• 17. juli 2020.

Radnice na prvoj liniji - žene, sindikati i kriza

Zašto su nam potrebni sindikati, kako omogućiti veće učešće žena u sindikatima i pružiti im podršku u aktuelnoj krizi koja položaj žena na tržištu rada čini posebno ranjivim. Izveštaj sa naše online radionice održane 17. jula 2020. uz participaciju 41 učesnika.

Prema najnovijim podacima iz Monitoring izveštaja o merama tokom vanrednog stanja u oblasti socijalne politike i zapošljavanja, javnog zdravlja i zaštite potrošača i obrazovanja Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU), izrazitu većinu zaposlenih „na prvoj liniji fronta“ činile su žene, čak 86%.

Fondacija Centar za demokratiju učestvovala je u izradi ovog dokumenta i to u ime radne grupe Nacionalnog konventa – Radna grupa za pregovaračka poglavlja 2 i 19 – Socijalna politika i zapošljavanje. U dokumentu je predočen pregled mera relevantnih za oblast socijalne politike i zapošljavanja, kao i primena mera i njihove posledice na tržište rada i radna i socijalna prava. Podaci prikupljeni za period vanrednog stanja pokazuju da su se žene našle u posebno ranjivoj kategoriji, što zbog vrste posla koje obavljaju, i to u uslovima u kojima se ne poštuju mere zaštite bezbednosti i zdravlja na radu, tako i zbog posebnih okolnosti koje su ograničile ili onemogućile dostupnost usluga brige o deci.

Ovi podaci bili su samo jedan od povoda da odlučimo da održimo online radionicu pod naslovom „Radnice na prvoj liniji – žene, sindikati i kriza“ koja je održana 17. jula 2020.

Šta je potrebno učiniti kako bi se veći broj žena sindikalno organizovalo? Koje nove i hitne mere je neophodno preduzeti kako bi se obezbedila prava žena na tržištu rada u uslovima krize? Kako unaprediti zaštitu zdravlja na radu ženama koje su zaposlene „na prvoj liniji” i kako definisati pravni okvir za unapređenje rada van prostorija poslodavca?

O ovim pitanjima govorile su: Ivana Pavlović (Ujedinjeni granski sindikat „Nezavisnost“), prim. dr Radmila Obrenović (Savez samostalnih sindikata Srbije), Zorica Stevanović (Žene na prekretnici) i Nataša Vučković (Fondacija Centar za demokratiju). Razgovor je moderirala Aleksandra Vidanović (Fondacija Centar za demokratiju).

Radmila Obrenović (SSSS) - Ostanimo zajedno, menjajmo pravila, izgrađujmo našu radničku moć, pokažimo moć žena!

Ovo je slogan sa kojim žene u sindikatima nastavljaju borbu za svoja radna prava. Na početku razgovora svoja iskustva sa prve linije kao sindikalna aktivistkinja ali i doktor medicinskih nauka koja je zaposlena u Kliničkom centru Srbije, prenela nam je Radmila Obrenović.

Epidemija ja izoštrila problem bezbednosti i zdravlja na radu. Vrlo je važno da se poslodavci kontrolišu u primeni Pravilnika o bezbednosti na radu, ali i da se radnici edukuju jer je bezbednost na radu i deo njihove odgovornosti.

Po njenom mišljenju potrebna je široka akcija kako bismo se izborili da se poslovi na prvoj liniji bolje plaćaju. Zbog toga je, informisala nas je, započet čitav niz seminara kako bi se podigla svest o ovoj temi, pripremila kampanja i preduzele neophodne mere da se jaz u platama smanji. Istakla je da se ova činjenica ne može posmatrati kroz Uredbu o platama po kojoj i muškarci i žene imaju isti koeficijent za istu vrstu posla. Ne treba govoriti o platama, već o onome što odnesete kući. Prvo, muškarci su na rukovodećim mestima. Oni su ti koji su u velikoj većini na rukovodoćim mestima, osim na nivou domova zdravlja. Za prekovremeni rad, dežurstva koji se plaćaju više, muškarci su mnogo više raspoloživi nego žene. Takođe, žene su te koje najčešće idu na bolovanje zbog dece, a tada primaju manje zarade, što se između ostalog odražava i na iznos penzije.

Mi znamo da su žene i pre krize bile diskriminisane na tržištu rada. Uprkos Deklaraciji MOR-a u praksi nema dovoljno zaštite, nema pristupa radnim mestima, nema bezbednosti zdravlja na radu, niti zarade od kojih se može pristojno živeti. Zbog toga se Savez samostalnih sindikata Srbije zalaže za model dodatne zaštite koji je neophodan za žene. To pre svega podrazumeva usklađivanje obaveza na radu i uloge žene u porodici.

Pored toga, ona je istakla da je epidemija očigledno pokazala značaj javnog sektora, pre svega javnog zdravstva. Sa krizom ovih razmera ne možemo se izboriti bez snažnog sistema bolnica, apoteka i dobro organizovane primarne zdravstvene zaštite. Pored toga, potrebna je veća podrška sistemu socijalne zaštite, pre svega kada je u pitanju nega starih i socijalno zbrinjavanje dece. Ona je naglasila da slabost javnog sektora najviše pogađa žene jer one najčešće ostaju bez zarade ili im se zarada smanjuje. Zato je neophodno izboriti se za dobre kolektivne ugovore gde će važno mesto zauzeti bezbednost i zdravlje na radu. Ni jedna slična situacija u budućnosti nas ne sme ostaviti nespremne. Sindikat tu ima ogromnu ulogu.

Na kraju, Radmila Obrenović je ponovila je da su zahtevi za punu zaposlenost, zaštitu na radu, jednakost u zaradama, investiranje u socijalnu zaštitu i javni sektor najvažnije investicije koje donose benefit ženama i predstavljaju uslov za društveni i ekonomski razvoj.

Aleksandra Vidanović (FCD) – Zabrana diskriminacije u platama muškaraca i žena za isti posao ili posao iste vrednosti velika je tema

Vlada Islanda je prva koja je zakonom zabranila diskriminaciju plata za žene, istakla je Vidanović i naglasila da je to zaista velika tema koja zahteva našu veću pažnju. U vezi sa tim je i dominacija muškaraca na rukovodećim i izvršnim funkcijama u zdravstvu i drugim sektorima.

Ona je takođe istakla da je bilo očigledno da su povrede radnih prava pogoršane za vreme pandemije te da je diskriminacija na radnom mestu jedan ozbiljan oblik nasilja na koji često zažmurimo da ne bismo ostali bez zarade.

Ivana Pavlović (UGS Nezavisnost) – Preciznije urediti član 42. Zakona o radu koji reguliše rad od kuće

Kao pravni zastupnik UGS Nezavisnost, Ivana Pavlović predstavila je šta su, sa pravnog aspekta, bile aktivnosti sindikata za vreme vanrednog stanja i dala primere koji slikovito prikazuju situacija na terenu. UGS „Nezavisnost“ je, iako upućen na rad od kuće, bio sve vreme na raspolaganju svojim članovima što se tiče zaštite radnih prava. Sagledavajući situaciju u tom periodu, ona je konstatovala da je vladavina prava bila ozbiljno ugrožena. UGS Nezavisnost je kao socijalni partner, od početka tražio zaštitu ustavnog poretka i insistirao na tome da se poštuje Ustav RS, posebno član 4. koji se odnosi na podelu vlasti, namerno ili iz neznanja prekršen.

Što se tiče značaja sindikata, pokazalo se neophodnim, ne samo zbog vanrednog stanja, da sindikat jedini ima legitimaciju da zaštiti radnike. Kriza je ukazala da se sindikalno delovanje i organizovanje mora podići na viši nivo. Veliki broj primerima kršenja radnih prava predstavlja veliko razočarenje. Pored ustaljenih slučajeva, poslodavci naročito u privatnom sektoru, nisu prezali od toga da vode disciplinske postupke protiv zaposlenih. Primera radi, zabeležen je slučaj zaposlene žene u privrednom društvu za proizvodnju ortopedskih pomagala. Ona je kao hronični bolesnik, izašla da popije lek, i dobila disciplinsku prijavu zbog navodnog nepoštovanja mera. Drugi specifičniji slučaj desio se u Institutu za neonatologiju a tiče se Uredbe o organizovanju rada poslodavca za vreme vanrednog stanja, kao i preporuke nadležnog Ministarstva od 24.3.2020. Na osnovu ove Uredbe, zaposlena žena koja ima decu starosti do 12 godina, ukoliko je suprug radno angažovan na neophodnim poslovima, mogla je da radi od kuće. Stranka je ispunjavala sve uslove, dostavila podatke, i ima jedno dete od 11 i drugo od 4 godine. Zaposlena je u računovodstvu sa instaliranim programom, dakle ispunjava uslove za rad od kuće. Poslodavac je disciplinski kaznio sa izgovorom da nije otvorila bolovanje, jer se nije pojavljivala u sedištu poslodavca. Ona je kažnjena odbijanjem od zarade, uprkos svim dokazima. Ova Uredba Vlade normativno i decidno je uzela u obzir javni sektor, a privatni sektor je ostao na milost i nemilost poslodavcima, koji su praktično imali diskreciona prava.

Došli smo do podataka da su zaposleni u privatnom sektoru uglavnom sve vreme radili sa punim radnim vremenom. Slučaj koji je svima poznat iz medija je fabrika Jura gde su radnici obustavili rad jer nisu imali adekvatnu zaštitnu opremu. Pravila za bezbednost i zdravlje na radu nisu se poštovala. Nažalost, Jura nije jedini primer. U fabrici Vali u Valjevu zaposlenima je dato da potpišu izjavu da će raditi sa punim radnim vremenom, a zapravo su tom izjavom istovremeno prihvatili i uslove pod kojima će raditi, čime je poslodavac hteo teret odgovornosti da prebaci na zaposlene.

Član 42. Zakona o radu reguliše rad od kuće. Na osnovu tog člana, poslodavac je dužan da obezbedi sredstva za rad, da ih instalira i održava. Kriza je pokazala da je neophodno da se više bavimo ovom temom i da je potrebno preciznije definisati ovaj član. Primera radi, u Švajcarskoj postoji presuda kojom je poslodavac koji obavlja rad od kuće dužan da plati pola kirije za taj mesec.

Po mišljenju Ivane Pavlović, pravi izazovi tek predstoje iako smo pred veoma ozbiljnim izazovima bili i u redovnim okolnostima. Sindikat mora da iskoristi i opravda svoju ulogu u zaštiti radnih prava. Neophodno je da zajedno se borimo za donošenje novog Zakona o radu 2021. Moraćemo mnogo da se potrudimo da se čuje naš glas.

Milja Dimitrijević (Sindikat lekara i farmaceuta Srbije) - Građani moraju biti tačno informisani, to je jedini način da se izborimo sa ovom krizom

Medicinsko osoblje je u pravom smislu te reči bilo na prvoj liniji fronta, istakla je Milja Dimitrijević. A među njima, žene su zaista posebno ugrožene. U Sindikatu lekara i farmaceuta Srbije 53% članica su žene. Isti je procentualni odnos u korist žena i kada je u pitanju broj predstavnika ovog sindikata u ustanovama. U vreme vanrednog stanja, žene su se i čule više od muškaraca i prijavljivale zloupotrebe. Kriza izazvana pandemijom Covid-19, posebno je aktivirala sindikat i sada je on dostupan svojim članovima 24 časa dnevno. Sindikat je proširio svoje delovanje na ceo zdravsteni sistem i na sve zaposlene.

Na početku epidemije, najveži problem je bilo pitanje zaštite. Opreme na početku nije bilo, iako se govorilo da je ima. Aktivnosti sindikata su zbog toga prvobitno bile usmerene u pravcu nabavke opreme. U jednom Domu zdravlju gde su od 38 stomatologa 32 žene, zaposlene su isključivo zahvaljujući svom ličnom angažmanu i snalažljivosti uspele same da obezbede opremu za rad koja nije stizala formalnim putem. Ona je navela i da je u jednoj bolnici koja zapošljava 12 anesteziologa od čega 7 žena, njih 6 njih radilo u COVID intenzivnoj jedinici.

Milja Dimitrijević je istakla i značaj transparentnosti kada je u pitanju informisanje. Građani moraju biti tačno informisani. To je jedini način da se izborimo sa ovom krizom.

Zorica Stevanović (Žene na prekretnici)- Ekonomsko osnaživanje žena je istaknuto kao jedno od najvažnijih ciljeva u Nacionalnoj strategiji za rodnu ravnopravnost do 2020, a najmanji napredak je učinjen upravo u ovoj oblasti.

Zorica Stevanović, upoznala je učesnike radionice sa radom organizacije Žene na prekretnici koja je osnovana 2015. godine. Misija ove organizacije je smanjenje rodnog jaza na tržištu rada, kroz ekonomsko osnaživanje žena preko 45 godina. U edukativnim programima učestvovalo je preko 600 žena iz Beograda i 4 grada u Srbiji.

U organizaciji Žena na prekretnici, rađeno je istraživanje kroz fokus grupe u kojima su učestvovale nezaposlene žename preko 45 godina iz Kragujevca, Niša, Čačka i Aleksandrovca. Učestvovalo je 54 žena, 22 u fokus grupama a 32 su ispunjavale obiman kvantitativan upitnik. Iako je uzorak mali i nije reprezentativan, zaključci su značajni važni jer se radi o ženama koje se nalaze u veoma sličnim uslovima. Primera radi, jedan od zabrinjavajućih zaključaka jeste da 60% neaktivnih žena nema uslova da ostvari penziju. To znači da nisu radile 15 godina sa uplaćenim radnim stažom. Prosečan broj godina radnog iskustva je 19 i po godina, a prosečan broj godina radnog staža je 10, zbog neuplaćivanja doprinosa. Nalaz je pokazao vrlo visok nivo siromaštva u ovoj populaciji žena. 65% živi u domaćinstvu čije je materijalno stanje ispod proseka. 50% njih je u domaćinstvu sa samo jednim prihodom, dok trećina živi u domaćinstvu bez i jednog prihoda.

Istovremeno, uprkos uvreženom mišljenju, postoji visok stepen spremnosti za prihvatanje bilo kakvog posla, uključujući i rad ispod kvalifikacija, rad u sivoj zoni pa i premeštaj u drugi grad, kao i za učenjem i sticanjem novih znanja i veština. Ipak, ove žene su u proseku 6 godina tražile posao. Najveći problem je usklađivanje. Najčešće prepreke su nedostatak prevoza do posla, vozačka dozvola, poznavanje rada na računaru, ili znanje stranih jezika. Ove žene najčešće ne mogu da priušte kurseve i edukaciju, te je zato potrebno razmišljati o merama koje bi omogućile besplatne obuke za potrebe tržišta rada.

Zorica Stevanović najavila je da će ovo udruženje do kraja godine početi rad na istraživanju o tome koliko neaktivnost žena u ovoj starosnoj grupi utiče na BDP. Ekonomsko osnaživanje žena je istaknuto kao jedno od najvažnijih ciljeva u Nacionalnoj strategiji za rodnu ravnopravnost do 2020, a najmanji napredak je učinjen upravo u ovoj oblasti. Žene se retko usuđuju da pokreću samostalan posao ili podižu kredite. Radije tragaju za nekom vrstom udruživanja, a i postoji problem nedovoljnog informisanja i poznavanja procedura. Šanse žena da pronađu zaposlenje se rapidno smanjuju posle 45 godina života. A ako ga pronađu, zarađuju manje ne samo od svojih vršnjaka već i od mladih muškaraca. Četvrtina visokooobrazovanih žena rade ispod svoje školske spreme. U IT sektoru žene ćine manje od četvrtine svih zaposlenih.

Zorica Stevanović ponovila je da su žene dominananto ranjiva grupa na tržištu rada. One predstavljaju manjinu među zaposlenima a većinu među radno sposobnim stanovništvom.

Nataša Vučković (Fondacija Centar za demokratiju) - Sindikati su nam neophodni, saradnja sa sindikatima je neophodna

Izvršna direktorka Fondacije Centar za demokratiju, podsetila je učesnike da se ova organizacija već dugi niz godina bavi zaštitom, promocijom i unapređenjem socijalno-ekonomskih prava. Kriza izazvana pandemijom, na poseban način je osvetlila sve duboke probleme u oblasti ženskih prava koja su tema mnogih istraživanja Fondacije vođenih i pre i posle vanrednog stanja.

Ona je istakla da je prva faza epidemije prošla u predizbornom periodu, a druga faza u kojoj se sada nalazimo, u postizbornom periodu. Teško je pronaći bilo koji angažman Vlade u domenu rodne ravnopravnosti trenutno. Utisak je da se o važnim pitanjima ne razgovara.

Kako je naglasila, teške posledice na ekonomski položaj žena su tek pred nama. Predviđanja su za sada samo kratkoročna ali posledice će vrlo verovatno biti duge, ne samo nakon završetka perioda pokrivenog merama Vlade obezbeđenjem minimalnih zarada. Već sada je vidljivo da će doći do ogromnih potresa u brojnim sektorima. Serijska otpuštanja najviše će pogoditi ranjive i ugrožene grupe a, kao što je pokazala i ova diskusija, žene to jesu iz brojnih razloga.

Sagledavanjem sektora u kojima se žene nalaze na prvoj liniji, pokazuju osetljivost njihovog položaja: to su žene u zdravstvu (lekarke, medicinske radnice, higijeničarke), žene u u ustanovama socijalne zaštite, žene u obrazovanju, žene u trgovini, žene u proizvodnji hrane, bilo neposredno u poljoprivredi, bilo u preradjivačkoj prehrambenoj industriji, žene u državnoj upravi, žene kao podrška članovima domaćinstva, samozaposlene žene, žene koje pripadaju posebno osetljivim grupama, često izložene diskriminaciji po više osnova – Romkinje, žene koje pripadaju grupi starijih radnika, neformalno zaposlene žene.

Pitanje koje danas postavljamo je - da li su sindikati spremni da pomognu ženama i šta je potrebno da mi pomognemo sindikatima? Mi danas moramo imati odgovore na pitanja kako ćemo dočekati jesen i kako sprečiti dalje ugrožavanje već veoma osetljivog položaja žena kada i muškarci počnu da ostaju bez posla.

Fondacija Centar za demokratiju je godinama već posvećena promociji, zaštiti i unapređenju ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava, sa posebnom pažnjom koju posvećuje ostvarivanju ovih prava u svetu rada. Neizostavno, baveći se ovim pravima, bavimo se i pravima ekonomskih i socijalnih prava žena. Fondacija Centar za demokratiju kontinuirano razvija saradnju sa sindikatima. Potpisani su sporazumi o saradnji sa SSSS i UGS Nezavisnost, reprezentativnim sindikatima, ali i asocijacijama poslodavaca. Ako sindikati i poslodavci vode socijalni dijalog, i mi kao gradjani i organizacije civilnog društva treba da promovišemo ideju civilnog dijaloga, ili ono što se zove socijalni dijalog plus – jer konačno radi se o našim ekonomskim i socijalnim pravima.

Nataša Vučković je posebno naglasila da Fondacija Centar za demokratiju razume značaj sindikalnog organizovanja u današnje vreme. Sindikati sun am neophodni, i saradnja sa sindikatima je neophodna. U svetu oslabljenih institucija i opšte socijalne dezintegracije, krize političkog sistema i uloge političkih partija, sindikati su i dalje organizacije koje okupljaju članstvo, imaju strukturu koju treba očuvati i ojačati. Zbog toga Fondacija insistira na saradnji i osnaživanju sindikata, uključujući i sekcije žena i žene koje učestvuju u procesima odlučivanja u sindikatima osnažimo, kao i okupljanju organizacija civilnog društva, uključujući i lokalni zajednice, kako bismo podstakli na saradnju sa sindikatima.

Na kraju diskusije, ona je predložila i neke pravce delovanja - neophodnost da delujemo u okviru mogućih ishoda koje Vlada Republike Srbije danas negira, a to su smanjenje zarada u javnom sektoru koje će dovesti do direktnog smanjenja ekonomske moći žena. S druge strane, upravo u javnom sektoru (obrazovanju, zdravstvu, ustanovama socijalne zaštite i državnoj upravi), zaposleni su najbolje sindikalno organizovani. Zajedno moramo imati stalne i spremne zahteve sa konkretnim predlozima, Kako ojačati inspektorat za rad? Kako biti spreman na novi predlog Zakona o radu. Ona je podsetila učesnike da je Fondacija Centar za demokratiju u saradnji sa Olof Palme Centrom, izradila nacrt Zakona o radu. U njegovoj izradi učestvovali su eksperti FCd, Sarita Bradaš i Ivan Sekulović. To je po njenom mišljenju, polazna tačka za zajednički aktivizam u narednom periodu.

U diskusiji su učestvovale i: Desanka Mihailović-Kovač ispred Nacionalne službe za zapošljavanje, Nađa Duhaček iz Centra za ženske studije i Gordana Čomić.

Snimak cele radionice možete pogledati na našem Youtube kanalu: Online radionica „Radnice na prvoj liniji“

Fondacija Centar za demokratiju, u okviru projekta „Radna prava su naša prava“, posebnu pažnju posvećuje ženama i njihovom položaju na tržištu rada. Projekat finansira Međunarodni centar Olof Palme.