih i sindikalnih prava.

Bojana Tamindžija iz Centra za politike emancipacije osvrnula se na prošlost i na put koji je pređen kako bi se danas došlo do ovakvih načina uređenja ove oblasti kao što to čini nemački zakon.

„Nije Nemačka prva, imamo zakon u Francuskoj, Norveškoj, Holandiji, ali je Nemačka nama važna jer imamo puno nemačkih kompanija u Srbiji i to se direktno na nas odnosi“, rekla je ona.

Postoji puno stvari koje se mogu zameriti i ovom zakonu, dodala je Tamindžija, ali je moje čvrsto uverenje da je ovo za nas koji smo na drugom kraju lanca vrlo važna alatka čijih mogućnosti moramo biti svesni, kako bismo je koristili na pravi način.

Aleksandar Todić iz GSM Nezavisnost naveo je da u nemačkom zakonu postoji kaznena odredba, što je bitno jer uslovljava kako kompanije, tako i dobavljače.

„Nisu samo radni odnosi u pitanju, već i ekologija, gde mi kao sindikati, zaposleni, stanovnici u okruženju nekog objekta možemo da reagujemo ako dokažemo da je ugrožena životna sredina“, rekao je Todić.

On je dodao da sindikati pokušavaju na sve moguće načine da pokažu poslodavcima da je neophodno da se ovaj zakon počne primenjivati, ali da se mnoge kompanije „žale na birokratiju“ ili kažu da imaju svoje interne žalbene postupke.

Projekat Inicijativa za globalnu solidarnost (IGS) finansira nemačko Savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), a sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju Deutsche Gesellschaft fur Internationale Zusammenarbeit.