• 11. decembar 2020.

Reforme na polјu energetike u Republici Srbiji i EU standardi

Autorka: Iva Đinđić Ćosić

Dostupnost električne energije je preduslov za dalјi razvoj svremene civilizacije. Srazmerno značaju, intenzivan razvoj energetske delatnosti praćen je ekspanzijom međunarodnih i domaćih propisa i potrebom za uspostavlјanje jedinstvenog regulatornog okvira na regionalnom, evropskom i svetskom planu.

Definisanjem regulatornog obuhvata, uspostavlјen je poseban pravni sistem – acqis communautaire, sa kojim države koje pretenduju da postanu članice EU moraju uskladiti svoje pozitivne propise.

Potpisivanjem, a potom i ratifikacijom Ugovora o osnivanju Energetske zajednice, 14. juna 2006. godine Republika Srbija determinisala je pravac dalјeg razvoja energetskog sektora, omogućila otvaranje tržišta te prihvatila da kontrolu procesa transponovanja i stvarne primene regulative EU, sprovode nadležna tela i organi Energetske zajednice. Saglasno tome, na godišnjem nivou Energetska zajednica objavlјuje izveštaje o napretku u ispunjavanju obaveza svake od zemalјa članica.

Usklađivanje domaćih propisa iz oblasti energetike sa trećim energetskim paketom rezultiralo je donošenjem novog Zakona o energetici 2014 godine. Međutim, harmonizacija pored prilagođavanja legislative, zakonodavne vlasti podrazumeva i primenu preuzetih pravila i standarda u praksi. Prepisivanje propisa bez njihove realne primene neretko uzrokuje dalekosežne negativne posledice.

Do danas je rad na dostizanju evropskih vrednosti i standarda iz oblasti energetike prošao različite faze. Entuzijastično i detalјno transponovanje regulativa i direktiva u poslednji donet Zakon o energetici 2014. godine, pohvale na račun Vlade Republike Srbije sa najvišeg vrha Energetske zajednice. Najavlјivane su snažne reforme u celom energetskom sektoru. Da li je od 2014. godine do danas došlo do očekivanih reformi i šta tome misli Energetska zajednica?

Gledajući prethodne izveštaje, može se zaklјučiti da se radilo u skladu sa rokovima predviđenim Zakonom o energetici. Većina podzakonskih akata je usvojena ili dopunjena 2015. godine. Donet je set pravila o energetskim dozvolama, licenciranju i sertifikaciji, vulnerabilnim kupcima, doneta su pravila o promeni snabdevača, organizovan je rad tržišta električne energije, doneta su pravila o radu sistema za prenos i distribuciju. Rad na usklađivanju Uredbe o uslovima isporuke i snabdevanja električnom energijom sa Zakonom o energetici, privremeno je prekinula pandemija COVID-19.

U decembru 2019. godine Republika Srbija je usvojila tri podzakonska akta o bio-gorivima, u martu 2020. godine usvojen je Pravilnik o obračunu udela obnovlјivih izvora energije u bruto finalnoj potrošnji energije.

U poslednjem kvartalu 2019. godine AD Elektromreža Srbije (EMS) postalo je punopravni član Asocijacija tela za izdavanje garancija porekla (AIB). Usvajanje neophodnog pravnog i regulatornog okvira za sprovođenje aukcija za obnovlјive izvore energije, u skladu sa Smernicama za državnu pomoć i razvoj samopotrošnje obnovlјivih izvora, trebalo bi da budu prioriteti tokom sledećeg izveštajnog perioda.

Republika Srbija je i dalјe daleko od postizanja cilјa od 27% obnovlјive energije u bruto finalnoj potrošnji energije, što je ne samo znatno ispod cilјa za obnovlјive izvore 2020. godine, već i ispod udela obnovlјive energije u bruto finalnoj potrošnji energije u 2009. godini. Iako zemlјa povećava svoje obnovlјive energetske kapacitete, ovom trendu se suprotstavlјa sve veća potrošnja energije.

Počev od 2019. godine, Srbija ima obavezu izveštavanja o sprovođenju Direktive o ograničenju emisije zagađivača vazduha iz velikih postrojenja za sagorevanje.

S druge strane, Evropska komisija je u prethodnih nekoliko godina donela niz mrežnih pravila i smernice koje u konkretnim pitanjima uređuju, prava obaveze i aktivnosti mrežnih sistema. Mrežna pravila predstavlјaju skup tehničkih pravila koja omogućavaju razvoj unutrašnjeg energetskog tržišta u Evropi. Sa cilјem da se stane na put preprekama koje ometaju prekogranični protok električne energije i gasa, prepoznata je potreba da se transformišu nacionalna tržišta energije i stvori jedinstveno evropsko tržište energije.

Osnovni zadatak mrežnih pravila i smernica je uspostavlјanje veće konkurentnosti, transparentnosti, eksploatacije obnovlјivih izvora energije s pažnjom „dobrog domaćina“, i na kraju, što je takođe značajno, snabdevanje potrošača energijom po pristupačnim cenama.

Trenutno postoji osam mrežnih pravila i smernica koji su objavlјeni u Službenom listu Evropske unije kao propisi Evropske Komisije i koji se mogu podeliti u tri grupe:

• Mrežna pravila kojma se uređuje tržište električne energije:

- Smernice za dodelu kapaciteta i upravlјanje zagušenjima (CACM GL) objavlјene 5. jula 2015.

- Smernice za buduću dodelu kapaciteta (FCA GL)objavlјene 27. septembra 2016.

- Smernice za balansiranje električne energije (EB GL) objavlјene 23. novembra 2017.

• Kodovi koji se odnose na priklјučenja:

- Mrežna pravila o zahtevima za priklјučenje generatora na elektroenergetski sistem (RfG NC) objavlјen 14.aprila 2016.

- Mrežna pravila za priklјučenje kupaca na elektroenergetski sistem (DC NC) objavlјen 18.avgusta 2016.

- Mrežna pravila za priklјučenje na elektroenergetski sistem visokonaponskog modula jednosmerne struje i vetroparkova priklјučenih preko sistema jednosmerne struje (HVDC NC) objavlјeno 8. septembra 2016.

• Mrežna pravila koja se odnose na rad sistema za prenos:

- Smernice za rad sistema za prenos električne energije (SO GL) objavlјene 25. avgusta 2017.

- Mrežna pravila za hitne slučajeve i restauraciju električne energije (ER NC) objavlјen 24.novembra 2017.

Shodno odlukama Ministarskog saveta Energetske zajednice, Republika Srbija ima obavezu da transponuje Mrežna pravila o zahtevima za priklјučenje generatora na elektroenergetski sistem (RfG NC), Mrežna pravila za priklјučenje kupaca na elektroenergetski sistem (DC NC), Mrežna pravila za priklјučenje na elektroenergetski sistem visokonaponskog modula jednosmerne struje i vetroparkova priklјučenih preko sistema jednosmerne struje (HVDC NC) ne kasnije od 12. jula 2018. godine, ali i obavezu da ista budu u primeni najkasnije do 12. jula 2021. godine.

Kako u pogledu svih ostalih delova acqis communautaire koji do danas nisu transponovani u domaći zakonski okvir Republike Srbije, implementacija mrežnih kodova zahtevaće takođe intervencije kako na samom Zakonu o energetici, tako i podzakonskim aktima.

Svedoci smo potrebe regulisanja sve većeg broja pitanja koja su od značaja za energetske subjekte. Uređivanje odnosa i jasno definisanje prava, obaveza, ali i odgovornosti, kao i u svim drugim oblastima života pa tako i u energetici, prevashodno bi trebalo da služe održivosti sistema. Transponovanje propisa iz oblasti energetike neretko ima domino efekat i na druge delove pravnog poretka. S druge strane, hiperprodukcija propisa može biti i kontraproduktivna, čak i parališuća, pogotovo za pravne sisteme kao što je naš.

Maraton je u toku.

Mi u njemu učestvujemo.

Veliki izazovi su pred nama.

Ovo je autorski tekst koji izražava stavove autora i ne predstavlja mišljenje ni Balkanskog fonda za demokratiju niti Ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu. Tekst je napisan u okviru projekta koji se realizuje uz finansijsku pomoć Balkanskog fonda za demokratiju Nemačkog Maršalovog fonda SAD (Balkan Trust for Democracy of the German Marshal Fund of the U.S.- BTD) i Ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu.