29. juni 2023.

Zašto nam je važna Garancija za mlade?

Projekat „Socio-ekonomska prava i održivi razvoj“

Autorka: Dajana Ostojić

Neusklađenost sistema obrazovanja mladih sa potrebama tržišta rada nije samo dugogodišnji trend u Srbiji, već je postojao i u celoj Zapadnoj Evropi. Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje Republike Srbije iz maja 2022. godine, mladi uzrasta od 15 do 30 godina čine približno 19,2% od ukupnog broja nezaposlenih. Takođe, 100.000 nezaposlenih mladih osoba u Srbiji nije čak ni prijavljeno „na biro“, odnosno u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

Godišnji Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih u Srbiji koji objavljuje Krovna organizacija mladih Srbije pokazuje da preko 30% mladih prvi posao čeka duže od dve godine, približno 60% je spremno da se prekvalifikuje kako bi imali primanja, skoro ¾ mladih nije dobilo naknadu za svoj rad na praksi, dok 20% mladih „radi na crno“, odnosno nemaju potpisan ugovor kojim se reguliše njihov radni odnos kod poslodavca. Prema KOMS-ovom istraživanju, mladi navode da su za dobijanje posla najvažniji lični i porodični kontakti i poznanstva, kao i članstvo i aktivizam u političkoj partiji.

Iako se poslednjih godina beleži izvestan napredak u pogledu smanjenja nezaposlenosti mladih u Srbiji, taj procenat je i dalje veći za oko 5% u odnosu na zemlje članice EU. Od 2013. do izbijanja pandemije COVID-19 2020. godine u zemljama članicama Evropske unije zabeležen je pad nezaposlenosti mladih sa 24% na 14,9%, odnosno za 1,7 miliona mladih. Prema podacima iz aprila 2023. godine, taj procenat iznosi nešto manje od 14%. Šta se to dogodilo 2013. godine, pa je za 10 godina nezaposlenost mladih u EU pala za više od 10%?

Naime, Evropska komisija je 2013. godine inicirala uvođenje programa Garancija za mlade (Youth Guarantee), a predlog je iste godine i zvanično usvojen preporukom Evropskog saveta. Garancija za mlade ima izuzetnu političku podršku na nivou EU i predstavlja obavezu svih država članica da mladim osobama uzrasta od 15 do 29 godina u roku od četiri meseca nakon završetka formalnog obrazovanja ili gubitka posla omoguće kvalitetnu ponudu za:

posao
pripravnički staž
volontiranje
mogućnost daljeg školovanja

Kako do uspešne primene Youth Guarantee?

Garancija za mlade je politička obaveza svih sektora u zemlji – izvršne vlasti, nacionalne službe za zapošljavanje, privatnog sektora, tj. poslodavaca, kao i nevladinih organizacija, posebno omladinskih. Program je izuzetno važan i zbog toga što, kao što i sam naziv kaže, postoji garancija od strane svih ovih aktera da će mlada osoba u relativno kratkom vremenskom periodu nakon završetka školovanja (maksimalno 4 meseca) dobiti ponudu za posao, pripravnički staž, volontiranje ili mogućnost daljeg školovanja.

Jedan od osnovnih ciljeva ovog programa jeste uključivanje NEET mladih, tj. onih koji nisu zaposleni, nisu u sistemu obrazovanja, niti su na obuci. Od uvođenja programa 2013. pa sve do 2020. godine, Garancija za mlade je bila usmerena na mlade od 15 do 25 godina starosti. Nakon izbijanja pandemije COVID-19 na nivou EU je odlučeno da je neophodno dodatno ojačati mlade koji su bili najviše pogođeni posledicama pandemije, te se od oktobra 2020. godine program primenjuje na sve mlade u EU uzrasta od 15 do 29 godina. Garancija za mlade nije ojačana samo u pogledu starosti korisnika programa, već obuhvata i mlade pripadnike osetljivih grupa koji žive u udaljenim područjima ili su pripadnici manjinskih etničkih grupa. Proces prijave je maksimalno prilagođen digitalnom dobu i podrazumeva online prijavu mlade osobe koja je završila formalno obrazovanje ili izgubila posao, nakon čega se zakazuje razgovor sa dodeljenim savetnikom za zapošljavanje.

Od uvođenja 2013. godine, program Garancija za mlade beleži izvanredne rezultate u zemljama članicama EU, te je preko 24 miliona mladih nakon završetka formalnog obrazovanja dobilo priliku za dalji napredak i usavršavanje. Ipak, postoje zemlje članice EU koje su u implementaciji ovog programa nešto uspešnije od drugih. Najuspešnije u primeni Youth Guarantee su, igrom slučaja, tri zemlje koje su postale članice Unije u istom talasu proširenja 1995. godine – Finska, Švedska i Austrija. Finska, ipak, prednjači, pa je u toj nordijskoj zemlji samo 1% mladih van tržišta rada, a sve to zahvaljujući izvanrednoj saradnji ključnih aktera u svim sektorima. U Švedskoj i Austriji taj procenat iznosi nešto iznad 1,5%.

Ekonomsko-investicioni plan za Zapadni Balkan (EIP), objavljen od strane Evropske komisije u oktobru 2020. godine, nalaže implementaciju Garancija za mlade i u zemljama Zapadnog Balkana koje su u procesu evrointegracija. Najuspešnija zemlja Zapadnog Balkana u ovom pogledu je Severna Makedonija, koja je još 2018. godine uvela određeni vid ovog programa. Uspešnost implementacije ogleda se u padu dugoročne nezaposlenosti mladih za oko 9% za samo dve godine. Kao i u slučaju evropskih zemalja, ključ uspeha leži u visokom nivou saradnje svih relevantnih strana, a snažnu ulogu u mobilizaciji mladih za učešće u programu imale su omladinske organizacije civilnog društva.

Gde je tu Srbija?

Srbija se, kao i druge zemlje Zapadnog Balkana, jasno opredelila za uvođenje Garancija za mlade, na Drugom ministarskom sastanku Evropska unija – Zapadni Balkan, održanom 8. jula 2021. godine u Sloveniji, usvajanjem Deklaracije Zapadnog Balkana o održivoj integraciji mladih na tržište rada i obavezala se da će postepeno uvesti ovaj program. U Deklaraciji se ističe izrazito negativan uticaj pandemije COVID-19 na zaposlenost mladih i izražava opredeljenost za uvođenje Garancija za mlade u regionu u nekoliko faza.

To su, pre svega, identifikacija planiranih mera izmene zakonskog okvira, planiranje sredstava, koordinacija relevantnih organizacija, socijalnih partnera i organizacija civilnog društva, zatim izgradnja kapaciteta nadležnih organa, priprema okvira za praćenje i evaluaciju programa, pilotiranje programa u određenim lokalnim jedinicama i na kraju sprovođenje Garancija za mlade na nacionalnom nivou.

Tokom ovogodišnje EU nedelje mogućnosti održane u Beogradu, u danu koji je bio posvećen Mogućnostima za mlade, Vlada Republike Srbije i Evropska unija potpisale su program finansijske pomoći u cilju uspostavljanja Garancije za mlade u Srbiji. Donacija EU iz IPA 2020 programa iznosi 5,5 miliona evra, dok će Vlada Republike Srbije iz budžeta kofinansirati iznos od 1,5 miliona evra. Veći deo sredstava predstavlja zapravo grant za tri filijale NSZ-a – Niš, Kruševac i Sremsku Mitrovicu, dok će jedan deo finansijske pomoći biti usmeren ka dugoročno nezaposlenima i licima koja se suočavaju sa višestrukim teškoćama u zapošljavanju.

Dokle smo stigli sa implementacijom?

Srbija se obavezala na uvođenje programa „Garancija za mlade“ i primenom Nacionalne strategije zapošljavanja za period 2021-2026. Strategijom je predviđeno da će program biti implementiran do 2026. godine kao pilot projekat u tri filijale Nacionalne službe za zapošljavanje – Kruševcu, Sremskoj Mitrovici i Nišu. Nadležni navode da za sada Srbija nema ljudske resurse niti druge kapacitete za sprovođenje ovog ambicioznog programa na teritoriji cele zemlje. Međutim, puna primena Garancije za mlade na nacionalnom nivou je jedan od ključnih prioriteta Operativnog programa u okviru IPA III 2023-2027 koji je još uvek u fazi pripreme, u čijem konsultativnom procesu izrade je učestvovala i autorka ovog bloga ispred Fondacije Centar za demokratiju.

Za implementaciju programa Garancija za mlade u Republici Srbiji nadležno je resorno Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. U januaru 2022. Ministarstvo je osnovalo Koordinaciono telo za izradu i praćenje sprovođenja Plana implementacije Garancije za mlade, kao i Stručnu grupu koja bi trebalo da pomogne u relizaciji pripremnih aktivnosti. Stručna grupa je izradila i Nacrt Plana implementacije Garancije za mlade za period 2023-2026, koji je poslat Evropskoj komisiji na komentare u junu prošle godine. Planirano je bilo da do kraja 2022. godine bude usvojen Plan implementacije, međutim, nakon slanja Nacrta Evropskoj komisiji na uvid, ova tela se više nisu sastajala.

U Srbiji postoje i drugi vidovi podrške zapošljavanju mladih od strane države, a jedan od njih je i program „Moja prva plata“. Program je prvi put pokrenut 2020. godine i do sada su završena dva ciklusa sa preko 17.000 mladih osposobljenih za rad kod poslodavaca u privatnom i javnom sektoru. Krajem 2022. godine započet je i treći ciklus u koji bi trebalo da bude uključeno preko 9.0000 mladih. Cilj programa je osnaživanje mladih sa srednjim i visokim obrazovanjem koji nemaju prethodno radno iskustvo, a nalaze se na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje. Za to je predviđena određena finansijska nadoknada koja nije na zavidnom nivou. Kao i u slučaju Garancije za mlade, i za uspeh ovog programa ključna je razvijena saradnja između svih relevantnih aktera, pre svega Nacionalne službe za zapošljavanje i poslodavaca iz privatnog i javnog sektora.

Efikasna primena Garancija za mlade u Srbiji, koja daje izuzetne rezultate za relativno kratak period ukoliko se poštuju ključni principi i koraci, zahteva izmenu i donošenje niza zakonskih akata. To su, pre svega, donošenje Zakona o radnim praksama, izmene i dopune Zakona o volontiranju, Zakona o mladima, Zakona o zapošljavanju i sl. Imajući u vidu izuzetne rezultate koje su zemlje članice EU, ali i naši susedi u Severnoj Makedoniji, postigli u primeni Garancije za mlade, ostaje nam da verujemo da će puna implementacija ovog programa i u Srbiji imati snažnu političku podršku, pre svega u vidu intenzivne saradnje organa izvršne vlasti sa poslodavcima i organizacijama civilnog društva. OCD, posebno omladinske, igraju glavnu mobilizacionu ulogu za učešće mladih u ovom važnom programu podrške njihovom uključivanju na tržište rada.

Dajana Ostojić, Projektna koordinatorka u Fondaciji Centar za demokratiju

-----------------------

Tekst je pripremljen u okviru projekta „Socio-ekonomska prava i održivi razvoj“ koji Fondacija Centar za demokratiju realizuje uz podršku Međunarodnog centra Olof Palme.