30. april 2020.

Prvi maj, Međunarodni praznik rada

Svim radnicima i radnicama, svim građanima i građankama Srbije, sindikatima, Međunarodnoj organizaciji rada i svima koji se bore za radnička prava, Centar za demokratiju čestita 1. maj, praznik rada.

Ove godine obeležavamo Praznik rada u pandemiji bolesti Covid-19 koja je već proizvela ogromne posledice na ekonomiju i društvo, a njen uticaj na rad i radne odnose nije još moguće sagledati u punom obimu. Ugroženi su svi radnici, a posebno oni angažovani na prekarnim, privremenim i povremenim poslovima, koji će se najpre suočiti s gubitkom posla i nedostatkom sredstava za život. Ugrožene su od gubitka posla samohrane majke koje su prinuđene da prekinu rad van kuće radi brige o deci u uslovima prestanka rada vrtića i škola. Jako su ugroženi oni stariji građani koji su morali da prekinu dodatni rad koji im omogućuje da prežive uz niske penzije. Nedovoljno ili potpuno nedefinisan pravni okvir za situacije koje stvara pandemija, između ostalog i rad kod kuće i rad na daljinu, ostavlja prostor za zloupotrebe, arbitrarno tumačenje i ostvarivanje interesa poslodavaca na štetu zaposlenih. Zaštita bezbednosti i zdravlja na radu ključno je pitanje za sve koji su u prvim redovima borbe protiv epidemije – lekare, medicinske sestre, medicinske tehničare, ali i za brojne druge profesije i javne službe. Pored toga što rad obezbeđuje život svakom pojedincu i porodici, u ovom vremenu obaveznog socijalnog distanciranja još jednu funkciju rada – socijalnu funkciju – vrednujemo na nov način.

Imajući u vidu brojne posledice pandemije, predlažemo da Vlada Republike Srbije kroz široki društveni dijalog o posledicama epidemije COVID-19 formuliše mere za zaštitu socijalnih i ekonomskih prava najugroženijih grupa u našem društvu, a naročito radnika i radnica u neformalnoj zaposlenosti i onih angažovanih na prekarnim poslovima u javnom i privatnom sektoru; Takođe, insistiramo da Narodna skupština postane mesto poštovanja najviših normi demokratskog dijaloga, i da dužnu pažnju posveti pitanjima socijalnog dijaloga kroz organizaciju javnih slušanja i raspravu o socijalno-ekonomskim pitanjima u okviru nadležnih odbora i organizovanje javnih slušanja.

Fondacija Centar za demokratiju će nastaviti da se zalaže za unapređenje pravnog okvira u oblasti rada, za efikasniju zaštitu prava, za što brže otvaranje pregovora o Poglavlju 19, i nastaviće da prati primenu propisa i rad institucija nadležnih za zaštitu radnih prava. Ukazivaćemo na potrebe efikasnije sudske zaštite radnih prava, zajedno sa sindikatima i nevladinim organizacijama promovišemo radna prava i tražimo da se poštuju, u javnom i privatnom sektoru, u velikim kompanijama i malim i srednjim preduzećima.

Pod naletom neoliberalizma - i istorija borbe za radna prava i postignuti standardi zaštite radnih prava postali su za mnoge pitanja nekog prošlog vremena. Smatramo da je zato neophodno da se bar 1. maja podsetimo duge borbe za radnička prava i velikih žrtava radnika i radnica širom Evrope i Amerike tokom 19. i 20. veka za pravo na: ograničeno radno vreme, odmor, pravičnu zaradu, štrajk, sindikalno udruživanje, kolektivno pregovaranje, bezbedno i zdravo radno mesto, a protiv eksploatacije, dečjeg rada, rodne neravnopravnosti i svakog oblika diskriminacije na radnom mestu. Socijalni dijalog, kao proces usaglašavanja interesa sindikata i poslodavaca, jedan je od važnih ishoda te borbe. Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, konvencije Međunarodne organizacije rada i Revidirana evropska socijalna povelja ključni su dokumenti kojima su ova prava priznata, a države obavezane da ih poštuju, da podnose izveštaje o njihovoj primeni i da kontinuirano unapređuju pravni i institucionalni okvir zaštite. Neoliberalni ekonomski model razvoja je tokom poslednje dve decenije sistematski nastojao da relativizuje radna prava, uvođenjem tzv. fleksigurnosti, stvaranjem uslova za prekarizaciju radne snage, podsticaj novih oblika rada koji su najčešće podrazumevali povećanje povremenih poslova, manje sigurnosti i više neizvesnosti za radnike. Ekonomska kriza iz 2008. i odgovor na nju merama štednje još je više istakla ove procese. Toga nije bila pošteđena ni Srbija.

Fondacija Centar za demokratiju već godinama iznosi primedbe na Zakon o radu i na druge zakone koji uređuju radnopravna pitanja. Smatramo da postojanje više zakona koji uređuju radna prava smanjuje efikasnost zaštite i da bi Zakonom o radu trebalo objediniti radnopravnu regulativu. Podsećamo da su 2014. izmene Zakona o radu donete bez javne rasprave i učešća sindikata. Podsećamo, takođe, da od Skrininga 2014. još uvek nije usvojen Akcioni plan za poglavlje 19 – Socijalna politika i zapošljavanje u okviru pristupnih pregovora sa EU što je uslov za otvaranje tog poglavlja. Takođe, podsećamo da se kontinuirano u godišnjem izveštaju Evropske komisije Srbiji zamera odsustvo napretka u socijalnom dijalogu.