25. septembar 2020.

Ljudska prava i biznis – mogu li zajedno?

Fondacija Centar za demokratiju održala je danas vebinar pod nazivom „Ljudska prava i biznis“.

U uvodnom pozdravu, izvršna direktorka Nataša Vučković istakla je da je 2020. godina velikih izazova, godina u kojoj se predviđa gubitak velikog broja radnih mesta, i koja nas stoga upućuje na veću solidarnost. Fondacija Centar za demokratiju želi stoga da učini korak napred i ukaže na činjenicu da preduzetnici i kompanije takođe svojom aktivnošću i poštovanjem međunarodnih instrumenata u oblasti ljudskih prava, mogu da doprinesu zaštiti osnovnih radnih i socijalnih prava i zajednici u celini.

27 učesnika online seminara imali su priliku da se upoznaju sa međunarodnim standardima i instrumentima u oblasti ljudskih prava relevantnih za biznis koje je predstavio Ivan Sekulović, saradnik i stručnjak za javne politike Fondacije Centar za demokratiju. On je izneo osnovne principe korpusa ljudskih prava Ujedinjenih nacija u četiri generacije ljudskih prava, kao i prava i obaveza u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji.

Istakao je da je i za biznise i sindikate važno da Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima garantuje, primera radi, pravo na udruživanje, u ovom slučaju na sindikalno udruživanje. Nažalost, ni u razvijenim zemljama se ovaj princip ne poštuje uvek od strane poslodavaca. Zato je važno znati da se o svim generacijama ljudskih prava može govoriti i mogu se primenjivati samo u paketu a ne selektivno, kao što to danas nameću političke stranke desnog spektra.

Poseban osvrt usmeren je na izazove u Republici Srbiji: Nesrazmerno visoka stopa nezaposlenosti među ženama, osoba sa invaliditetom, romske populacije, interno raseljenjih lica i ostalih marginalizovanih i ranjivih grupa. Položaj svih ovih grupa dodatno je otežan posledicama krize izazvane pandemijom Covid-19. Sekulović je podsetio da Evropska komisija Srbiji zamera netransparentnost vlasništva i finansiranja medija, a posebno diskriminatorne terminologije u medijima. U tom kontekstu, nedavni pregovori o minimalnoj zaradi morali su biti čitani u rečniku ljudskih prava.

Kriza je dovela do teškog kršenja ljudskih prava i opet su najviše pogođene osetljive grupe.

Bivša Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković naglasila je da govorimo o temama koje su postale još značajnije u vanrednim situacijama kojih će izgleda biti i mnogo više nego što smo očekivali. Biznis i ljudska prava nisu na različitoj već na istoj strani, iako se tipično neguje predrasuda da su to suprotstavljeni antipodi. Uspeh kompanije ne može činiti samo profit. Velike kompanije su važne upravo kao garancija da će ljudska prava biti poštovana. Globalni dogovor UN o društveno odgovornom poslovanju je od 2007. godine do danas okupio više od 100.000 svetskih kompanija.

Ona je govorila o iskustvima institucije Poverenika za ravnopravnost, nedostatku ovlašćenja da reaguje ex officio na pojave diskriminacije, kao i na ozbiljan strah građana čak i u saradnji sa državnim institucijama. U borbi protiv diskriminacije problem predstavlja i efikasnosti sudstva jer neke započete parnice traju godinama.

Marija Srdić, predsednica sekcije za afirmaciju ženskog biznisa liderstva Unije poslodavaca Vojvodine smatra da, da bi mogla da postoje ljudska prava u svetu biznisa, mora da postoji biznis. Kakav je biznis u Srbiji, takva su nam i ljudska prava. Kakva je država, takva su ljudska prava. Poslovni sektor nije ostrvo u takvom okruženju. Diskriminacija u poslovnom sektoru je isto onolika kao i u društvu. Činjenica je da su okolnosti duboke i dramatične i dešavaju se ispod vidljive površine proklamovanih principa i zakona. Predrasude, stereotipi, sklonost ka diskriminaciji usađeni su duboko u ljude, i tu primena pada na ispitu. Poslednjih deset godina Unija poslodavaca je inkorporirana u programe koji se bave rodnom ravnopravnošću, društvenom odgovornosti i ljudskim pravima u celini, istakla je ona.