1. oktobar 2024.

Obrazovanje za demokratiju u vremenu krize: Da li su naše škole spremne za promene?

DIJALOG U CENTRU - SOCIJALNI FORUM

Kakve su mogućnosti obrazovanja za demokratiju u trenutnoj krizi demokratije i da li postoji društveni konsenzus o vrednostima koje želimo da promovišemo - samo neka su od pitanja na koja su odgovore potražili sagovornici i sagovornice na debati „Obrazovanje za demokratiju u krizi demokratije“, organizovanoj 1. oktobra 2024. godine u sklopu Dana Centra za demokratiju.

U diskusiji je ocenjeno da vrednosti kojima težimo u modernom, demokratskom društvu - demokratija, sloboda, ljudska prava, društvena jednakost, vladavina prava, poštovanje ljudskog dostojanstva - „zahtevaju“ da ih neprekidno izgrađujemo, održavamo i podstičemo. Ključnu ulogu u tom kontinuiranom procesu ima obrazovanje, čiji je zadatak da doprinese razvoju i unapređenju demokratskih kapaciteta građana i građanki, posebno mladih od kojih se očekuje da budu budući nosioci demokratskih promena i društvenih reformi.

U ime Fridrih Ebert Fondacije, direktorka regionalne kancelarije za Srbiju i Crnu Goru Kirsten Schönefeld rekla je da je obrazovanje bitno kako za krizu demokratije, tako i za njen opstanak.

„Ne samo u Srbiji, već i u Zapadnoj i Istočnoj Evropi vidimo rast desnice, mnogo mladih podržava desno orijentisane opcije ili populizam u širem smislu. Mislim da to ukazuje na važnost političkog obrazovanja kako u školama, tako i van njih, kako bi opstale demokratske vrednosti“, rekla je ona.

Generalna sekretarka Fondacije Centar za demokratiju Nataša Vučković postavila je pitanje kako se kroz školu može vratiti uverenje da se zajedničkom društvenom akcijom mogu pokrenuti promene.

„Naše zanimanje je kako možemo dalje doprineti povećanju demokratskih kapaciteta u našim institucijama i da građane bolje pripremamo za demokratiju, dijalog, za učešće u donošenju odluka, dakle razvoj koji podrazumeva participaciju građana i inkluzivan pristup dijalogu.

Kako mislimo da transformišemo zajednicu na vrednosnim principima ako ne promovišemo toleranciju različitosti i prihvatanje drugih grupa? Pitanje je koliko je obrazovanje za demokratiju deo drugih predmeta. Čini mi se da nije dovoljno integrisano u naš obrazovni sistem“, zaključila je Vučković.

Profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Aleksandar Baucal istakao je da je suština dijaloga „kada imamo kapacitet da razgovaramo sa neistomišljenicima“. On je istakao da dete, kada uđe u svet koji je već definisan, nije pitano za mišljenje.

„Malo dete u vrtiću dobija snažnu poruku ’ti u stvari nisi građanin’. Ti si ljudsko biće, osoba, stanovnik, ali o svemu u čemu učestvuješ odlučuje neko drugi. Kad uđe u školu, ista je stvar“, kaže Baucal.

Kako je naveo, ako dete tokom vrtića i škole svakodnevno doživljava iskustvo da nije akter u svom životu i da neko drugi odlučuje o svemu važnom, vrlo je teško da ta osoba, kada postane punoletna, iznenada postane građanin. Baucal dodaje da je Srbija uvela građansko vaspitanje u školama, ali da istraživanja pokazuju da taj predmet nije ispunio ciljeve zbog kojih je uveden.

„Kada pitate ljude koji su dugo pohađali građansko vaspitanje, da li bi mediji trebalo da bezrezervno podržavaju vlast, više od 50 odsto odgovara potvrdno. Sve što vlast smisli, mediji bi trebalo da promovišu. To je način na koji naši mladi odrastaju“, objašnjava Baucal.

Ističe da je od 2000. godine, kada je uvedeno građansko vaspitanje, Srbija propustila priliku da odneguje 24 generacije ljudi koji će biti građani, a ne samo stanovnici. Prema njegovim rečima, samo jednim predmetom se ne mogu stvarati građani, već čitava škola mora postati demokratska institucija.

„Na kraju se opet vraćamo na začarani krug – kako napraviti demokratsku školu u nedemokratskom okruženju? Kako promeniti i demokratizovati društvo, ako ne demokratizujemo školu?“, zaključuje Baucal.

Ema Štefanac, saradnica Građanskih inicijativa na Programu Građanskog vaspitanja, postavila je pitanje „gde je građansko vaspitanje u drugim predmetima“. Ona je istakla važnost integracije građanskog obrazovanja u širi školski program i upitala kako taj predmet može doprineti ostvarivanju ciljeva i u drugim predmetima.

„Kako da obučimo, podržimo i osnažimo nastavnike, da postane uobičajeno da vrednosti koje građansko promoviše budu prisutne i u drugim predmetima? Jer te vrednosti su suštinski već tu, građansko vaspitanje nije nešto što je izmišljeno ili odvojeno od ostalog obrazovnog sistema“, objašnjava Štefanac, naglašavajući važnost sistemske podrške i da odgovornost ne sme biti prepuštena pojedincima.

Profesor građanskog vaspitanja Nenad Živković istakao je da bi taj predmet trebalo da bude obavezan, ali da se ne ocenjuje, jer je teško oceniti ko je građanin. On smatra da bi građansko trebalo da bude jedan od najvažnijih predmeta u školi.

„Cilj je da se prevaziđu veštačke podele. Zašto neko ko praktikuje verske obrede ne bi znao zašto je važna podela vlasti u državi ili ne bi znao kako funkcioniše Narodna skupština“, pita Živković.

On se takođe osvrnuo na problem zainteresovanosti učenika za građansko vaspitanje, naglašavajući da postoji opasnost od njihove nezainteresovanosti i nemotivisanosti. U mnogim sredinama, kako kaže, časovi građanskog ili se uopšte ne drže, ali se beleži da jesu održani, ili se koriste da se ispuni fond časova nastavnicima koji nemaju punu normu.

Miloš Janković iz Zeleno-levog fronta rekao je da je ta politička stranka do sada održala dva panela na konferenciji „Budućnost obrazovanja u Srbiji: od ideje do promene“ – prvi, koji se ticao uspešnih i neuspešnih reformi i potencijalu koji ima Srbija, i drugi, na kojem su okupljene sve zainteresovane strane kako bi se čuli njihovi problemi.

„Mi smo zamislili da vodimo razgovor sa svim zainteresovanim stranama, počevši od nastavnika. Razgovarali smo sa oko petnaest nastavnika, a za par dana ćemo razgovarati sa još njih dvadeset. Hteli smo da dođemo do vrednosti i načela na kojima bi se zasnivao obrazovni sistem“, rekao je Janković.

On je istakao da se nakon toga sprovodi anketa, kako bi se saznalo šta o tome misle oni koji nisu učestovali u razgovorima, a zatim će se isti taj proces sprovesti i sa sindikatima i punoletnim učenicima, roditeljima i privrednicima.

Ružica Todić-Brdarić iz UGS Nezavisnost upozorila je na to da mnogi učenici nisu ni čuli šta je sindikat. U svetlu dva velika prosvetna štrajka, istakla je da ne postoji široki društveni konsenzus koji bi podržao takve akcije.

„Trenutno živimo u državi gde je urušen sistem vrednosti, za šta su nosioci vlasti najodgovorniji. Ako se vratimo na dijalog između sindikata i vlade, koji je aktuelan jer je prethodio štrajku, vidimo da je taj dijalog završio potpisivanjem protokola“, objašnjava Todić-Brdarić.

„Kada neko iz vlasti u dijalogu preuzme određenu obavezu, potpiše je, a na kraju je ne ispuni, tada se suočavamo s ozbiljnim problemom“, zaključila je ona.

Filip Jovanović iz Beogradske otvorene škole govorio je o „Studijama budućnosti“, programu namenjenom studentima pri kraju školovanja i na početku karijernog puta.

„Mladim ljudima je falilo prakse, pa smo obišli fakultete i pričali sa studentima. Shvatio sam kroz te razgovore da oni zaista žele da uče i deluju, ali nisu sigurni gde mogu da idu kako bi čuli i naučili nešto više, ili gde mogu da sprovedu svoje ideje i akcije“, istakao je Jovanović.

Aleksandar Markov iz Foruma beogradskih gimnazija naglasio je da je škola duboko centralizovan sistem.

„Zakon je pogrešno postavljen i ne podstiče razvoj demokratske svesti u školi. Čak i kada nastavnici pokušaju da razvijaju demokratski način razmišljanja, mogu lako naići na prepreke odozgo“, objašnjava on.

Takođe se osvrnuo na institucije poput školskog parlamenta i saveta roditelja, koje, kako tvrdi, malo ili nimalo mogu promeniti stvari.

„Sve je na papiru, ali u praksi funkcioniše drugačije“, naveo je Markov.

On smatra da je građansko vaspitanje izgubilo bitku kada je uvedeno kao pandan verskoj nastavi, ali da je njegova najveća pobeda to što je opstalo svih ovih godina.

Debatu „Obrazovanje za demokratiju u krizi demokratije“ organizovala je Fondacija Centar za demokratiju u saradnji sa Fondacijom Friedrich Ebert u okviru projekta DIJALOG U CENTRU - SOCIJALNI FORUM. Razgovor je moderirala Vesna Marjanović, Evropa Nostra Srbija.