7. februar 2022.

Javna debata „Ekonomsko osnaživanje žena u Srbiji i Agenda 2030“ (VIDEO, FOTO)

Platforma „Održivi razvoj za sve“

Fondacija Centar za demokratiju i Ana i Vlade Divac Fondacija organizovale su 7. februara 2022. godine Javnu debatu: „Ekonomsko osnaživanje žena u Srbiji i Agenda 2030“.

Javnu debatu smo organizovali kao aktivnost savetodavne Tematske grupe „Postići rodnu ravnopravnost i osnažiti sve žene i devojčice“ u okviru Platforme „Održivi razvoj za sve“, koju podržavaju vlade Švajcarske i Nemačke, a implementira Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH u okviru projekta „Reforma javnih finansija – Agenda 2030“. Platforma se realizuje u partnerstvu sa Fondacijom Ana i Vlade Divac (AVDF), Centrom za visoke ekonomske studije (CEVES), Beogradskom otvorenom školom (BOŠ), Fondacijom Centar za demokratiju (FCD), Timočkim omladinskim centrom (TOC), Fondacijom BFPE za odgovorno društvo i SMART kolektivom.

Otvarajući debatu, Nataša Vučković (Fondacija Centar za demokratiju) je podsetila da Platforma „Održivi razvoj za sve“ podrazumeva uspostavljanje okvira za opštedruštveni dijalog među najznačajnijim nedržavnim akterima u Srbiji, poput civilnog društva, korporativnog sektora, akademske i istraživačke zajednice, profesionalnih udruženja, medija i građana, o usklađivanju razvojnih prioriteta Srbije sa ciljevima sadržanim u Agendi UN za održivi razvoj 2030.

U okviru Socijalnog stuba Platforme, čijim radom koordinira Fondacija Ana i Vlade Divac u partnerstvu sa Fondacijom Centar za demokratiju, formirali smo dve tematske grupe, jedna od njih posvećena je rodnoj ravnopravnosti, a jedan od zadataka je da kroz ekspertske analize pokrenemo javne debate o temama koje smatramo izuzetno važnim, kao što je naša današnja tema.

Ekonomsko osnaživanje podrazumeva podizanje sposobnosti žena i muškaraca da učestvuju, doprinose i ostvaruju dobitke iz procesa rasta pod uslovima adekvatnog prepoznavanja njihovog doprinosa, dostojanstva i mogućnosti da pregovaraju o pravičnijoj distribuciji dobiti od rasta.

Ekonomsko osnaživanje žena uključuje mogućnost pristupa i ravnopravnog učešća na postojećim tržištima, pristup i kontrolu nad proizvodnim resursima, pristup dostojanstvenom poslu, kontrolu nad upravljanjem sopstvenim vremenom, životom i telom; pravo glasa, posredovanje i učestvovanje u donošenju ekonomskih odluka na svim nivoima, od domaćinstva do međunarodnih institucija (UN Women, 2021).

Ivona Gvozdenović (Ana i Vlade Divac Fondacija) je istakla da se aktivnosti u okviru Platforme sprovode na nacionalnom i lokalnom nivou. Posvećeni smo urodnjavanju politika lokalnog razvoja, podižemo kapacitete lokalnih udruženja jer upravo te organizacije rade sa najranjivijim grupama u društvu. Verujemo da je ekonomsko osnaživanje žena ključ za njihov izlazak iz nasilja, ravnopravan položaj u društvu, na poslu i kod kuće, za njihovu slobodu da odlučuju i ceo jedan programski pravac AVDF usmeren je na ekonomsko osnaživanje žena.

Dr Marina Savković (Univerzitet Singidunum) je, predstavljajući rezultate analize „Ekonomsko osnaživanje žena u Srbiji i Agenda 2030“, naglasila da je ekonomsko osnaživanje žena osnov za postizanje rodne ravnopravnosti, ali i održivi razvoj i ostvarivanje relevantnih ciljeva postavljenih Agendom 2030. Najniži stepen uspeha u primeni prethodne Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost postignut je upravo u oblasti ekonomskog osnaživanja žena.

ANALIZA: „Ekonomsko osnaživanje žena u Srbiji i Agenda 2030“ (PDF)

Nada Lazić (Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog) govorila je primeni Zakona o rodnoj ravnopravnosti u domenu učešća žena u upravljanju i nadzoru. Pored Zakona, usvojena je Strategija za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030, u toku je javna rasprava o Akcionom planu za sprovođenje Strategije za rodnu radnopravnost, što su sve akti koji bi trebalo da poboljšaju položaj žena, pre svega ekonomski.

Milana Rikanović (UN Women) je istakla da ekonomsko osnaživanje žena obuhvata jako mnogo tema - posmatramo ga iz različitih aspekata, govorimo o radnim pravima, imovinskim pravima, obrazovanju i znanju, inovacijama, digitalizaciji, borbi protiv diskriminacije, zbog toga je izuzetno važna međusektorska saradnja. Žene u biznisu i žene preduzetnice imaju otežan pristup finansijama, važno je postojanje poslovne mreže. Rodno odgovorne nabavke su jedan od važnih načina ekonomskog osnaživanja žena i pospešivanja rodne ravnopravnosti.

Sanja Popović Pantić (Udruženje poslovnih žena Srbije) je, govoreći o problemima preduzetnica i promociji ženskog preduzetništva, navela da Evropska unija koristi različite mere kojima se podstiče održivi razvoj malih i srednjih preduzeća upravo i u kontekstu rodne ravnopravnosti, što predstavlja društveni aspekt održivog razvoja koji se i kod nas prepoznaje kao važan. Aktuelno i izuzetno značajno pitanje je održivost ženskih preduzeća u uslovima Kovid pandemije i mere za ublažavanje te krize.

Dina Rakin (Koalicija za razvoj solidarne ekonomije) je o ekonomskom osnaživanju žena govorila iz ugla solidarne i socijalne ekonomije. Uvojen je Zakon o socijalnom preduzetništvu kao osnov da prvi put institucionalno govorimo o socijalnom preduzetništvu. Za nas je izuzetno važno da nije reč samo o zapošljavanju marginalizovanih grupa, nego o nekoj vrsti transformacije usluga prema marginalizovanim grupama, što ovaj zakon sada omogućava, jer prepoznaje socijalna preduzeća koja se bave i radnom integracijom, ali i svim drugim oblastima koje se odnose na održivo poslovanje.

Lidija Kuzmanov (samostalna konsultantkinja) istakla je da je ekonomsko osnaživanje žena važan preduslov uspostavljanja rodne ravnopravnosti, a jedan od inhibitora ekonomskog osnaživanja je neplaćeni rad. Žene i danas obavljaju najveći deo obaveza u domaćinstvu, to je globalni problem koji je prepoznat i u okviru Agende 2030, a u okviru Cilja 5 (Rodna ravnopravnost), potcilj 5.4 glasi: Prepoznati i vrednovati neplaćeno staranje i rad u domaćinstvu obezbeđivanjem javnih usluga, infrastrukture i politike socijalne zaštite, te promovisanjem zajedničke odgovornosti u domaćinstvu i porodici.

Biljana Maletin (Ženska platforma za razvoj Srbije) je naglasila da je nasilje nad ženama najveći društveni problem. Neophodno je raditi na promeni kulturnih normi, rodni stereotipi su jaki, rodna segregacija u obrazovanju se povećava. Drugo, odgovor institucija, a treća ključna komponenta je ekonomsko osnaživanje žena. Dakle, sve zajedno treba da omogući ženama da izađu iz situacije nasilja. Napravili smo pomak u svakoj od ovih oblasti, ali taj pomak i dalje nije dovoljan za čitave grupe žena, nedostaje veći pritisak na koordinaciju različitih aktera, vizije razvoja moraju biti lokalne.

Milja Dimitrijević (Sindikat lekara i farmaceuta) je podvukla da je jako važno što je ova tema u fokusu, jer je nekako skrajnuta, bar kada gledamo zdravstveni sektor i uticaj pandemije na zdravstvene radnike, ali i na nemedicinsko osoblje. Sve je u senci pandemije i sve se opravdava pandemijom. Imamo već skoro dve godine borbe protiv pandemije, a stojimo u mestu, čak smo negde i nazadovali kada je u pitanju ostvarivanje i zaštita ljudskih i radnih prava zdravstvenih radnica, posledice ćemo tek videti u narednim godinama.

U javnoj debati učestvovali su i Sarita Bradaš (Fondacija Centar za demokratiju), predstavnici/ce Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Republičkog zavoda za statistiku Srbije, Nacionalne službe za zapošljavanje, Stalne konferencije gradova i opština, predstavnici/ce organizacija civilnog društva i drugi.

Zatvarajući skup, Nataša Vučković (FCD) je poručila da je važno razumeti da Agenda 2030 nije mehanizam sam za sebe i paralelan sa drugim razvojnim procesima koje Srbija vodi, već proces koji ima sinergiju sa procesom evropskih integracija. Mi kao zemlja treba da pratimo i one indikatore razvoja koji su zacrtani na nivou zemalja članica Evropske unije u odnosu na Agendu 2030, to je tema o kojoj ćemo razgovarati u jednoj od naših narednih debata. Dakle, važno je da razumemo da Agenda 2030 nije nešto što zamenjuje proces evropskih integracija, nego ga zapravo dopunjuje, Agenda 2030 prati se i na nivou Evropske unije i ti indikatori trebalo bi za nas da budu relevantni.