• 17. juni 2022.

Ravnopravnost za mame preduzetnice

Projekat „Socio-ekonomska prava i održivi razvoj“

Autorka: Marija Srdić

Mnogo puta smo čuli lepršave krilatice: „Preduzetnice su heroine Srbije“, „Jačajmo žensko preduzetništvo!“, „Žene koje su svoj život uzele u svoje ruke“. Ipak, pogledajmo kakav je stvarni položaj ove grupe žena i koje su specifične prepreke na koje nailaze tokom pokretanja i održavanja svog biznisa.

Značajnija pojava preduzetničkih aktivnosti žena - otvaranje preduzetničkih radnji, privrednih društava i začetaka ženskih socijalnih preduzeća, u našoj zemlji se beleži u periodu restrukturiranja i privatizacije velikih društvenih i državnih preduzeća (posle 2000-te godine).

Žene su masovno ostajаle bez posla, preko noći završavale na tržištu rada i u preduzetništvo ulazile, kako se tada govorilo, iz nužde, da bi obezbedile egzistenciju za sebe i svoju porodicu.

Od tada do danas, broj ženskih preduzetničkih poduhvata raste i dostiže ⅓ od ukupnog broja preduzetničkih radnji i ¼ privrednih društava u kojima su vlasnice ili suvlasnice biznisa žene.

Prodor u sferu preduzetništva smatra se poželjnim korakom u emancipaciji i sticanju ekonomske nezavisnosti žena. U političkom narativu viđeno kao svojevrsna prečica ka rodnoj ravnoprаvnosti, preduzetništvo je više glorifikovano nego što je (kroz ciljane i dobro osmišljene javne politike) podržavano. Otuda preduzetništvo žena i njegove domete treba posmatrati kroz prizmu izraženih rodnih nejednakosti koje odlikuju društvo u celini. Te nejednakosti prikazane su u brojnim naučnim i primenjenim istraživanjima, kao i kroz alat Indeks rodne ravnopravnosti koji se u našoj zemlji primenjuje od 2016. godine, a koji meri nivo postignuća i rodni jaz u šest glavnih domena politika: radu, novcu, vremenu, znanju, moći, zdravlju, kao i u dva satelitska domena - unakrsnim nejednakostima i nasilju nad ženama.

Tako treba imati u vidu da se 99% ženskih firmi nalazi u zoni mikro i malih preduzeća (sa manje od 10 zaposlenih), da se žene dominantno bave porodičnim poslovima i to u niskoprofitnim sektorima kao što su zanatstvo, trgovina na malo, zdravstvo, obrazovanje, turizam, socijalne i druge usluge. One se najčešće opredeljuju za otvaranje preduzetničkih radnji, posebno osetljivih na prekid i smanjenje obima poslovnih aktivnosti. Krhkost ovih biznisa naročito se ispoljava u vremenu kriza kakva je bila ona izazvana pandemijom COVID-19, ili aktuelna, koju nam galopirajućim tempom donosi rat u Ukrajini.

Iako se u pogledu podrške preduzetništvu, uključujući i onu usmerenu na žene, beleže pomaci, ocena i stručne i poslovne javnosti je da preduzetnici i preduzetnice u Srbiji i dalje posluju u nedovoljno stimulativnom okruženju: otežan im je pristup kapitalu, kamate su visoke, nema poreskih i drugih olakšica u prvim godinama nakon pokretanja biznisa niti dovoljno stimulativnih mera, naročito ne onih specifičnih, rodno osetljivih.

Naši preduzetnici i preduzetnice rezultate postižu „ispod radara“, u okruženju koje im češće postavlja prepreke nego što ih podržava. A da bi preduzetništvo snažnije „povuklo“ privredu (i društvo) napred, neophodno je da bude prepoznato, afirmisano i stvarno, a ne deklarativno, podržano. Pri tom, pod „podrškom“ nikako ne treba podrazumevati samo subvencije za pokretanje biznisa, jačanje konkurentnosti ili izgradnju izvoznih performansi, jer, direktna finansijska podrška daje rezultate samo ako je pažljivo i usko ciljana, a od presudne važnosti je uklanjanje prepreka i stvaranje podsticajnog poslovnog okruženja.

Na jednu od takvih prepreka - neravnopravan položaj majki preduzetnica u odnosu na druge zaposlene mame, ukazuju ženske organizacije i mreže, a od pre nekoliko godina i poslodavačke organizacije (Unija poslodavaca Srbije i Unija poslodavaca Vojvodine). Zahtevi za izmenama propisa koji regulišu naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva radi nege detetа koji preduzetnice stavljaju u neravnopravan položaj upućivani su tokom godina sa više strana i od različitih aktera. Do sada - bez uspeha.

Na žalost, ni nedavnim izmenama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom koje su donete zahvaljujući snažnom pritisku dobro organizovanih ženskih organizacija i javnosti, majkama preduzetnicama se nije izašlo u susret. Tako pomenuti zakon, i pored uvedenih izmena i dopuna, kao i neki drugi propisi (Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i Zakon o zdravstvenom osiguranju) održavaju neravnopravan položaj mama preduzetnica, kršeći Konvenciju o zaštiti materinstva ali i Ustav Republike Srbije, koji izričito zabranjuje svaki oblik diskriminacije.

Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom predvideo je da se svim mamama preduzetnicama koje nisu u statusu zaposlenog lica u svojoj radnji/agenciji, kao i mamama koje nisu angažovane po ugovoru o radu, zarada obračunava tako što se bruto osnovica ostvarena u prethodnih 18 meseci, podeli sa 1,5.

Takođe, pored već umanjenih iznosa koji idu na račun mama preduzetnica, njima se ne uplaćuju doprinosi za vreme trajanja porodiljskog odsustva. Izmenama i dopunama ovog Zakona propisano je da se za preduzetnicu koja ostvaruje ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta ne plaćaju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje po tom osnovu. Izuzetno, preduzetnica koja nastavlja da obavlja preduzetničku delatnost za vreme ostvarivanja prava na ostale naknade, nastavlja da plaća doprinose (tj. obveznik je plaćanja doprinosa za vreme ostvarivanja prava na ostale naknade). U oba slučaja, ona nema pravo na uplatu doprinosa od strane države kao što imaju sve druge zaposlene žene. To praktično znači da one od te već umanjene sume, veći deo moraju same da uplaćuju na račun poreza i doprinosa ili im u suprotnom neće teći staž tokom porodiljskog odsustva. Za sve ostale mame koje su angažovane po ugovoru o radu, pored naknade zarade uplaćuju se i doprinosi, tj. porodiljsko odsustvo ulazi u staž.

Tu nije kraj: ukoliko preduzetnica želi da njena firma nastavi sa radom tokom njenog odsustva, ona mora da angažuje poslovođu za kojeg uplaćuje poreze i doprinose, osim u slučaju kad za poslovođu angažuje člana domaćinstva (što, naravno, nije uvek moguće). Ukoliko se preduzetnica odluči da nastavi poslovanje preko poslovođe dužna je da plaća doprinos za obavezno socijalno osiguranje osim za poslovođu, i za sebe, po osnovu lične zarade u iznosu od 37,8%.

U skladu sa važećim Zakonom o zdravstvenom osiguranju preduzetnice su u neravnopravnom položaju i za vreme trudnoće. Njima ne pripada naknada zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja za vreme privremene sprečenosti automatski kao ostalim zaposlenim majkama. U slučaju da preduzetnica ima zaposlene (jednog ili više) pripada joj 50% od naknade zarade koja bi joj pripadala da je odjavila obavljanje delatnosti. To znači da preduzetnica-trudnica ako nastavi rad angažovanjem poslovođe prima samo 50% naknade zarade za vreme privremene sprečenosti za rad zbog održavanja trudnoće.

Dakle, preduzetnica kada odluči da postane majka, nailazi na sledeće:

• trudnica-preduzetnica koja održava trudnoću, ukoliko želi da nastavi poslovanje može da računa na samo 50% naknade od države,
• nisu joj uplaćeni doprinosi u toku porodiljskog i odsustva sa rada radi nege deteta,
• za rođeno treće i svako naredno dete ona nema pravo na odsustvo u trajanju od dve godine kao zaposlene žene, već samo godinu dana,
• preduzetnica koja nije zaposlena ne može da prenese na partnera pravo odsustva sa rada radi nege deteta, kao što to može ako je zaposlena.

Da bi se sve nabrojane neravnopravnosti otklonile, nije dovoljno izmeniti jedan zakon, već je potreban sveobuhvatan pristup. Ukratko, zahtevi, a iza njih su krajem prošle godine stali i pokrajinski i republički socijalno-ekonomski savet su sledeći:

• da trudnice preduzetnice koje privremeno ne odjave obavljanje delatnosti imaju pravo na pun iznos naknade za vreme privremene sprečenosti za rad, tokom održavanja trudnoće,
• da mame preduzetnice imaju pravo na pravičan obračun naknade na osnovu kojeg bi imale i uplaćene doprinose za obavezno socijalno osiguranje u toku porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta,
• da i mame preduzetnice imaju pravo da prenesu na partnera pravo odsustva sa rada radi nege deteta.

Ipak, od inicijative i zaključaka tripartitnog tela zaduženog za socijalni dijalog, do promena u zakonima i ravnopravnog tretmana mama preduzetnica, dugačak je put.

Potrebno je, za početak, sačekati formiranje Vlade, iznova otvoriti temu i učiniti da se ona nađe na agendi nekoliko (novih) ministara. Zatim, kreirati i u Skupštinu uputiti predloge izmena više već pomenutih zakona.

Čak i najoptimističniji među nama ne očekuju da bi se željene promene mogle dogoditi u ovoj godini. A u njoj će se hiljade novih mama preduzetnica suočavati sa problemima sa kojima su se nosile njihove prethodnice. Istovremeno, mlade žene (one u fertilitetnoj životnoj dobi) prilikom donošenja odluke o pokretanju vlastitog posla će ove nepovoljne faktore imati u vidu. Kad se nađu pred dilemom ući u preduzetnički rizik i pripremati se za majčinstvo pod ovakvim uslovima ili imati manja ali sigurna primanja u statusu zaposlene kod poslodavca, nije teško proceniti šta će biti odluka većine njih.

Zato je mnogo važnije od skupih kampanja, elegantnih promotivnih skupova za uspešne preduzetnice i političkih proklamacija pažnju usmeriti na ono što čini svakodnevni život preduzetnica u Srbiji. Izmenama propisa ažurno uklanjati prepreke na koje preduzetnice godinama ukazuju, a usluge u zajednici kreirati tako da budu praktična pomoć u ostvarivanju njihovih preduzetničkih ideja, rastu biznisa i novom zapošljavanju žena. 

-----------------------

Marija Srdić je preduzetnica, vlasnica agencije Misija SMART. Aktuelna je predsednica Sekcije za razvoj ženskog biznis liderstva Unije poslodavaca Vojvodine. Bivša novinarka i dugogodišnja feministička aktivistkinja. 

Tekst je pripremljen u okviru projekta „Socio-ekonomska prava i održivi razvoj“ koji Fondacija Centar za demokratiju realizuje uz podršku Međunarodnog centra Olof Palme.