• 30. mart 2022.

Odnos političkih stranaka i izbornih koalicija prema radnim i drugim socijalnim pravima

Projekat „Socio-ekonomska prava i održivi razvoj“

Autor: Ivan Kuzmanović

Za većinu građana i građanki Srbije pitanje radnih i uopšte socijalnih prava nesumnjivo je jedna od najbitnijih društvenih, pa i političkih tema. Razumno je pretpostaviti da je zainteresovanost za ova prava i među važnijim motivacionim faktorima za izazak na izbore i opredeljivanje za određenu političku opciju.

Kakav je odnos političkih stranaka i koalicija prema pitanju zaštite i ostvarivanja radnih i drugih socijalnih prava u aktuelnoj kampanji za predsedničke i parlamentarne izbore u Srbiji 2022. godine?

Političke partije, pokreti i koalicije koje su se kandidovale na izborima pred birače izlaze sa nizom tema, odnosno stavova, postavljajući u prvi plan one za koje smatraju da će im doneti najveću podršku prilikom izjašnjavanja građana. U svetlu nove realnosti koja je nastupila rasplamsavanjem ratnih sukoba u Ukrajini, bilo je očekivano da većina izbornih lista jedan od glavnih fokusa svoje kampanje usmeri na spoljnopolitičke teme, pre svega na odnos prema Evropskoj uniji i Rusiji, uključujući i pitanje uvođenja sankcija Ruskoj Federaciji i usaglašavanja spoljne politike Srbije sa EU.

Ipak, i pored toga, ispostavilo se da su ekonomske i socijalne teme, uz borbu protiv korupcije i pitanja zaštite životne sredine, zauzele značajno mesto u predizbornoj kampanji. Čini se da radna prava i svet rada, kako je istaknuto i na nedavnoj debati Fondacije Centar za demokratiju „Radna i druga socijalna prava u izbornim političkim programima“, nikada ranije nisu bili toliko zastupljeni u izbornim programima političkih stranaka.

Sa druge strane, pažljiva analiza zvaničnih internet prezentacija političkih stranaka i pokreta u Srbiji pokazala je da pojedini učesnici na izborima javnosti nisu ni ponudili svoj predizborni program u pisanoj formi, a neretko je slučaj da objavljeni partijski programi datiraju iz perioda od pre deset i više godina. Stavove i načela o socijalnim pravima neke od stranaka izdvojile su u zasebne odeljke programa, dok je čest slučaj da se neka iz korpusa ovih prava pominju u poglavljima o ekonomiji, privredi, porodici…

Srpska napredna stranka u prvi plan je istakla („Uradili smo zajedno - Izveštaj građanima“) [1] rast privrede u uslovima krize, zapošljavanje i programe materijalne podrške. Kako se tvrdi, „naša privreda je jedna od najbrže rastućih u Jugoistočnoj Evropi“, sve je više investicija i novih radnih mesta, i sve više prilika za mlade. Iz SNS navode da je nezaposlenost na istorijskom minimumu (9%) - otvaranjem velikog broja radnih mesta, borbom protiv rada na crno i drugim sistemskim reformama u poslednjih 9 godina, nezaposlenost, koja je iznosila čak 25,5% 2012, u 2020. godini svedena je na istorijski minimum od 9%. Kaže se da je udvostručena prosečna zarada, povećane plate i penzije, uz „brojna zapošljavanja medicinskih radnika“. Penzije su sada redovne, od 2012. penzije su povećane oko 30%. Od 2016. godine svim penzionerima isplaćivana je jednokratna pomoć: četiri puta po 5.000, jednom 3.000 dinara, i jednom 4.000 dinara, a Zakon o privremenom smanjenju penzija stavljen je van snage. Ekonomskim merama za podršku privredi i građanima (koje su za ciljeve imale očuvanje zaposlenosti i pomoć preduzetnicima) pružen je efikasan odgovor na krizu izazvanu pandemijom koronavirusa. Navedene su, između ostalih, sledeće mere: Dozvoljen je zastoj u otplati (moratorijum) dužnicima na otplatu kredita; 100€ pomoći svim punoletnim građanima Srbije; nezaposlenima pomoć od 60€; 27.000 dinara pomoć penzionerima; 10.000 dinara svim zdravstvenim radnicima; pomoć od 60€ svim građanima Srbije; 3.000 dinara podrške imunizovanim građanima; pomoć samostalnim umetnicima 90.000 dinara za tri meseca, i dr.

Koalicija „Ujedinjeni za pobedu Srbije“ - Udruženi sindikati Srbije „Sloga“, član ove koalicije, predstavio je [2] model „alternativnog“ Zakona o radu, nastalog po modelu Centra za dostojanstven rad, koji predstavlja „miks najboljih evropskih rešenja“. Na njegovom pisanju tokom dve godine učestvovalo je 11 stručnjaka i sadrži više od 370 članova. Navodi se da će se usvajanjem novog Zakona o radu nakon izbora radnicima vratiti dostojanstvo. Stranka slobode i pravde predstavila je Plan za jaču ekonomiju [3] u kojem se, između ostalog, predviđaju sledeće mere: Minimalna plata 350 evra jer mora da pokrije najmanje minimalnu potrošačku korpu; Minimalna početna plata za različita zanimanja; Primanje u stalni radni odnos svih radnika koji stvarno rade, a zaposleni su na određeno vreme i time politički ucenjeni; Pomoć od 100 evra mesečno za 250.000 ljudi starijih od 65 godina koji su bez primanja; Prosečna penzija minimum od 50% prosečne plate (sada je 46,8% i konstantno pada), a za 4 godine najmanje 42.000 dinara; Minimalna zarada za jednog roditelja svakog detata sa smetnjama u razvoju ili invaliditetom; Ukidanje doprinosa za zdravstveno osiguranje i smanjenje dažbina na rad na 44% neto zarade koje će povećati zarade za najmanje 12% i poboljšati uslove za zapošljavanje; Plaćena prekvalifikacija za zaposlene/nezaposlene u sektorima koji su najviše ugroženi (1000 evra za ceo kurs medicinskog tehničara ili varioca, 2.000 evra za programera… uz obavezu da rade najmanje 2 godine u Srbiji); Subvencionisanje poljoprivrednika do 200 ha obradive površine, visina subvencija 12.000 din/ha i dr.

Socijalistička partija Srbije navodi da je osnova političkog programa SPS-a [4] projekat razvoja društva koji se zove demokratski socijalizam. Porast društvenog blagostanja, bolji i pravedniji uslovi rada, veća zaposlenost i zarade su ciljevi kojima teže, piše u Programu SPS. Stepen ostvarenja ciljeva kao što su pravo na rad i pravična naknada za rad, pravo na socijalno-materijalno obezbeđenje, obezbeđenje humanih uslova rada, poštovanje najviših standarda zaštite na radu, zdravstvena zaštita radnika i njegovih članova domaćinstva biće mera uspešnosti svake politike. Humanizacija rada podrazumeva ne samo humane uslove na radnom mestu već i pravičnu naknadu za rad koja radniku i njegovoj porodici može obezbediti život dostojan čoveka. Polazeći od prava na rad, kao osnovnog prava svakog čoveka, socijalisti navode da će težiti ostvarenju pune zaposlenosti u uslovima ekonomske stabilnosti. Politika pune zaposlenosti podrazumeva produktivno zapošljavanje kao osnovu ekonomskog uspeha i najefikasniji način za postizanje većeg stepena ekonomske i socijalne sigurnosti, posebno smanjenja siromaštva. Socijalisti pridaju najveći značaj ostvarivanju socijalne pravde, solidarnosti i socijalne sigurnosti u društvu. Zalažu se za socijalnu sigurnost koja podrazumeva dostupnost osnovnih socijalnih i zdravstvenih usluga svim građanima, bez obzira na njihovo socijalno poreklo i status. Solidarnost čitavog društva i države sa ugroženima i nemoćnima je temeljna vrednost socijalne politike za koju se zalažu socijalisti, navodi se u Programu SPS.

Koalicija „Ajmo ljudi“ u predizbornom programu „Novi ekonomski dogovor“ [5] ističe da je potreban zaokret u vođenju ekonomske politike, otklon prema svemu što je bilo loše u prethodnom periodu i ekonomska lustracija. Jedan od elemenata nove ekonomske politike biće izgradnja pravične socijalne države. Cilj je da se u srednjem roku obezbedi da svi građani koji ne mogu da rade i zarade imaju pristup adekvatnoj socijalnoj i zdravstvenoj zaštiti. Postepeno će se preći na finansiranje zdravstva iz budžeta, što će uz uštede i reforme u zdravstvenom sistemu dovesti do zdravstva dostupnog za sve uz istovremeno podizanje nivoa kvaliteta usluga. Takođe, biće značajno povećana minimalna zarada (na 50.000 din. neto), uz povećanje neoporezivog iznosa na nivo minimalne zarade. To će omogućiti da minimalna zarada pokrije minimalnu potrošačku korpu. Bolji uslovi života u zajednici i na lokalu uz široku fiskalnu decentralizaciju, kao i zdravija životna sredina, biće preduslovi za ostvarenje ciljeva nove ekonomske politike. Unapređenje radnog zakonodavstva treba da dovede do otklanjanja „robovskog“ rada i rada na crno u Srbiji. Neke od mera su pravičnije regulisanje oblasti lizinga radne snage, rada na određeno i rada bez punog radnog vremena (part time) u skladu sa EU praksom. Penzije će biti vraćene po principima koji su važili za vraćanje stare devizne štednje. Istovremeno, uvešće se socijalna penzija (20.000 dinara) i uskladiće se indeksiranje rasta penzija kako bi se obezbedilo da više nikada prosečna penzija ne padne ispod 50% prosečne zarade. Stimulisaće se razvoj zadruga i socijalnog preduzetništva kao jednog od mogućih rešenja za poboljšanje statusa socijalno ugroženih grupa, poručuje se u programu SDS.

Koalicija „Moramo“ istakla je tri prioriteta u okviru programa za radna i socijalna prava [6]: Uvođenje koncepta Plata za život, kraće radno vreme i sigurno zaposlenje. Predložena rešenja zahtevaju izmene pojedinih zakona, ali su istovremeno utemeljena u našem pravnom sistemu i usklađena sa brojnim direktivama EU i konvencijama Međunarodne organizacije rada koje je naša zemlja ratifikovala, ali ih ne poštuje. Plata za život predstavlja zaradu koja pokriva sledeće potrebe tročlane porodice: hranu adekvatne kalorijske i nutritivne vrednosti, troškove za odeću, stanovanje, komunalije, telekomunikacije, adekvatnu zdravstvenu zaštitu, obrazovanje, slobodno vreme i kulturu, troškove za higijenu i odmor, te diskrecioni dohodak od 10 odsto ukupnog dohotka namenjen za nepredviđene troškove domaćinstva. Predstavnici pokreta Moramo predlažu da se Srbija pridruži međunarodnom trendu skraćivanja radnog vremena, te da se radna sedmica skrati na 35 časova. Navode da se zalažu za donošenje novog Zakona o radu, kao i za to da svi radnici i radnice angažovani na teritoriji Republike Srbije imaju isti tretman i ostvaruju prava koja proističu iz Zakona o radu, bez obzira na osnov angažovanja i svoje poreklo; za ukidanje PP ugovora kao nepotrebnih, neustavnih i nepovoljnih po radnike; za radikalno transformisanje Inspektorata rada, u kom treba zaposliti više ljudi, sa većim platama i ovlašćenjima prema poslodavcima, te boljom tehničkom opremljenošću; za unapređenje zdravstvenih i standarda bezbednosti na radu; unapređenje besplatnih službi pravne pomoći radnicama i radnicima; vraćanje odredbe o iznuđenom otkazu u Zakon o radu i uvođenje radnih sudova.

Koalicija NADA - u programu DSS [7], članice koalicije, istaknuto je permanentno usklađivanje radnog zakonodavstva sa tržišnim uslovima rada i evropskim standardima. Prioritetni zadaci socijalne politike su donošenje godišnjih programa aktivne politike zapošljavanja na republičkom i lokalnom nivou, reforma Nacionalne službe za zapošljavanje, objedinjavanje informacionog sistema i uspostavljanje modela usmerenog na potrebe nezaposlenih i poslodavaca. Zalažu se za: Podsticanje otvaranja novih radnih mesta smanjenjem ukupnog opterećenja poreza i doprinosa, kao i razvijanjem novih oblika kreditnih linija i mikrokreditiranja; Sistematsko rešavanje problema viškova zaposlenih organizovanjem obuke, stručnog usavršavanja, prekvalifikacije i dokvalifikacije, što će doprineti efikasnijem završetku procesa privatizacije i restrukturiranja; Razvoj i unapređivanje fleksibilnih oblika rada putem institucije privremenog zapošljavanja, za uvođenje posebne zaštite roditelja sa teško obolelom decom i za zaštitu dostojanstva na radu; Sistematsko unapređivanje socijalnog dijaloga na nacionalnom, lokalnom, regionalnom i međunarodnom nivou, sa ciljem da se doprinese sadržajnijem i kvalitetnijem usklađivanju interesa rada i kapitala, i dr. Član koalicije POKS se u svom programu [8], između ostalog, zalaže za ukidanje poreza na bebi opremu, a trudnicama i porodiljama pružanje maksimalne zakonske zaštite, pomoći i podrške u smislu zapošljavanja, u cilju uspešnog vaspitanja i školovanja dece, kao i za povećanje dečjeg dodatka i pružanje pomoći porodicama sa decom sa smetnjama u razvoju.

Srpska stranka Zavetnici u svom programu [9] navodi da je temelj njihove socijalne politike porodica. Doslednom primenom mera u oblasti ekonomskog razvoja i sveopšteg privrednog napretka nastojaće da smanje obim socijalno ugroženog stanovništva. Ističe se da je cilj njihove socijalne politike da se broj korisnika socijalne zaštite koji žive u teškim materijalnim uslovima svede na minimum. Ekonomskim merama predviđenim u programu planiraju da reše problem velike nezaposlenosti kao glavnog uzročnika siromaštva. Stvaraće uslove da svaki radno sposoban građanin Srbije može da ima odgovarajuće zaposlenje, a samim tim i elementarne uslove za egzistenciju. Posebnu pažnju posvetiće osobama sa invaliditetom. Navode da će izvršiti reformu penzijske administracije i poboljšati administrativne kapacitete za naplatu doprinosa za socijalno osiguranje i poreza na zarade. Uskladiće rast penzija kako bi on bio ekonomski održiv i socijalno pravičan. Radiće na reformi PIO sistema, pri čemu bi PIO fond postao forma samoodrživog investicionog fonda. Penzionerima koji su u posebno teškom socijalnom položaju koji su tokom radnog veka imali male zarade, obezbediće povećanje penzije, povoljnije uslove lečenja, besplatan prevoz na teritoriji na kojoj žive, renoviranje penzionerskih domova, gerontološke i volonterske službe koje će brinuti o njima, a posebno o samačkim domaćinstvima. Prioritet će im biti da obezbede stabilan odnos prosečne penzije i prosečne zarade kako bi penzioneri imali socijalnu sigurnost. Zalažu se za povećanje plata medicinskom osoblju i lekarima i druge mere u oblasti zdravstva.

Srpski pokret Dveri u proglasu pod nazivom „55 mera za poboljšanje života u Srbiji“ [10] predlaže sledeće socijalne mere: Nedelja i državni praznik - neradan dan; Radno vreme generalno prilagoditi porodičnom životu (7-15 časova); Isplata oduzetih delova penzije penzionerima u Srbiji; Ukinuti kaznene penale za prevremeni odlazak u penziju; Poseban državni budžetski radnički fond za neisplaćene zarade i nepovezan radni staž iz vremena pljačkaških privatizacija; Povećanje cene minimalca i povećanje plata u zdravstvu i prosveti, vojsci i policiji, kulturi i nauci; Finansijska i zdravstvena pomoć ratnim vojnim veteranima po privilegovanom statusu; Pozitivna diskriminacija prilikom zapošljavanja na odgovarajuće stručno radno mesto na javnim konkursima jednog člana u porodicama u kojima nijedan član nije zaposlen. U okviru „Porodične politike“ Dveri između ostalog navode: Zakon o zaštiti prezaduženih porodica; Podrška ženama i muškarcima da usklade roditeljstvo i karijeru, između ostalog i kroz uvođenje prilagođenog radnog vremena; Strogo kažnjavanje poslodavaca za otpuštanje trudnica ili uslovljavanja žena da ne smeju da ostanu u drugom stanju ako žele da dobiju ili zadrže posao; Posebna pomoć ženama-preduzetnicima i ženama na selu; Majčinske privilegije za trudnice i porodilje, pomoć samohranim majkama i očevima, staračkim i samačkim domaćinstvima, i mladim bračnim parovima; Overena zdravstvena knjižica i pravo na zdravstvenu zaštitu za svakog građanina Srbije; Besplatni vrtići, udžbenici, užina i ekskurzije za siromašnu decu, kao i stipendiranje studenata iz siromašnih i porodica sa više dece. 

Najzastupljenije teme iz oblasti radnih i drugih socijalnih prava

Kao što se može zaključiti, u programima političkih stranaka, pokreta i koalicija, kada se navode mere iz oblasti radnih i drugih socijalnih prava, najčešće se govori o sledećim temama: nezaposlenost odnosno zapošljavanje i nova radna mesta, povećanje plata, prosečne i minimalne zarade, plata za život, povećanje penzija, uvođenje socijalnih penzija, minimalna potrošačka korpa, bolji i pravedniji uslovi rada, zdravlje i bezbednost na radu, dostojanstvo radnika, rad na crno, lizing radne snage, rad na određeno, fleksibilni oblici rada, kraće radno vreme, sigurno zaposlenje.

U partijskim programima često zastupljene teme su i Zakon o radu i unapređenje radnog zakonodavstva, reforma Nacionalne službe za zapošljavanje, reforma PIO sistema, unapređenje socijalnog dijaloga, „pomoć“ različitim društvenim grupama, smanjenje siromaštva, socijalna pravda, solidarnost, socijalna sigurnost, socijalna i zdravstvena zaštita, kao i subvencionisanje poljoprivrednika, povoljniji uslovi lečenja, besplatan prevoz, ukidanje poreza na bebi opremu, povećanje dečjeg dodatka, besplatni vrtići, stipendiranje studenata, itd.

Zainteresovani građani i građanke Srbije mogli bi na osnovu partijskih programa i poruka kandidata u predizbornoj kampanji da steknu solidan uvid u izbornu „ponudu“ kada su u pitanju radna i druga socijalna prava, ali na opredeljivanje birača i odluku kako će postupiti na dan glasanja sigurno u velikoj meri utiču i ranija iskustva i poverenje, odnosno očekivanje da li bi određena politička lista zaista i ispunila predizborna obećanja ukoliko za to dobije priliku. 

Ivan Kuzmanović, koordinator za komunikacije i medije FCD