18. januar 2021.

Nacionalni konvent: Predlog Nacionalne strategije zapošljavanja korak unazad

Predlog Nacionalne strategije zapošljavanja u Srbiji 2021-2026 predstavlja korak unazad u odnosu na postojeću strategiju, jer je usmeren prevashodno na politiku tržišta rada, a ne na politiku zapošljavanja, nije predvideo načine za uklanjanje prepreka socijalnom dijalogu, dok predložene mere ne vode kreiranju novih radnih mesta, pokazala je analiza Radne grupe Nacionalnog konventa o EU (NKEU) za pregovaračka poglavlja 2 i 19 – Socijalna politika i zapošljavanje, prenosi N1.

„Predlog strategije predstavlja korak unazad u odnosu na prethodnu strategiju. Dok je prethodna strategija definisala ciljeve za unapređenje položaja deset teže zapošljivih grupa (žene, mladi, osobe sa invaliditetom, Romi, povratnici po sporazumu o readmisiji, ruralno stanovništvo, interno raseljena lica i izbeglice, korisnici novčane socijalne pomoći, lica bez kvalifikacija i sa niskim nivoom kvalifikacija, viškovi zaposlenih), Predlog strategije predviđa mere za svega četiri grupe (korisnici socijalne zaštite, žene, mladi i osobe sa invaliditetom)“, navedeno je u saopštenju Fondacije Centar za demokratiju, u ime NKEU, a povodom završene javne rasprave o Predlogu te strategije.

Migranti, kao nova ranjiva grupa, navedeno je, nisu ni pomenuti u predlogu strategije.

„Izostavljanje Romkinja i Roma kao najranjivije grupe na tržištu rada izaziva posebnu zabrinutost. Ignorisano je i istraživanje Svetske banke, po kome će do 2030. čak i do 30 odsto novih ulaznika na tržište rada biti iz reda marginalizovanih i ranjivih grupa kao što su Romi“, precizirano je u analizi.

Predlogom nisu predviđene, naglašeno je, ni mere za jačanje kapaciteta socijalnih partnera i unapređenje kapaciteta Socijalno-ekonomskog saveta, a osim sektora za zapošljavanje i rad ne navodi se nijedan drugi sektor zadužen za sprovođenje strategije.

„Iako se u ciljevima pominje inkluzivnost tržišta rada, dostojanstven rad i kvalitet poslova, predložene mere ne vode ka kreiranju kvalitetnih radnih mesta. Izostale su veoma važne intervencije za uklanjanje prepreka za uključivanje na tržište rada (npr. razvoj usluga brige o deci i starijima kao podrška ženama na tržištu rada)“, pokazala je analiza.

Dodaje se i da nedostaju mere za podsticanje socijalne uključenosti i smanjenje siromaštva, dok je u dokumentu potpuno izostalo sagledavanje politike zapošljavanja u kontekstu održivog razvoja.

„Uprkos tome što se u Predlogu navodi ocena Evropske komisije da ‘nedostaju adekvatni finansijski i institucionalni resursi za zapošljavanje i socijalnu politiku’ planirana izdvajanja za aktivne mere zapošljavanja (APZ) su projektovana na 0,2 odsto BDP u 2026. godini, dok je ciljna vrednost u prethodnoj strategiji bila 0,5 odsto BDP u 2020. godini“, navedeno je u analizi.

Naglašeno je da će sa tako skromnim izdvajanjima „Srbija i dalje ostati na začelju Evrope i sa najnižim obuhvatom merama APZ“.

Podseća se da se je u 2018. u mere APZ u Srbiji je uključeno 5,1 od 100 nezaposlenih, dok je u EU najmanji obuhvat imala Rumunija (5,3), a najveći Belgija (76,5). Obuhvat nezaposlenih merama APZ u 2019. pao je na 4,7.

Ukazano je da se ponovila praksa dostavljanja poziva za javnu raspravu u praznično vreme sa ostavljanjem izuzetno kratkih rokova.

„Smatramo da to nije način da se analizi ovako važnog strateškog dokumenta pristupi odgovorno i transparentno, niti su iskorišćeni svi resursi članica NKEU u izradi nacrta strategije“, navedeno je u saopštenju.

Predlog strategije ne sadrži predlog akcionog plana za njenu realizaciju, koji se po pravilu usvaja istvoremeno sa dokumentom javne politike, pa članice NKEU postavljaju pitanje kada i na koji način će biti sprovedena javna rasprava o predlogu akcionog plana.

Sveobuhvatni komentari Radne grupe na Predlog Nacionalne strategije zapošljavanja za period 2021-2026 dostavljeni su nadležnom Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.