• 29. juni 2021.

Debata „Pravedna energetska tranzicija u Srbiji i potencijalne socio-ekonomske posledice“ (29.6.2021)

DIJALOG U CENTRU – SOCIJALNI DIJALOG

Fondacija Centar za demokratiju organizovala je 29. juna 2021. godine, u saradnji sa Fondacijom Friedrich Ebert, debatu „Pravedna energetska tranzicija u Srbiji i potencijalne socio-ekonomske posledice“.

Šta je znači pojam „Pravedna energetska tranzicija“? Da li je u Srbiji sve što ima prizvuk tranzicije, odmah osuđeno na propast? Postaje li životna sredina broj jedan pitanje u svetu? Gde je mesto Srbije na tom putu i da li smo (ne)spremni za promene na tom polju? Koliko će radnih mesta biti izgubljeno, a koliko potencijalno novih otvoreno? Da li je obustava rada na izgradnji Kolubare B i protest radnika zbog takve odluke uvod u energetsku tranziciju? Hoće li prevagnuti politički interes ili glas struke? Postoji li pravi pristup za ovu temu svih zaiteresovanih strana u Srbiji? Hoćemo li opet gledati „borbu“ između civilnog i državnog sektora? 

Uvodničari u debatu su bili: Aleksandar Kovačević, ekspert za energetiku; Ksenija Petovar, redovna profesorka (u penziji) Arhitektonskog i Geografskog fakulteta Univerziteta u Beogradu; Ilija Batas Bjelić, Institut tehničkih nauka SANU; Aleksandar Jovović, Mašinski fakultet u Beogradu; Aleksandra Mirković, koordinatorka za regionalizaciju i razvoj mreže UGS Nezavisnost, a razgovor je moderirala novinarka Ljubica Gojgić.

Izvršna direktorka Fondacije Centar za demokratiju Nataša Vučković je rekla da se Centar za demokratiju ovim pitanjem bavi u okviru jedne od svojih glavnih tema – održivog ekonomskog i socijalnog razvoja i, naravno, odbrane ekonomskih i socijalnih prava. Tranzicija iz jedne vrste ekonomske politike u drugu zahteva jako mnogo resursa i koordinacije između svih aktera koji u tom procesu učestvuju. Tu se postavlja pitanje kakve će pravedna energetska tranzicija imati posledice na društvo, posebno na osetljive grupe.

Dakle, cilj nam je da vidimo na koji način će socijalna i ekonomska situacija ugroženih grupa biti zaštićena ili ugrožena i da idemo u susret tim negativnim trendovima kreirajući javne politike koje će taj rizik smanjiti. Za sve nas je važno i reanimiranje socijalnog dijaloga koji je u ovoj zemlji veoma slab, to jasno pokazuju i svi izveštaji Evropske komisije poslednjih godina.

Aleksandar Kovačević (ekspert za energetiku) je naglasio da naše stanovništvo plaća cenu energetske neefikasnosti. Srbija ima industriju uglja koja je takva da nikada, od kada se ugalj koristi u industrijske svrhe, nije bila konkurentna. Srbija danas ima neobično skupo daljinsko grejanje, neobično skup gas, neobično skupo ogrevno drvo. Krajnji rezultat je privreda koja jedva sklapa kraj sa krajem, gde je zaposlenost mala ili nedovoljna. U regionu je situacija „jednako strašna“.

Ksenija Petovar (redovna profesorka, u penziji, Arhitektonskog i Geografskog fakulteta Univerziteta u Beogradu) je ocenila da će energetska tranzicija imati mnogo posledica - i uslovno negativnih i uslovno pozitivnih. Građane treba što više uključiti i obrazovati, oni imaju pravo na životnu sredinu, zaštitu svojih građanskih, socijalnih i ekonomskih prava, organizovati stručne rasprave, govoriti stručnim argumentima, naći odgovore koji će pomoći da se definiše konzistentna energetska politika.

Ilija Batas Bjelić (Institut tehničkih nauka SANU) je istakao da je tranzicija istorijski neminovna, dešava se tamo gde postojeće stanje nije ekonomski održivo. Stvarna cena struje iz uglja je mnogo veća nego što mislite i nego što vas uče u školi, na fakultetu. Bilo kakva racionalizacija neće dovesti do nečega što je ekonomski održivo. Pravedna tranzicija je ideal, mnogo je realnije govoriti o pravičnoj tranziciji i nečemu što bi obezbedilo dugoročnu ekonomsku efikasnost.

Aleksandar Jovović (Mašinski fakultet u Beogradu) je naglasio da je cilj postići klimatsku neutralnost, a jedan deo puta je prelazak iz izvora energije zasnovanih na fosilnim sirovinama u druge izvore energije. Energetska tranzicija mora da se izvede zbog zdravlja ali i zbog evropskih opredeljenja i našeg puta ka Evropskoj uniji. Energetska zajednica je zajedno sa EU pokrenula projekat za Zapadni Balkan, Sofijsku deklaraciju o Zelenoj agendi sa 11 programa.

Aleksandra Mirković (koordinatorka za regionalizaciju i razvoj mreže UGS Nezavisnost) založila se da sindikat bude uključen u proces izrade dokumenata koje će vlast donositi u vezi sa energetskom tranzicijom, a posebnu pažnju treba obratiti na zaštitu socijalno osetljivih grupa. Mi u sindikatu spremamo seriju obuka da naše članove upoznamo sa procesom pravedne tranzicije i da im pružimo podršku, tranzicija mora biti socijalno odgovorna.

Debatu smo organizovali u saradnji sa Fondacijom Friedrich Ebert u okviru projekta DIJALOG U CENTRU – SOCIJALNI DIJALOG.

Fondacija Centar za demokratiju