26. septembar 2023.
| Beograd

Debata: Standard građana i jesen-zima 2023/2024.

DIJALOG U CENTRU – SOCIJALNI FORUM

Fondacija Centar za demokratiju organizovala je 26. septembra 2023. godine, u saradnji sa Fondacijom Friedrich Ebert, debatu na temu „Standard građana i jesen-zima 2023/2024“.

U diskusiji su učestvovali/e: Ivan Nikolić, Ekonomski institut; Bojan Stanić, Privredna komora Srbije; Zoran Ristić, UGS Nezavisnost; Aleksandar Milošević, list Danas; Sarita Bradaš, Fondacija Centar za demokratiju; Žarko Šunderić, Centar za socijalnu politiku; Nebojša Atanacković, Unija poslodavaca Srbije; Zoran Mihajlović, Savez samostalnih sindikata Srbije; i drugi. Razgovor je moderirala Marija Antić Šehić, novinarka.

Početak jeseni za mnoge građane/ke u Srbiji označava period povećane brige za egzistenciju, jer donosi nove udare na kućni budžet, budući da se očekuju veći izdaci pre svega zbog blizine grejne sezone, za roditelje sa decom troškovi koje iziskuje početak školske godine, što uz visoku stopu inflacije i stalni rast cena dramatično ugrožava životnu egzistenciju mnogih porodica. Očekuje se da će najavljeno poskupljenje struje i gasa i povećanje akciza za gorivo dodatno pogurati cene većine proizvoda na gore. Država reaguje jednokratnim merama pomoći za penzionere i decu do 16 godina, kao i „dogovorenim“ pojeftinjenjem nekih artikala. Pregovori o minimalnim zaradama ponovo su neuspešni i novi iznos minimalca biće značajno ispod čak i minimalne potrošačke korpe.

Na ovoj debati želeli smo da razgovaramo o tome kakva je socijalna politika u Srbiji i šta građani mogu da očekuju u narednom periodu. Zašto se preko potreban socijalni dijalog relativizuje? Postoji li veza između minimalne zarade i potrošačke korpe? Da li smo očekivali snažniji odgovor sindikata? Šta o svemu tome misle poslodavci, privrednici? Na koji način se država bori protiv dubokog siromaštva? Imamo li adekvatan normativni i institucionalni okvir u oblasti socijalne i ekonomske politike? Koje bi bile sistemske mere za unapređenje socio-ekonomskog položaja najugroženijih grupa stanovništva? Šta predlažu nezavisni eksperti i organizacije civilnog društva? Kakvo je po ovim pitanjima stanje u regionu i Evropskoj uniji?

U razgovoru je ocenjeno da pozitivni pokazatelji u privredi daju za pravo sindikatima kada traže veću minimalnu zaradu. Činjenica je da je minimalac jako nizak i da veliki deo građana živi jako loše, gore nego što je ranije živeo. Promet u maloprodaji pada jer većina ljudi u Srbiji ne može da isprati rast cena. Visok rast cena, naročito hrane, posebno se odrazio na ukupnu inflaciju, a još snažnije na minimalnu potrošačku korpu. Inflacija se prividno smanjuje, ali struju ćemo plaćati skuplje, cena gasa će otići gore, akcize se povećavaju, to znači još jedan inflatorni udar koji će vrlo teško moći da se amortizuje sa 20-30 pojeftinjenih artikala. Da bi došlo do manjeg pada standarda, potrebno je da se održi vitalnost privrede. Ocena sindikata je da standard građana apsolutno neće biti popravljen i zato su insistirali na zahtevu da se minimalna zarada poveća odmah, a ne da se čeka 2024. Vlada nije uvažila tu argumentaciju, socijalni dijalog se relativizuje. Produkt toga su protesti, postoji nezadovoljstvo.

Dostojanstven život radnika/ce i njihove porodice jeste obaveza države Srbije koju je preuzela ratifikovanjem Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima. Minimalna potrošačka korpa nije mera adekvatnog životnog standarda nego mera potrošnje 30% najsiromašnijih, to znači da njome ne zadovoljavaju minimalne potrebe. Minimalna zarada nije mera kojom se pomaže radnicama i radnicima, nego mera kojom se pomaže poslodavcima koji su u finansijskim ili nekim drugim teškoćama. Prava mera životnog standarda bi bilo da pitate ljude kako spajaju kraj s krajem. U Srbiji devet od 10 domaćinstava ima teškoća da sastavi kraj sa krajem. Srbija je zemlja sa najvećim nejednakostima kada se poredi u evropskim razmerama. Razlika u dohotku 10% najbogatijih i 50% onih koji imaju najmanji dohodak je 11,2 puta pre oporezivanja, nakon oporezivanja 8,5 puta. Poreskom politikom može se drugačije distribuirati dohodak i smanjivati nejednakosti. Oko 7% ljudi živi u apsolutnom siromaštvu. Instrumenti koje država ima za pomoć siromašnima nisu adekvatni, kada prime socijalnu pomoć, oni ne izlaze iz siromaštva. Nemamo sistemske mere, ad hok mere nisu sistemska rešenja, novac je usmeren tamo gde nije prioritet.

U diskusiji je zaključeno da će životni standard stanovništva u Srbiji nastaviti da opada i da su potrebna sistemska rešenja, kao i povećanje obuhvata i adekvatnosti socijalnih davanja. Jako je važno, ako želimo strateški razvoj države, da imamo zaposlene koji imaju zaradu od koje mogu pristojno da žive.

Debatu smo organizovali u saradnji sa Fondacijom Friedrich Ebert u okviru projekta DIJALOG U CENTRU – SOCIJALNI FORUM.

IZ MEDIJA:

Nova ekonomija
Povećanje akciza ne obara inflaciju, minimalac nedovoljan za preživljavanje

Politika
Građani sa primanjima ispod proseka u strahu od inflacije

Novinska agencija FoNet
Fingirani pregovori

Glas Amerike VOA
„Snalaženje“ kao način preživljavanja u Srbiji

Danas
Pregovori o minimalnoj zaradi fingirani, protesti su samo posledica

Dnevni evropski servis
Debata: Standard građana i jesen-zima 2023/2024