5. novembar 2020.

Kako planirati mere u oblasti zapošljavanja i socijalne zaštite?

Webinar „Planiranje mera u oblasti zapošljavanja i socijalne zaštite“ održan je 5. novembra 2020. godine za članice Radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za poglavlje 19 – Socijalna politika i zapošljavanja, ali i za druge organizacije civilnog društva, socijalne partnere, strukovna udruženja i ustanove koje se bave pripremom dokumenata javne politike ili praćenjem primene mera i programa u ovoj oblasti.

Webinar smo organizovali sa ciljem da unapredimo znanja i veštine organizacija civilnog društva koje su neophodne u procesu pripreme dokumenata javnih politika i monitoringa pripreme programa i mera. Učešće organizacija i socijalnih partnera u ovom procesu je sve potrebniji, a zasnovanost njihovih predlogajavnih politika na preciznim pokazateljima, pre svega na nivou planiranja obuhvata mera i potrebnih finansijskih resursa daje im relevantnost i kredibilnost. Posvećena je posebna pažnja na metode koje država koristi prilikom alokacije ograničenih sredstava javnog budžeta, kriterijumima koje donosioci odluka primenjuju, analizi troškova, i politici smanjenja siromaštva kao intersektorskoj politici.

Adaptirani na nove forme rada, trening u formi webinara održali smo u našoj kući, u sedištu Fondacije Centar za demokratiju i to u dva dela od po dva sata. Prvu sesiju vodila je doc. dr Marina Savković, Univerzitet Singidunum. Teme koje je u svom izlaganju obradila bile su: socijalna politika kao javno dobro, državni budžet kao ograničeni zajednički resurs, politika Vlade i javne finansije odnosno kako porezi utiču na naše živote. Ona je istakla da svaki građanin ima pravo na socijalnu zaštitu i pristup tržištu rada. Pravo jednog građanina ne sme umanjiti ovo pravo drugim građanima. To je socijalna politika kao javno dobro. Karakteristika javnih dobara je da su ona neprocenjiva za kvalitet života građana. Marina Savković objasnila je na koji način i koje namene država alocira sredstva javnog budžeta i kako se vrši analiza troškova i koristi (cost-benefit). Ova analiza obuhvata procenu investicije potrebne da bi se određeni problem rešio ili ublažio, zatim procena fiskalne uštede i dodatnih fiskalnih prihoda ukoliko se mera sprovede a poređenjem dolazimo do “neto vrednosti” određene politike. Marina Savković je na primeru aktivnih mera tržišta rada usmerenih na romsku populaciju, ukazala na proces donošenja mera, njihove primene i efekata. Ona je ukazala na njen posebno ranjivi segment a to su žene koje su pretrpele ozbiljnije posledice urokovane krizom COVID-19, u odnosu na opštu populaciju. Aktivne mere imaju manjih obuhvat u odnosu na opštu populaciju, a Romi kao korisnici usluga dominiraju u merama koje imaju stepen uspešnosti ispod proseka.

U drugoj sesiji o ciljevima strategije socijalne zaštite i finansiranju njihove realizacije, govorila je Ljiljana Lučić, bivši državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Ona je posebnu pažnju obratila na decentralizaciju socijalnih usluga i nastavku procesa deinstitucionalizacije. Ona je podsetila da je glavni motiv za decentralizaciju u oblasti socijalne zaštite, sadržan u činjenici da centralni nivo vlasti ne može adekvatno da odgovori na potrebe građana, posebno kada se radi o socijalnim uslugama. Da li će se u jednoj lokalnoj zajednici prioritetno razvijati usluge za stare, usluge za decu sa teškoćama u razvoju ili za osobe sa invaliditetom, teško je proceniti sa centralnog nivoa planiranja i odlučivanja. Takođe, dostupnost ali i kvalitet usluga je mnogo teže postići kada su one postavljene na centralnom nivou. Kada je u pitanju smanjenje siromaštva, Ljiljana Lučić je istakla da u Srbiji i dalje postoji pravo, apsolutno siromaštvo kod kojeg znatan broj ljudi ne zadovoljava ni osnovne potrebe. Ona je zaključila da su osnovni ciljevi socijalne zaštite – smanjenje siromaštva i razvoj socijalnih usluga prisutni u svim fazama razvoja i reforme sistema od 2000. godine, ali i da je očigledno da postoji prostor za unapređenje politika. Kada je u pitanju dalji razvoj usluga u zajednici, najveći izazov ostaje kako ih učiniti dostupnim korisnicima različitog stepena razvijenosti. Unapređenje kvaliteta usluga moguće je kroz njihovo održivo finansiranje, za koje je, osim namenskih transfera, potrebno da i lokalne zajednice budžetiraju sredstva za ove namene i tako participiraju u njihovom funkcionisanju. Konačno, zbog loših iskustava u korišćenju namenskih transfera, potrebno je izgraditi mehanizme kontrole koji će doprineti transparentnijem i pravednijem korišćenju ovih sredstava.

Učesnicima webinara obratila se i izvršna direktorka Nataša Vučković u ime Fondacije Centar za demokratiju, upoznavši ih sa sadržajem i aktivnostima projekta „Radna prava su naša prava“ koju realizujemo uz podršku Olof Palme International Center.