22. septembar 2020.

Dijalog u Centru: Od nas se očekuje pojačani aktivizam

Ishod nedavno održanih lokalnih izbora je da su stranke opozicije, zbog bojkota, ostale van lokalnih skupština. Kako će nove skupštine gradova i opština predstavljati građane, njihove različite potrebe, prioritete? Predstavnici vladajuće većine tvrde da je više od 50 gradova i opština dobilo nove gradonačelnike, iako su predstavnici iste partije. Da li će to uticati na drugačije upravljanje gradovima i opštinama? Da li će odbornici izabrani sa lista grupa građana, od kojih su neki ranije delovali u strankama, imati uticaj na lokalnu politiku ili bar na kontrolu lokalne izvršne vlasti? Kako se u gradovima i opštinama sprovodi usklađivanje sa evropskim standarima danas i da li će nedostatak političkog pluralizma u lokalnoj samoupravi usporiti taj proces? Koji su mehanizmi delovanja vanparlamentarnih stranaka koje su do sad tradicionalno učestvovale u radu institucija na lokalnom nivou?

Negujući princip javnog dijaloga kao način rešavanja problema u demokratskom društvu, ovo su bili razlozi zbog kojih je 22. septembra 2020. Fondacija Centar za demokratiju organizovala debatu pod nazivom „Politički pluralizam u gradovima i opštinama posle izbora“.

U razgovoru su učestvovali: Nebojša Zelenović (ZZS), Aleksandra Jerkov (DS), Dobrica Veselinović (Ne davimo Beograd), Predrag Voštinić (Lokalni front), Pavle Grbović (PSG), Konstantin Samofalov (SDS) i Nataša Vučković ispred Fondacije Centar za demokratiju. U diskusiju su se uključili i Tamara Tripić, Balša Božović, Goran Ćirić i Vesna Marjanović (DS), Aris Movsesijan (Nova), odbornici opozicije iz Niša (Miodrag Stanković, Dragoslav Ćirić) i drugi. Moderatorka je bila novinarka Antonela Riha.

Projekat „Povezujemo tačke“ („Connecting the dots“) realizujemo uz finansijsku podršku Balkanskog fonda za demokratiju Nemačkog Maršalovog fonda SAD (Balkan Trust for Democracy of the German Marshal Fund of the U.S. - BTD) i Ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu.

Nataša Vučković je u ime organizatora pozdravila prisutne učesnike u sali kao i one koji su aktivno pratili debatu putem ZOOM platforme i uživo preko „striminga” na društvenim mrežama.

Ona je istakla da su rezultati lokalnih izbora bili u senci parlamentarnih, nacionalnih izbora, ali da se potrebe građana, najdirektnije vide upravo u lokalnim zajednicama. Kada vidimo da se nivo demokratije pogoršao, stepen predstavljenosti građana u lokalnim skupštinama znatno smanjio – zbog bojkota, pandemije, apatije birača – postavlja se pitanje kako će interesi građana biti zastupljeni i branjeni. Struktura gradskih i opštinskih skupština pokazuje da jedan značajan broj građana nije predstavljen – na koji način će to uticati na njihov život, šta će biti sa strankama koje nisu zastupljene, šta je taktika za naredne izbore? Takođe se postavlja pitanje kako će se sada pokreti građana organizovati jer oni, uz civilni sektor, nose veliki zamajac za aktivaciju građana u lokalu. I konačno, da li će stranke koje jesu učestvovale na izborima, zahvaljujući svom institucionalnom položaju jačati? Važno pitanje je i pojava da je u stankama koje su bojkotovale izbore bilo dosta „neposlušnika” koji su uprkos diktatu stranke ipak učestvovali na izborima kao grupe građana i na mnogim mestima su ušli u lokalne parlamente - kako će oni delovati, da li sada oni mogu biti neki oslonac?

Ona je podsetila da je predsednik Republike izjavio da je u 55 gradova i opština došlo do promene gradonačelnika, iako je i ranije u njima bila vlast SNS – da li treba da očekujemo drugačiju politiku i metod rada, šta će se dogoditi sa borbom protiv korupcije, da li će doći do smanjenja neograničenog partijskog zapošljavanja, da li će kvalitet uprave biti unapređen? Takođe, treba imati u vidu da smo imali kritike Evropske komisije da je stanje javne uprave veoma loše i kvalitet resursa za sprovođenje reformi veoma slab.

Građanima život određuje ono što se svakodnevno dešava u njihovom gradu, i ukoliko stranke i lokalni pokreti ne uspeju da podignu nivo građanskog aktivizma i zainteresovanosti, bojim se da će doći do dalje apatije i da ćemo onda mnogo teže pokrenuti građane, rekla je ona. Bojkot je još više provocirao apatiju građana i negativan imidž politike. Civilno društvo i političke stranke moraju da pokrenu jednu novu lavinu očekivanja, nada, programa.

U svakom slučaju, najgore što danas možemo da uradimo je da dignemo ruke, da kažemo „ne vredi”. Od nas se očekuje - pojačani aktivizam.

Tačno je da imamo visoku polarizaciju u društvu, ali to su polovi nejednakih delova. To više odgovara vladajućoj stranci. Moramo pronaći novu taktiku da povećamo taj naš segment, da osnažimo organizaciju za učešće na izborima.

Nebojša Zelenović preneo je aktuelna dešavanja u gradu Šapcu u kojem izbori još nisu gotovi i gde je upravo objavljeno da će oni biti ponovljeni na još 5 biračkih mesta, odnosno za 6.000 birača. U prvom krugu mi smo zajedno sa partnerima osvojili 881 glas manje nego SNS sa svojim partnerima i sve što se tada desilo mi smo dokumentovali i podneli krivične prijave protiv 55 ljudi koji su vršili pritisak na birače, davali ili uzimali novac. GIK je donela odluku da se ponove izbori na svih 100 biračkih mesta, ali Upravni sud je doneo drugačiju odluku. Ipak, osvojili smo više mandata nego u prvom krugu. Sada predstoji taj treći krug. Dva uslova su bila važna – mediji i GIK koja štiti izbornu volju građana. Podneli smo novu krivivčnu prijavu protiv nosilaca liste SNS zbog krađe izborne volje građana.

Ponovljene izbore očekujemo vrlo brzo, imamo pažnju i fokus javnosti, ali je i više kriminalaca i novca za sprečavanje izborne volje građana. Kako je to moguće i zašto učestvujemo? Pokušavamo da se odbranimo jer građani Šapca to očekuju od nas - da sačuvamo njihovu izbornu volju i ono što je urađeno kvalitetno. Međutim, mi ne možemo biti policajci umesto policije ili tužioci umesto tužilaštva. Niko ništa nije preduzeo od one prve krivične prijave. Ali nećemo odustati. Mi se borimo za goli život protiv organizovanog kriminala i mafije. Srpska napredna stranka bez mafije nema većinu, sa time se mi ovde suočavamo.

Elementarno pitanje je da li mi možemo da napravimo dogovor da se suprotstavimo ovom razaranju društva i države, za mene je to vrhovni cilj. Ako imate politiku, kvalitetne i vredne ljude, i dobro radite, uz sve prepreke možete ostvariti rezultate.

Aleksandra Jerkov smatra da je suština problema što su lokalni izbori uvek u senci republičkih izbora. To je loša praksa da se svi izbori održavaju istog dana, pa čak i kad nema uslova za to. To je proizvelo lošu situaciju gde građani nemaju osećaj koliko su lokalni izbori važni i čemu oni služe, za šta oni glasaju, šta je posao lokalne samouprave. Građani treba da znaju da glasaju za onog ko će biti njihov predstavnik ili voditi njihovu opštinu, da će raditi sutra za njih i za njihov interes, a ne da glasaju za partijske lidere iz Beograda.

Uverena sam da nikada nećemo moći bez dobro organizovane infrastrukture stranke da se suprotstavimo tom „čudovištu” kakvo je SNS. Mi sada nakon bojkota izbora nemamo više svoje odbornike koji bi bili pandan predsedniku opštine i njihovoj vlasti. Odlukom o bojkotu oduzeli smo građanima pravo da kontrolišu vlast na lokalu i našim ljudima da grade organizaciju koja će sutra moći da se suprotstavi vlasti. Tom odlukom žrtvovali smo mogućnosti da popravimo kvalitet života građana na lokalu. Opasna strategija bojkota lokalnih izbora danas ne treba da bude povod da se pitamo šta će biti sa opozicijom, već šta će biti sa građanima i njihovim interesima u lokalnim zajednicama. Nama je potrebna široka koalicija stranaka i inicijativa koja će sve da okupi. Jako je važno i ono što rade organizacije kao što su Ne davimo Beograd i Lokalni front - treba nam više takvih inicijativa.

Dobrica Veselinović smatra da se mi već duže vreme nalazimo u moralnoj krizi društva i da je ona uzrok svega ovoga o čemu pričamo – korupcija, mali broj ljudi učestvuje u bilo kom donošenju odluka. Tu krizu moramo da pobedimo da bismo razrešili sva ta pitanja. Gde nastaje politika i gde ona nestaje? Da li možemo i kako da se suprotstavimo društvenim nejednakostima, kako odgovaramo na klimatske promene u našim gradovima i sredinama – to su pitanja koja možda prevazilaze podele na partijskoj osnovi u društvu. Nas zanimaju lokalni problemi jer na njih možemo da utičemo i promena je vidljiva. Škole, čisti vazduh su teme koje prevazilaze partijske podele u društvu. U moralnoj krizi ne smatram da treba glasati za stranke samo zato što imaju veliku infrastrukturu.

Za mene nema velike razlike u bavljenu stvarima za vreme, pre ili posle izbora. Mi se bavimo lokalom i svakodnevnim problemima i kada na tome radite – vidite promene u životu ljudi. Mislim da je tu ključ, moramo da se vratimo na ono što možemo da popravimo u najbližem okruženju – na tome ljudi mogu da se ujedine.

Dakle, uzrok problema je moralna kriza i to je prva stvar koju treba rešiti.

Predrag Voštinić je istakao da u izrazito centralizovanom sistemu upravljanja državom, lokalne skupštine i nemaju takav značaj kakav im pridajemo. Jedna lokalna skupština služi uglavnom kao sprovodilac odluka koje su donesene u Beogradu, u nekim stranačkim prostorijama. Tokom našeg mandata u Kraljevu, bili smo jedna vrsta demokratskog „šminkeraja” i uglavnom smo im služili kao ukras zdrave debate. Naši predlozi nikada nisu dobili priliku da se o njima raspravlja u lokalnoj skupštini. Poltronstvo poslušničkih lokalnih vlasti oduzima svaku ideju o mogućnosti demokratskog delovanja na lokalu.

Jedina važna stvar koju smo bojkotom izgubili je prisustvo u lokalnim medijima, jer su prenosi iz skupštine bili obavezni, to je veliki gubitak, sve ostalo ostaje isto. Slažem se da svi zajedno učestvujemo u moralnoj krizi.

Konstantin Samofalov podelio je svoja iskustva odbornika u SO Vračar. Na Vračaru smo imali vrlo kompleksnu kampanju, glavna borba je bila osvešćivanje građana da uopšte postoji neka opoziciona lista koja učestvuje na izborima. Na lokalnom nivou morate sami da se brinete o sopstvenim interesima. Grad Beograd opštini Vračar uzima 20% budžeta novca građana preko noći, potpuno netransparentno, a uzeće sada još 10% budžeta. Ako nemate svoje predstavnike u lokalnoj skupštini – nemate čak ni informaciju šta se dešava. Mi smo tu da osvetlimo sve to za građane. Nenormalni slučajevi korupcije i nepotizma prolaze „ispod radara” ako nemate predstavnike opozicije u lokalnoj skupštini. Opštinama u Beogradu su oduzete sve ključne nadležnosti. Nema nas dovoljno za pobedu u ovom trenutku, ali makar tu gde imamo predstavnike možemo da vršimo pritisak na vlast. Izbore za Beograd ne smemo da propustimo, uz prevazilaženje razlika i bez međusobnog napadanja. Uveren sam da te izbore možemo da dobijemo.

Pavle Grbović konstatovao je da smo na izborima prošli prilično loše, imaćemo ponegde odbornike, ali nemamo realnu moć. Sada ulazimo u političku „tampon zonu”, izbori su završeni i približavamo se drugoj fazi - izborima 2022. godine. Trenutno smo u fazi pretpolitičkog društva zahvaljujući totalnom razaranju političkog života, potpunog uništenja političkih stranaka, potpunom trovanju javnog diskursa, što sve tera ljude od politike. Ne sećam se kada se smatralo većom sramotom baviti se politikom nego danas, a ne znam kada je to bilo potrebnije nego što je danas.

Danas na političkoj sceni imamo lokalne organizacije i pokrete koji nemaju ambicije za pitanja republičkog nivoa, i imamo nove stranke i pokrete, većinom derivate Demokratske stranke – i sada u kontekstu izbora – deluje mi kao da smo na neki način odbili da „idemo u školu”.

Dragoslav Ćirković koji je osvojio mandate u SO Niš, smatra da nama ne trebaju nova lica, već ljudi sa novim idejama. Srbija nema nikakve šanse bez sistema vrednosti koji je urušen. U Nišu je nas samo 4 odbornika u opoziciji. Da smo se bolje organizovali imali bismo mnogo bolji rezultat. 20% glasova se rasulo u Nišu, izašlo je 16 lista, prošlo samo 4 odbornika. Istog mišljenja je i Miodrag Stanković, takođe odbornik iz Niša, koji smatra da smo propustili veliku šansu da se organizujemo jer bi Niš bio slobodan grad kao što je Šabac. Ne može neko iz Beograda da zna šta je potrebno Nišu i naši građani su zbog toga na gubitku.

Balša Božović je rekao da su danas, u datoj situaciji, strategije malih pobeda veoma važne za opoziciju kada SNS ima apsolutnu vlast i nameće utisak da imaju stalno sve više glasova, što ljude koji žele promene preko noći, tera u apatiju. Ali realnost je da apsolutni brojevi govore da njihov broj zapravo pada.

Goran Ćirić je podsetio na iskustvo opozicije u vreme Slobodana Miloševića 90-tih godina. Po njegovom mišljenju ljudi su danas izgubili samopouzdanje jer im nije dat prostor za delovanje. Iskustvo borbe na lokalnim izborima ‘96/97. godine i pobeda koju je opozicija izvojevala na lokalnim izborima tada, podigao je talas otpora nakon toga. Mislim da bez toga ne bi bilo ni istorijske pobede 2000. godine. Danas ne možemo govoriti ni o kakvom talasu.

Vesna Marjanović je rekla da je, za razliku od devedesetih godina, kriza demokratije postala globalna, čak i u zemljama sa dugom demokratskom tradicijom, te da ona nije mogla da zaobiđe ni Srbiju. Očigledno je da građani širom sveta, ne veruju više demokratskim institucijama i njihovom kapacitetu da predstavljaju građane. U to spadaju i političke stranke koje su takođe deo demokratskog uređenja i demokratskog pluralizma. Ipak, mi danas nemamo drugi sistem nego ovaj koji je izgrađen nakon Drugog svetskog rata, i naša borba se, po njenom mišljenju, ne može odvijati mimo toga. Čak i one organizacije koje sebe ne smatraju političkim strankama, ako učestvuju u političkim aktivnostima, bojkotuju ili izlaze na izbore, jesu političke organizacije. Konačno, istakla je da iskustvo Demokratske stranke koja se gradila u ozbiljnu organizaciju kroz više decenija, upravo u borbi sa takođe izrazito kriminalnim režimom, govori da je političko organizovanje mukotrpno, uključuje velike ljudske žrtve, podizanje velikih kapaciteta i da stvaranje alternativa nije ni jednostavno ni brzo.

U zaključku diskusije, Nataša Vučković je istakla da svi znamo da ima neka gvozdena rešetka koju ne možemo da probijemo. To je ključno pitanje za opoziciju. Ako o tome budemo hteli iskreno da razgovaramo, mislim da ćemo uspeti. Realna slika u Srbiji je da pola miliona ljudi živi od rada na crno. Mi njima treba da se obraćamo. Takođe, složila se da lokalna politika nije samo komunalna politika. I na lokalu ljude zanimaju teme kao što su evropske integracije i spoljna politika. Zadatak svih nas je da odgovorimo na sva ta pitanja i izazove.

Integralni snimak debate možete naći na Facebook stranici Fondacije Centar za demokratiju