5. decembar 2024.

Radna prava u fokusu: Kako unaprediti bezbednost i zdravlje na radu u Srbiji?

Inicijativa za globalnu solidarnost (IGS)

Okrugli sto „Kontrola i žalbeni mehanizmi za bezbednost i zdravlje na radu: praksa, standardi i prevencija rizika“

Promovisanje održivih praksi u globalnim lancima snabdevanja, jačanje radničkih prava i usklađivanje zakonodavstva sa standardima Evropske unije bile su ključne teme Okruglog stola „Kontrola i žalbeni mehanizmi za bezbednost i zdravlje na radu: praksa, standardi i prevencija rizika“ održanog 5. decembra 2024. godine u organizaciji Fondacije Centar za demokratiju, u okviru „Inicijative za globalnu solidarnost (IGS)“. Sagovornici su ukazali na ozbiljne nedostatke u sprovođenju Zakona o bezbednosti na radu i naglasili važnost adekvatnog nadzora i neophodnost povećanja kapaciteta inspekcija i sindikata kako bi se osigurala prava radnika i poslodavaca.

U diskusiji su učestvovali/e: Johanna Wohlmeyer, Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ); Nataša Vučković, Fondacija Centar za demokratiju; Jovan Protić, Međunarodna organizacija rada; Bojan Urdarević, profesor Pravnog fakulteta; Nebojša Miletić, Unija poslodavaca Srbije; Duško Vuković, Savez samostalnih sindikata Srbije; Ivana Gordić-Perc, VOICE; Dušan Pavlović, ACTA media; kao i predstavnici/e nezavisnih institucija, sindikata, medija, organizacija civilnog društva. Razgovor je moderirala: Marija Antić Šehić, novinarka.

Johana Volmejer iz Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ) objasnila je da je cilj projekta promovisanje održivosti, zakonske regulative i obavezivanja kompanija na odgovorno ponašanje u globalnim lancima snabdevanja.

„Zakonodavstvo o odgovornosti kompanija za ljudska prava i usklađivanje sa održivim praksama trebalo bi da podrži ne samo poslodavce, već i radnike da iskoriste kanale za jačanje svoje pozicije“, naglasila je Volmejer.

Generalna sekretarka Fondacije Centar za demokratiju Nataša Vučković podsetila je na važnost povezivanja radnih prava sa širim ljudskim pravima, naglašavajući da su radna prava ključna za ekonomski rast i dostojanstven rad. Takođe, izložila je značaj usklađivanja državnih zakona sa zakonima Evropske unije, kao i sa novim zakonima koji regulišu bezbednost i zdravlje na radu.

„Ovaj projekat i naše nastojanje da nemački zakon o dužnoj pažnji učinimo vidljivijim, te na koje načine on utiče na poslodavce i prava radnika u Srbiji, važan je jer skreće pažnju na neka od ljudskih prava i radnih prava koja su često zanemarena“, poručila je Vučković.

Jovan Protić iz Međunarodne organizacije rada ukazao je na ozbiljan nedostatak podataka o stanju bezbednosti i zdravlja na radu u Srbiji, naglašavajući da se problemi često ne rešavaju u dovoljnoj meri. On je takođe ukazao na potrebu za novim izmenama koji će obuhvatiti biološke opasnosti, s obzirom na posledice i uticaj pandemije COVID-19.

„Kovid je dodatno podigao značaj tematici bezbednosti i zdravlja na radu“, ocenio je Protić.

Profesor Pravnog fakulteta Bojan Urdarević govorio je o važnosti adekvatnog nadzora nad zakonima o bezbednosti i zdravlju na radu. On je upozorio da je zakonodavni okvir važan, ali bez efikasnog nadzora, njegov efekat je ograničen. Kako je istakao, inspekcija rada, sa malim brojem inspektora, ne može da obavi sav potreban nadzor, što čini zakonodavni okvir nedovoljno efikasnim.

„U Inspektoratu rada ima nekih 280 sistematizovanih radnih mesta, što će reći da smo u manjku 50 do 70 inspektora rada. Ako imate toliki broj prijava, a toliko mali broj inspektora, onda vam nijedan zakon, kakav god da je, neće dati rezultat. Čini mi se da mnogo veću pažnju treba da posvetimo sprovođenju zakonskih propisa, a ne samo njihovom pisanju. Zakon bez nadzora nije dovoljan“, dodao je Urdarević.

Duško Vuković iz Saveza samostalnih sindikata Srbije ukazao je na potrebu za većim kadrovskim kapacitetima i boljom koordinacijom između sindikata, poslodavaca i inspekcija kako bi se unapredila implementacija zakona. On je istakao da sindikati nemaju dovoljno kapaciteta da efikasno reše ove izazove, ali da bi saradnja sa civilnim društvom i stručnjacima mogla doneti pozitivne rezultate.

Nebojša Miletić iz Unije poslodavaca Srbije izneo je stav da su dozvole za rad visokorizičnim poslovima jedna od mogućnosti za smanjenje rizika. Važno je povezati prava radnika sa njihovim obavezama, kako bi se povećala odgovornost svih učesnika u procesu, poručuje Miletić.

„Iz tog razloga, uveli smo i simboličnu kaznu za zaposlene koji ne sprovode mere ili ne koriste sredstva za zaštitu na radu koja su dobili od poslodavca. Tako da moramo povećati odgovornost svih uključenih“, naveo je Miletić.

Ivana Gordić Perc iz Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra VOICE istakla je da su teme radničkih prava često zapostavljene u medijima. Dodala je da je neophodno da novinari razvijaju senzibilitet za senzitivne teme i da izveštaji o radnim pravima budu tačni i temeljni, što je važno za podizanje svesti o problemima radnika.

„Radnička prava nisu tema koja privlači pažnju. Proizvodnja tog sadržaja koji se bavi ovom tematikom mora da bude prezentovana na drugačiji način. Ljudi se boje od neizvesnosti i netransparentnosti“, rekla je Gordić Perc.

Na Okruglom stolu je ukazano na potrebu za boljom saradnjom svih relevantnih aktera u društvu – od poslodavaca, sindikata, civilnog društva, medija, pa do državnih institucija. Efikasna implementacija zakonodavstva o bezbednosti i zdravlju na radu, kao i usklađivanje sa međunarodnim standardima, ključni su faktori za poboljšanje radnih uslova i zaštite prava radnika u Srbiji. Sagovornici su se saglasili da je inspekciji rada potrebno obezbediti adekvatnu kadrovsku podršku i sredstva za efikasan nadzor, kao i uputiti jasne pozive za jaču ulogu novinara u izveštavanju o radnim pravima, kako bi se stvorila odgovorna radna okruženja.

Cilj okruglog stola bio je da se identifikuju zakonski propisi koji postoje u Srbiji za rešavanje problema bezbednosti i zdravlja na radu i ključni izazovi u poštovanju zakonskih obaveza zaštite na radu, naročito u sektorima visokog rizika, kako iz ugla poslodavaca, tako i iz ugla sindikata. Takođe, razgovaralo se i analizirala uloga sindikata i organizacija civilnog društva u nadzoru i implementaciji zakona, propisa i standarda.

Serija dijaloga sprovodi se u okviru projekta „Inicijativa za globalnu solidarnost (IGS)“, koji implementira GIZ u Srbiji, kao deo širih napora ka postizanju efikasnog i aktivnog učešća institucija, sindikata, civilnog društva, poslovne zajednice i drugih zainteresovanih strana. Cilj ovog dijaloškog niza je upoznavanje, informisanje i podizanje svesti o zaštiti ljudskih prava u globalnim lancima snabdevanja, kao i o relevantnoj međunarodnoj legislativi i praksi.

Projekat Inicijativa za globalnu solidarnost (IGS) finansira nemačko Savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), a sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju Deutsche Gesellschaft fur Internationale Zusammenarbeit.

Agenda