16. april 2021.

Debata „Sezonski rad u Srbiji“

Projekat „Radna prava su naša prava“

Fondacija Centar za demokratiju u okviru projekta „Radna prava su naša prava“ organizovala je 16. aprila 2021. godine debatu na temu „Sezonski rad u Srbiji“.

U pripremi su izmene i dopune Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima na kojima radi radna grupa formirana u okviru Ministarstva rada. Usvajanjem predloženih izmena dejstvo Zakona bi se proširilo na sektore građevinarstva, ugostiteljstva, turizma, kućnih poslova i kreativne industrije.

Kakvi su efekti primene ovog Zakona do sada? Čime su motivisane planirane izmene i dopune? U kakvom su položaju radnici angažovani po ovom Zakonu – koja radna prava ostvaruju, a koja ne?

Ova vrsta radnog angažmana predstavlja oblik privremenog i povremenog zapošljavanja koji je normiran kao rad van radnog odnosa. Zakonom o sezonskim poslovima, prava radnika svedena su na minimum i praktično su nezaštićeni u odnosu na poslodavce, a Zakon im ne garantuje ni adekvatne i sigurne uslove rada.

„Radna prava su naša prava“ je naš tradicionalni projekat, realizujemo ga već niz godina u saradnji sa Međunarodnim centrom Olof Palme iz Švedske. Na ovom projektu je za Fondaciju Centar za demokratiju naročito važna saradnja sa sindikatima, ali i sa udruženjima poslodavaca, dakle sa socijalnim partnerima. Kroz ovaj projekat pokušavamo da promovišemo ono što se neformalno naziva „socijalni dijalog plus“, gde zajedno sa organizacijama civilnog društva, sa ekspertima, predstavnicima univerziteta, drugih organizacija, nezavisnim institucijama, razgovaramo o ovim temama i pitanjima kojima se bave socijalni partneri, izjavila je na otvaranju debate izvršna direktorka Fondacije Centar za demokratiju Nataša Vučković.

Naša današnja tema provocirana je izmenama i dopunama Zakona o pojednostavljenom radnom angažmanu na sezonskim poslovima u određenim delatnostima koje imaju za cilj da prošire dejstvo zakona i mogućnost njegove primene na razne druge oblasti privredne aktivnosti, pre svega građevinarstvo, ugostiteljstvo, turizam, kućni poslovi, kreativna industrija, itd, što, i po saopštenju koje je FCD potpisala na inicijativu nekoliko nevladinih organizacija, predstavlja dalju prekarizaciju rada. Veliki broj radnika koji će na ovaj način biti angažovan doći će u okvir prekarnog rada, odnosno u situaciju gde su njihova radna prava vrlo slabo zaštićena. Sezonski poslovi na način na koji su definisani predstavljaju vid radnog angažmana van radnog odnosa, što znači da su im mnoga radna prava koja zaposlenima pripadaju po osnovu ugovora u radu, zapravo uskraćena.

Nama je jasna motivacija zbog koje se radi ova dalja „fleksibilizacija“ koja dovodi do sve slabije sigurnosti zaposlenih na tržištu rada i na poslovima. Jeste problem što postoji visok nivo neformalnog rada u Srbiji, pola miliona građana, ako ne i više, radi u toj oblasti neformalnog, neregistrovanog rada, ali da li je ovo način da se oni uvode u neki vid formalnog angažmana sa tako redukovanim radnim pravima – to je za nas ključno pitanje.

S druge strane, želimo da istaknemo da je u Srbiji na delu decentralizacija radnog zakonodavstva, tematika Zakona o radu se sve više sužava i stalno se donose zakoni koji na poseban način regulišu pojedina pitanja koja bi trebalo da budu regulisana Zakonom o radu. Time se stvara jedna velika lista zakona koji regulišu radne odnose, gde naravno uvek dolazi i do kontradiktornosti i pitanja kako će se zapravo određeni instituti primenjivati. Mi smatramo da to nije dobra praksa. I ovaj zakon o sezonskim poslovima ima tu tendenciju da što više izvlači pitanja iz oblasti Zakona o radu u poseban zakon.

Želim takođe da podsetim da je u maju 2020. godine Vlada Republike Srbije konačno usvojila Akcioni plan za pregovaračko poglavlje 19 – socijalna politika i zapošljavanje, kojim je predviđena dinamika harmonizacije propisa i prakse sa evropskim standardima u ovoj oblasti. To je jedna od platformi na kojoj će FCD raditi u narednom periodu, budno ćemo pratiti na koji način se realizuje ovaj akcioni plan, koji je i uslov za otvaranje poglavlja 19 – ono je po našem mišljenju naročito važno za Srbiju.

Pred nama je prva u seriji debata koje će biti posvećene ovim pitanjima i praćenju primene akcionog plana za poglavlje 19, a sličnim debatama bavićemo se i u okviru drugih projekata i sa Fondacijom Fridrih Ebert – već mogu da najavim 29. aprila sa UGS Nezavisnosti imamo javni događaj koji je posvećen obeležavanju 20 godina socijalnog dijaloga u Srbiji, rekla je Nataša Vučković.

Saša Dimitrijević (UGS Nezavisnost) se zahvalio Fondaciji Centar za demokratiju na odličnoj ideji da se organizuje ova debata upravo zbog toga što se pokušava da neka rešenja, ovim zakonom i Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu, budu prethodnica rešavanja Zakona o radu. Bojazan je da će sva ova rešenja, koja po nama nisu dobra, biti iskorišćena da se delegiraju od strane zakonodavca i da u nekim pregovorima budemo stavljeni pred svršen čin.

Zakonom iz 2018. imamo nekoliko nedoumica, možda i skandaloznih rešenja, pre svega usmeni ugovor koji nema utemeljenje u našem pravnom sistemu. Drugo, fizičkom licu, nosiocu poljoprivrednog gazdinstva daje se status pravnog lica što predstavlja problem po Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu jer angažovana lica nemaju iste uslove po tom pitanju kao ostali radnici. Treće, lakše angažovanje stranih radnika, izbacuje se obaveza dobijanja dozvola za rad u Srbiji, već je dovoljno da se strano lice registruje u MUP-u i dobije evidencioni broj kojim se nakon toga registruje na portalu i postaje sezonski radnik. To otvara mogućnost da se umanjuju neka prava postojećih radnika kod poslodavca.

Što se tiče aktuelne situacije, problem nastaje u tome što imamo zakon koji ima dva koncepta. Mi smo kao sindikati insistirali da se zakon ne odnosi na delatnosti zato što u okviru jedne delatnosti imate poslove koji su visoko rizični i koji ne mogu da se reše na ovaj način, nego da se zakon odnosi na pojedine poslove i u tom pravcu se trenutno ide, znači izdvajaju se poslovi iz delatnosti. Takođe, ostalo je veliko pitanje angažovanja stranih radnika. I drugi kontekst, ono na čemu sad predlagač insistira, to je da zakon sadrži “povećane potrebe poslodavca” što ostavlja veliku mogućnost za manipulacije.

Marija Srdić (Unija poslodavaca Vojvodine) je istakla da će zakon morati da bude takav da ne uruši nijedno socijalno pravo, nijedno drugo pravo. Naše stanovište je da je rad na crno veliki neprijatelj članova poslodavačke organizacije, posebno nas koji sebe smatramo odgovornim poslodavcima.

Nije postojala intencija poslodavaca da sada u vreme pandemije i otežanih okolnosti koristimo ovu vrstu rada, dakle sezonskog rada, kao neku vrstu izgovora da se ne angažuju radnici po drugim osnovama, pre svega uspostavljanjem radnog odnosa. Dakle, intencija poslodavaca jeste da naši radnici budu u stalnom radno odnosu, ako je moguće na neodređeno radno vreme. U velikom broju delatnosti je očuvanje kvaliteta radne snage alfa i omega našeg uspeha na tržištu. Mi bez naših ljudi ne značimo ništa.

Kao aktivistkinja, želim da naglasim da smo u neoliberalnoj konfiguraciji potpuno zaboravili kakva smo mi to država. Mi smo odavno odstupili od principa vlastitog Ustava, ova država nije socijalna i pokušava kroz najrazličitije forme kao i zakonska rešenja da zapravo neke liberalne koncepte podmetne kao koncepte socijalne države. Kroz ovu vrstu zakona ne mogu se rešavati socijalni problemi. Takođe se radnici koji rade na ovoj vrsti poslova ne mogu posmatrati kao konglomerat, oni su veoma različiti. Mislim da se moramo vratiti Zakonu o radu, da se socijalni problemi moraju rešavati kroz drugačije politike.

Konačno, u ime poslodavaca želim da kažem da sve izazove koje ovo društvo ima većina poslodavaca deli sa društvom. Moramo mnogo više zajedničkim snagama da tražimo od države promene. Bićemo dobri sagovornici u ovom poslu, moramo menjati politiku, moramo menjati fokuse, svi trpimo globalne promene, svet rada se užasno promenio.

Aleksandra Lakić (Udruženje “Zajedničko”) je prenela da je ideja zajedničkog saopštenja koje je potpisalo 13 organizacija bila da podignemo svest javnosti o ovome što se dešava, imajući u vidu da su informacije koje dobijamo u celom ovom procesu skoro pa nepostojeće, većina nas nije imala uvid u taj nacrt ili analizu NALED-ovu na osnovu koje se predlažu i prave ove izmene. Tim povodom želeli smo da udružimo snage i damo do znanja i javnosti i vlasti da ono što se dešava nije dobro iz manje-više svih razloga koje su moji prethodnici naveli.

Jedan od osnovnih problema ove inicijative je da ova vrsta radnog angažmana treba da se posmatra u kontekstu jednog šireg procesa prekarizacije i fleksibilizacije radnih odnosa. To što se dešava nije rezultat neke više sile nego je rezultat nespremnosti ove države da se izbori sa time tako što će da napravi određene reforme i da zakonodavstvo prilagodi tako da i oni radnici koji rade u prekarnim, nesigurnim, neizvesnim uslovima mogu u jednom momentu da očekuju da će imati dostojanstvene radne uslove, dostojanstvenu zaradu i da će imati dostojanstvenu budućnost i oni i njihova deca.

Ono što takođe vidim kao problematično je sama postavka zagovornika izmena zakona koji govore da zakon treba da se izmeni i proširi zbog toga što je uspešan u suzbijanju neformalne ekonomije. Taj zakon nije uopšte uspešan u suzbijanju neformalne ekonomije. Takođe bih naglasila da ovi sektori koji treba dodatno da budu uključeni, pokriveni zakonom, suštinski i nisu sektori gde se obavljaju sezonske vrste poslova, priroda tih poslova nije takva da su sezonski, neka druga vrsta rešenja treba da se nađe za ove ljude.

Sarita Bradaš (FCD) je naglasila da je veoma važno i za ove korake i za sindikat koji je u pregovorima oko nacrta izmena ili novog zakona – šta je ono na čemu se zasnivalo donošenje zakona o sezonskim poslovima, koji su to podaci? Naime, konstatuje se da je najveća neformalna zaposlenost u poljoprivredi, što je tačno. Međutim, neformalna zaposlenost u poljoprivredi rezultat je toga što su neformalno zaposleni po statusu samozaposleni, njih je najviše. I onda, pre nego što se doneo taj zakon, oni procenjuju da je 65.000 radnika u poljoprivredi neformalno zaposleno. Međutim, podaci Ankete o radnoj snazi kažu da je u toj 2018. kada oni daju tu procenu, bilo ukupno zaposlenih radnika u poljoprivredi, znači i formalno i neformalno, 58.300, što je manje od ovih 65.000, a da je ukupno sezonskih radnika u svim sektorima oko 30.000 unazad jedno pet godina. Dakle, nešto nije u redu sa podacima na osnovu kojih se daju ove procene.

Drugo, struktura nezaposlenih koji su angažovani na sezonskim poslovima je da su oni dugotrajno nezaposleni, da u proseku nemaju posao četiri godine, to govori da su oni u očajnoj situaciji i da je ovo jedino što im se nudi. Inače, prosečno angažovanje onih koji su angažovani na ovaj način je 15 dana u godini dana. Neka je dnevnica i 2.000 dinara, šta oni mogu sa 30.000 koje su zaradili na ovakav način? Da ne govorimo o tome da bi porezi i doprinosi koji se plaćaju na ovaj minimalni iznos i ovih 15 dana, znači da bi ostvarili minimalni staž osiguranja od 15 godina, treba da rade 150 godina na sezonskim poslovima da bi došli do toga, samo im fale tri života za to.

Nameće se zaključak da je ovo potpuno besmisleno kada je u pitanju borba protiv neformalnog rada. Meni se čini da je odgovornost inspekcija i slabi kapaciteti inspekcije rada koji bi trebalo da dovedu u legalne tokove, odnosno da nateraju one poslodavce koji neformalno angažuju radnike da za te radnike sklope ugovor na neodređeno vreme. Dakle, umesto da se pojačava inspekcijski nadzor, da se jačaju kapaciteti inspekcije rada, mi dobijamo leks specijalise koji uopšte neće rešiti taj problem. Ne rade ljudi iz zadovoljstva neformalno, nego zato što im je to strategija preživljavanja. Koji je način da se formalizuje taj rad? Ovaj zakon svakako tome neće doprineti.

Razgovor je moderirao Miloš Đajić (CMV), a u debati su učestvovali i Miloš Vučković (portal Radnik.rs), Dragan Cvetković (SSSS) i drugi.

Debatu smo organizovali u okviru projekta „Radna prava su naša prava“ uz finansijsku podršku Međunarodnog centra Olof Palme.