3. oktobar 2024.

Civilno društvo i 30 godina borbe za demokratiju

Fondacija Centar za demokratiju organizovala je 3. oktobra 2024. godine, povodom obeležavanja 30 godina rada, debatu na temu „Civilno društvo i trideset godina borbe za demokratiju“.

Uvodne reči u debati dali su Slobodan Georgiev, novinar; Vukosava Crnjanski, CRTA; Bojana Selaković, Nacionalni konvent o Evropskoj uniji; Jelena Jerinić, narodna poslanica ZLF; Miloš Đajić, Centar modernih veština; Nataša Vučković, Fondacija Centar za demokratiju. Razgovor je moderirala novinarka Danica Vučenić. U diskusiji su učestvovali prof. dr Dragoljub Mićunović, prof. dr Zoran Stojiljković, Duško Vuković i drugi.

Osnivač Centra za demokratiju Dragoljub Mićunović rekao je da mu je drago da na debati postoji rasprava, jer se civilna društva razlikuju od vojske i policije po tome što u vojsci i policiji postoje samo naredbe, a rasprava postoji samo u društvu.

Generalna sekretarka Fondacije Nataša Vučković izjavila je u razgovoru povodom tri decenije od osnivanja FCD, da su lekcije iz devedesetih i 5. oktobra 2000. da je transformacija jednog društva veliki posao, koji možda jedna generacija ne može da izvede.

Poredeći aktuelnu situaciju sa 1994. godinom, kada je nastao Centar za demokratiju, Vučković je ocenila je da je tada bilo više nade da će se nešto promeniti jer je Evropa želela da prigrli istočni blok, a bilo je više i globalne nade da će demokratija postati opšti sistem.

„Mi imamo osećaj da stojimo u mestu, da se ništa nije promenilo. Nade je devedesetih bilo više da će demokratija postati jedan opšti, globalni sistem. Cela Evropa je prigrlila zemlje koje su tada napustile Istočni blok i radovala se proširenju EU. Mi u Srbiji smo tada bili zakovani ratom, sankcijama, civilno društvo je bilo malobrojno, ali je imalo veću podršku Evrope da se izbori za demokratske vrednosti“, ukazala je Nataša Vučković.

U diskusiji je ocenjeno da je civilni sektor odigrao ključnu ulogu u očuvanju i unapređenju demokratskih vrednosti u Srbiji, ali i da je poslednih godina demokratija ugrožena.

Prema mišljenju Vukosave Crnjanski, osnivačice i direktorke Crte, danas je uspeh što civilno društvo uopšte postoji.

„Dogodila se društvena regresija, tako da je uspostavljena, rekla bih, izborna autokratija. Deluje mi da je sistem napravljen tako da opozicija ne može da pobedi, a civilno društvo se predstavlja kao neprijatelj i vlasti i društva, pa se postavlja pitanje kako će civilno društvo uopšte da preživi ovu satanizaciju“, istakla je Vukosava Crnjanski.

Govoreći na tu temu, Bojana Selaković, koordinatorka Nacionalnog konventa o EU, navela je da koliko god da su devedesete bile teške, tada se znalo ko je na čijoj strani, „znalo se ko je dobar, a ko loš, a sada je dosta toga u sivoj zoni“.

„Sada postoji jedna bara, jedan mulj, i veoma je teško raditi pridržavajući se normalnih vrednosti. Teško je i civilnom društvu, i nezavisnim medijima, i akademskoj zajednici, i poslovnim ljudima“, kazala je Bojana Selaković.

Upitana kakav je odnos opozicionih političkih stranaka prema organizacijama civilnog društva, Jelena Jerinić, narodna poslanica Zeleno-levog fronta, napomenula je da se danas od opozicije uglavnom očekuje da ima isti stav o svemu, „što je neprirodno“, kao i da među opozicijom ima stranaka koje ne gledaju tako pozitivno na organizacije civilnog društva.

„Zeleno-levi front često konsultuje organizacije civilnog društva, tražimo pomoć kada predlažemo zakone, podnosimo amandmane. Za nas je to prirodno jer mnogi od nas i dolaze iz civilnog sektora“, rekla je Jelena Jerenić.

Miloš Đajić, predsednik Upravnog odbora Centra modernih veština, konstatovao je da civilno društvo u Srbiji, uprkos svim izazovima sa kojima se suočava, i dalje veruje u EU integracije i u demokratiju.

On je podvukao da je najvažnije što „držimo nogu u vratima“ i ta vrata i dalje držimo odškrinutim: „Kada bismo pustili da se zatvore, ovde bi bio mrak“.

„Demokrate treba da budemo na svakom mestu - od sastanaka kućnog saveta do Skupštine“, poručio je Đajić.

Prema mišljenju novinara Slobodana Georgieva, vlastima u Srbiji danas ne trebaju znanja koje civilni sektor poseduje o bilo kojoj vrsti politike „jer su ljudi na vlasti ukinuli politiku“. „Aktuelna vlast probleme ne rešava na politički način nego korupcijom“, rekao je on.

Georgiev je ocenio je da civilno društvo nikad nije bilo jače i kao ilustraciju svoje teze naveo primer borbe protiv iskopavanja litijuma i to kako je upravo civilni sektor podigao letos Srbiju na noge.

U diskusiji je konstatovano da civilni sektor i stranke koje se zalažu za građansko društvo i baštine demokratiju kao uređenje kome se teži moraju da ostvare tešnju saradnju.

Civilni sektor je tu da pruži znanje i podršku, a stranke da pobede na izborima, zaključak je debate „Civilno društvo i 30 godina borbe za demokratiju“.