24. februar 2021.

Završna konferencija „Ima li društveno-ekonomskog razvoja bez vladavine prava?“

„Povezujemo tačke“ / „Connecting the Dots“

Fondacija Centar za demokratiju organizovala je 24. februara 2021. godine završnu godišnju konferenciju „Ima li društveno-ekonomskog razvoja bez vladavine prava?“, u okviru projekta „Povezujemo tačke“, a uz podršku Balkanskog fonda za demokratiju (GMF/BTD) i Ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu.

O vladavini prava u našoj javnosti uglavnom se govori u kontekstu političkih kriterijuma EU. Ovom konferencijom želeli smo da istaknemo značaj koji vladavina prava ima i na ekonomski i društveni razvoj.

Razgovarali smo o uticaju vladavine prava na tržišnu privredu, položaj različitih ekonomskih aktera na tržištu i na mogućnost institucionalne zaštite prava, o delovanju institucija i posebno pravosuđa u obezbeđivanju vladavine prava, o transparentnosti u korišćenju javnih resursa. Takođe, razgovarali smo o vladavini prava u kontekstu zahteva za socijalnom pravdom, za smanjenjem nejednakosti i uključivanjem osetljivih grupa u razvojne procese.

Konferencija, sa više od 80 prijavljenih učesnika, održana je u novim uslovima, gde je jedan deo uvodničara uživo razgovarao iz sale hotela „Metropol“ u Beogradu, a ostali učesnici su svoje aktivno učešće uzeli putem ZOOM platforme.

Otvaranje konferencije

Izvršna direktorka Fondacije Centar za demokratiju Nataša Vučković zahvalila se na otvaranju konferencije svim učesnicima, prijateljima, predstavnicima državnih i nezavisnih institucija, predstavnicima ambasada, saradnicima iz civilnog društva, političkog i ekonomskog polja, što su pokazali interes i želju da razgovaramo o ovoj važnoj temi.

Današnja konferencija je finalna aktivnost u okviru projekta „Povezujemo tačke“ („Connecting the Dots“).

Ovom konferencijom koju smo naslovili pitanjem „Ima li društveno-ekonomskog razvoja bez vladavine prava?“ želeli smo da iskažemo naš stav da nema ni ekonomskog ni društvenog razvoja bez vladavine prava, demokratskog parlamenta, funkcionalnih institucija koje nas štite od korupcije i zloupotreba. Ako nema dobrih zakona, onda neće biti ni održivog, dobrog, kvalitetnog, za građane korisnog ekonomskog i društvenog razvoja. Vladavina prava je, pored političkog polja, možda još važnija u domenu ekonomskog i socijalnog razvoja.

Gordana Čomić (ministarka za ljudska prava i društveni dijalog, Vlada Republike Srbije) poručila je da je privržena borbi za vladavinu prava, ljudska prava, ženska ljudska prava, borbi za marginalne grupe, borbi za red u društvu koji je negde zapisan – zbog toga što smatra da je ostvarivanje vladavine prava prilično jednostavno – dogovorimo se šta piše u pravilima kojih moramo da se pridržavamo, onda svi pročitamo ta pravila i radimo tako kako je pravilima zapisano. Tako se gradi vladavina prava.

Ona je ocenila da nam nedostaje dijalog što šireg kruga ljudi sa željom da nađemo odgovor na ključno pitanje - kako svi mi koji živimo u Srbiji vidimo vladavinu prava. Demokratiju morate da živite ako hoćete da društvo zaista izgradi vladavinu prava, jer ne može biti socio-ekonomskog razvoja bez vladavine prava.

Françoise Jacob (visoka predstavnica UN u Srbiji) istakla je da ima zaista dosta empirijskih i teorijskih dokaza o veoma bliskoj vezi između vladavine prava i socijalno-ekonomskog razvoja.

Vladavina prava je takav multidimenzionalni koncept koji se prožima kroz mnoge komponente, od bezbednosti ličnosti, preko kontrolnih mehanizama vlade, imovinskih prava, regulative saobraćaja. Prema tome, vrlo je jasno da je vladavina prava veoma tesno povezana sa socijalno-ekonomskim razvojem.

Za nas u Ujedinjenim nacijama, ovo pitanje je veoma relevantno i važno i mi konstantno pokušavamo da ojačamo te veze između vladavine prava, socijalno-ekonomskog razvoja i održivog razvoja. Ove tri karike su neodvojive i na njima se mora raditi istovremeno. I to je lepota Agende 2030. Ujedinjenih nacija. U Ujedinjenim nacijama smo uvek imali pristup razvoju u kojem su ljudi u centru tog razvoja, koji je zasnovan na ljudskim pravima, na šta nas redovno svake godine podseća Generalni sekretar UN.

Geir Håkon Johansen (zamenik šefa misije, Ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu) izrazio je zadovoljstvo što govori na završnoj konferenciji koja se organizuje u okviru projekta „Povezujemo tačke“ koji je implementirala Fondacija Centar za demokratiju iz Beograda, a koju je podržala Norveška putem Balkanskog fonda za demokratiju.

Iz ugla norveškog iskustva, na pitanje koje se postavlja na današnjoj konferenciji „Ima li socijalno-ekonomskog razvoja bez vladavine prava?“, odgovor je vrlo jednostavan – nema. Mi znamo da su vladavina prava i razvoj čvrsto povezani i da se međusobno osnažuju. Vladavina prava kako na nacionalnom, tako i na svetskom nivou je uslov za održivi ekonomski rast i za punu realizaciju osnovnih ljudskih prava.

Ti efekti se vide na mnogo načina. Jedan primer je ekonomija, uključujući i tržište rada. Bez vladavine prava nema stabilnosti, inovacija, razvoja ljudskog kapitala, borbe protiv diskriminacije i rasta. Prema tome, ako organizujemo naša društva na prinicipima vladavine prava, postižemo i moralni, demokratski razvoj i ravnopravno predstavljanje u institucijama. To je podjednako važno kao i zdrava ekonomija.

Yngve Engstroem (šef sektora za saradnju, Delegacija EU u Srbiji) ocenio je da ova važna konferencija upravo, kako sam projekat govori, povezuje tačke. Od osnivanja Evropske unije veza između socio-ekonomskog razvoja i vladavine prava nalazi se u temelju naših standarda.

Zemlje sa snažnim ekonomskim razvojem i visokim BDP se istovremeno nalaze vrlo visoko na listama ocene vladavine prava i borbe protiv korupcije. Kada je u pitanju oblast vladavine prava, svuda ima još mnogo posla i prostora za unapređenje, uključujući i zemlju iz koje potičem, a to je Švedska. S druge strane, zemlje koje se nalaze dosta niže na toj lestvici, morale bi da reaguju mnogo brže kako bi se izborile sa izazovima koji se nameću.

Iz perspektive EU, ova veza je jasnija kada se ima u vidu da je vladavina prava na vrhu prioriteta koje je potrebno ispuniti od strane zemalja kandidata na putu ka pridruživanju EU. To nije samo pitanje borbe protiv korupcije i nezavisnog sudstva, već funkcionalne demokratije, poštovanja ljudskih prava i vrednosti i principa za koje se mi u EU zalažemo. Bez tih temelja, biće jako teško biti članica EU i zbog toga je to apsolutna obaveza za svaku zemlju koja želi da postane njena članica.

Gordana Delić (direktorka, Balkan Trust for Democracy) je izrazila nadu da je ova konferencija zapravo početak jednog sveopšteg društvenog dijaloga na ovu temu. I sam naziv projekta „Povezujemo tačke“ („Connecting the Dots“) upravo odslikava ono što je ogranizator želeo – povezivanje različitih društvenih grupa, pojedinaca, eksperata, udruženja građana, istraživača, itd, kako bi javno debatovali o aktuelnim temama, ali i otvarali nove značajne teme.

Iz ove aktivnosti „rodila“ se jedna grupa koju možemo nazvati „klub branilaca socio-ekonomskih prava“, grupa eksperata koja je istražila domete nekih javnih politika i kroz svoje analize omogućila Fondaciji Centar za demokratiju da bolje zagovara društvene i pravne promene u Srbiji. Vladavina prava je jedan od najključnijih uslova za održivi ekonomski i socijalni razvoj.

Povezujemo tačke: Istraživanja, izveštaji, debate, blogovi, analize, treninzi, dobra praksa

Vesna Marjanović (Fondacija Centar za demokratiju) predstavila je projekat „Povezujemo tačke“ („Connecting the Dots“) i koje su sve projektne aktivnosti realizovane u 2020. i 2021. godini. Za nas je bilo važno da povežemo razne segmente društva, naše partnere iz civilnog sektora, organizacije na lokalnom i nacionalnom nivou, vlast i opoziciju, da našim građanima prenesemo poruku o značaju evropskih integracija i vladavine prava i da ih osnažimo da se izbore za svoja prava.

Motivacija za ovaj projekat je bila velika potreba za dijalogom i argumentovanim razgovorom zasnovanim na činjenicama. U okviru projekta imali smo istraživanja, izveštaje, preko 20 autora koji su napisali autorske članke ili blogove, organizovali smo debate i uključili veliki broj naših saradnika iz civilnog sektora, naročito one koji rade sa građanima kao organizacije civilnog društva na lokalu.

Ona je predstavila i završnu publikaciju koja je izrađena u okviru ovog projekta, koja sadrži sve ono što smo radili u toku godine – njen najvažniji deo je „Alternativni izveštaj o sprovođenju Programa reforme politike zapošljavanja i socijalne politike za period 2016-2020. godine“, a tu su i istraživanja o politici zapošljavanja u javnom sektoru i niz analiza koje pokrivaju oblasti od informisanja do zdravstva, odnosa sa Evropskom unijom i naših kulturnih prava. Takođe je prikazala prezentaciju aktivnosti pod nazivom „Priče iz života“ koju možete videti ovde, a prikazan je i kratak film o projektu koji možete pogledati ovde.

Panel I: Vladavina prava – uslov za ekonomski razvoj

Prof. dr Pavle Petrović (predsednik, Fiskalni savet) naglasio je da Srbija u privrednom rastu zaostaje u odnosu na svoj potencijal i u odnosu na uporedive zemlje Centralne i Istočne Evrope. Loš kvalitet institucija, tj. slaba vladavina prava i visok nivo korupcije odlučujuće koče privredni rast u Srbiji. Drugi bitni faktori su slabiji kvalitet obrazovanja i niske investicije u domaćem privatnom sektoru. Dakle, kvalitet institucija se pokazuje kao fokusno mesto, kako za privredni rast, tako i za emigracije, što takođe utiče na privredni rast. Jedina efikasna politika je uređenje države.

Prof. dr Dejan Šoškić (Ekonomski fakultet u Beogradu) je istakao da je ova tema od ključnog značaja i za Srbiju i za region, posebno u kontekstu prirodne težnje da se zemlja izvuče iz siromaštva i uhvati priključak sa ostatkom Evrope. Vladavina prava je ne samo civilizacijsko pitanje, već i osnovna pretpostavka ubrzanijeg privrednog rasta u uslovima slobodnog tržišta i privatne svojine, konkurencije. Vladavina prava je ključna pretpostavka, ona je važna da bi se obezbedila zaštita privatne svojine, zaštita ugovora i zaštita slobodnog tržišta.

Vladimir Međak (Evropski pokret u Srbiji) je ocenio da imamo pad u kvalitetu institucija – to se vidi na velikom broju parametara koji pokazuju – pitanje vladavine prava, pitanje demokratije u Srbiji, slobode govora, i pitanje korupcije kao glavnog segmenta. Kada se govori o ubrzanju evropskih integracija, on smatra da prvo treba da pokrenemo proces evropskih integracija, jer od 2015. godine gotovo da i nemamo napretka, čak imamo i ubrzanje pada po pitanju sloboda. Sa ovakvim standardima u vladavini prava i kvalitetu institucija, mi nemamo potreban osnov i uslov da uhvatimo neki jači priključak sa EU.

Biljana Stepanović (direktorka, Biznis Info Grupa) je skrenula pažnju da priča o uspostavljanju vladavine prava u Srbiji kao uslovu za privlačenje investicija, posebno stranih, postaje deplasirana, jer sve zavisi od toga kakve investitore želite da privučete, kog kvaliteta. Zemlja koja želi da privlači kvalitetne investicije, da ide napred, da povećava svoj BDP – ulaže u obrazovanje, u nadu mladih da se obrazovanje isplati, unapređuje obrazovni sistem i primerom pokazuje da ovde vredi investirati, ali i da ovde vredi ostati.

Omer Hadžiomerović (sudija Apelacionog suda) je naglasio da kod nas najčešće nedostaje iskrena želja da se neki problem reši i to je vezano i za pitanje nezavisnosti pravosuđa. Jedna od pretpostavki za ostvarivanje vladavine prava je povinovanje vlasti Ustavu i zakonu, a za to nam je potrebna nezavisna sudska vlast. On je poručio da je važno da ljudi shvate šta je pravna država, zašto je značajna pravna država, koje su koristi od pravne države i da se bore da se ta pravna država ostvari.

Brankica Janković (Poverenica za zaštitu ravnopravnosti) napomenula je da građani treba da razumeju koristi koje imaju od vladavine prava. Nažalost, ima društveno-ekonomskog razvoja bez vladavine prava, ali se vremenom razvija velika frustracija kod stanovništva. Veliki problem sa kojim se suočava javna uprava – imamo nedostatak kulture vladavine prava i ljudskih prava, neophodno je ubrzati tu promenu kulture kod državnih službenika, jer od njih ključno zavisi hoće li građanin imati poverenje u državu.

Panel II: Transparentnost i uticaj građana na razvojne politike

Danijel Dašić (Nacionalna koalicija za decentralizaciju) je istakao da je decentralizacija postala pitanje na koje svi imaju odgovor u zavisnosti iz koje pozicije se njome bave. Mi u Nišu volimo da podsećamo našu vlast kome je odgovorna i šta je suština njenog postojanja. U Srbiji efikasna decentralizacija – postojanje političke, teritorijalne i finansijske autonomije – u praksi ne postoji, primeri za to su brojni, jer ne postoji nikakav nivo odlučivanja ni vlasti na lokalu.

Nebojša Zelenović (bivši gradonačelnik Šapca) je ocenio da ne postoji nikakav uticaj građana na razvojne politike, pošto nigde niko ne pita građane da li im se sviđa određena politika. Mi smo u Šapcu imali pet razvojnih politika, to su građani mogli da vide kao promenu u svom životu, ljudi su počeli otvoreno da se bave temama koje su za njih značajne. Pokazalo se da su građani koji odlučuju o trošenju novca spremni da te svoje predloge i odluke brane. Vladavina prava je tu odigrala značajnu ulogu.

Ivan Sekulović (savetnik za javne politike, Fondacija Centar za demokratiju) je upozorio da situacija po pitanju participacije osetljivih društvenih grupa u kreiranju javnih politika nije dobra, a obaveze koje je Republika Srbija preuzela na sebe su dodatno minimizovane, neke su čak i ukinute. Nemamo primenu mnogih strateških dokumenata i akcionih planova, imamo kršenja ljudskih prava, to je vrlo zabrinjavajuće. Apelovali smo na formiranje trećeg kriznog štaba koji bi premostio jaz koji se dodatno povećao u odnosu na osetljive grupe, koje su još isključenije iz procesa kreiranja javnih politika.

Dragan Dobrašinović (Toplički centar za ljudska prava) smatra da je moguć neki razvoj bez vladavine prava, ali se postavlja pitanje održivosti. Sticajem okolnosti danas jeste sve transparentnije, mnoge informacije su javno dostupne, ali pitanje je šta sa njima činiti, ljudi iz te zbrke nisu u stanju da izvuku ono što je suštinski važno. Na svakom koraku je mnogo problema, analizirali smo najveće ugovore koje je potpisala država, u poplavi zloupotrebe i korupcije se i ono malo dobrih stvari ne vide.

Panel III: Vladavina prava i socijalna pravda

Prof. dr Zoran Stojiljković (predsednik, UGS Nezavisnost) naglasio je da je tužno ako u društvu demokratija i socijalna pravda ne idu ruku pod ruku, teško je bez minimuma socijalne pravičnosti. Bez demokratije i demokratskog okvira ne može se očekivati da će funkcionisati demokratski industrijski odnosi i da ćete imati efektivan socijalni dijalog. Imamo višedecenijsku krizu sindikata, strukturno pogoršan njihov položaj. Naše društvo na Dan socijalne pravde nema socijalne pravde, naš zadatak je da vidimo šta su putevi da se izađe iz ove situacije. Unutar civilnog društva treba se umrežiti kako bi ova alternativna platforma nešto značila, druga stvar je neka vrsta protestne energije.

Prof. dr Mario Reljanović (direktor, Centar za dostojanstven rad) istakao je da vladavina prava i socijalna pravda jesu povezani. Aktuelne politike – pojeftinjenje radne snage i smanjenje socijalnih davanja – nisu dobar preduslov za postizanje socijalne pravde, a posebno zabrinjavajuće je što je relativizovana svest o vladavini prava. U tom svetlu mi smo pripremili model alternativnog zakona o radu, kao platformu oko koje bi potencijalno mogli da se okupe sindikati i organizacije civilnog društva. U osnovi svega je promena politika, mi smo pokušali i Alternativnim izveštajem i modelom zakona da skrenemo pažnju na to da može da bude drugačije. Važno je da imamo dokument koji pretpostavlja neki viši stepen prava.

Sarita Bradaš (Fondacija Centar za demokratiju) je podsetila da Republika Srbija već skoro 11 godina nema strategiju za smanjenje siromaštva - ili je Srbija iskorenila siromaštvo ili Srbija nije država vladavine prava i socijalne pravde. U Srbiji je više od 1.600.000 ljudi u riziku od siromaštva, a obuhvat socijalnih davanja je takav da ni polovina onih koji su u apsolutnom siromaštvu ne dobija nikakvu vrstu pomoći. Sada smo dobili predlog zakona o socijalnoj karti koji je prvenstveno usmeren – ne da identifikuje sve one koje treba socijalno zaštititi – nego na sprečavanje zloupotreba, dakle nemamo unapređenje položaja građana i građanki, već dodatnu kontrolu.

Simo Vuković (konsultant za javno zdravstvo) je ocenio da je Kovid otvorio niz pitanja, izazvao kontrakciju zdravstvenih politika, potpuno se razbio bilo kakav koncept solidarnosti. Oblast zdravstvene zaštite mora da se promišlja na nov način, posebno u kontekstu vladavine prava i socijalne pravde. Mi u Srbiji nemamo zdravstvenu politiku, nijedna korenita reforma u zdravstvenom sistemu se nije desila. Građani zakonom imaju definisana velika prava, ali da li mogu da ih ostvare, to je drugo pitanje. Imamo jako mala javna izdvajanja za zdravstvo, kako onda ostvariti prava koja građani imaju? Sistem funkcioniše na ogromnom opterećenju, pre svega ljudskih resursa.

Zahvalivši se svima na učešću i podršci, Nataša Vučković je, zatvarajući konferenciju „Ima li društveno-ekonomskog razvoja bez vladavine prava?“, poručila da će se Fondacija Centar za demokratiju i ubuduće baviti ovim temama.

Projekat „Connecting the Dots“ / „Povezujemo tačke“ se realizuje uz finansijsku pomoć Balkanskog fonda za demokratiju Nemačkog Maršalovog fonda SAD (Balkan Trust for Democracy of the German Marshal Fund of the U.S. - BTD) i Ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu.