29. maj 2019.

Analiza Izveštaja EK za deo Poglavlje 19 Socijalna politika i zapošljavanje

Povodom objavljivanja Izveštaja o napretku Evropske komisije

Saopštenje Fondacije Centar za demokratiju

Ocena napretka Srbije u oblasti Zapošljavanja i socijalne politike jednaka je kao i prethodne godine: Srbija je umereno pripremljena i postignut je izvestan napredak. Preporukama iz prethodnog Izveštaja o potrebi obezbeđivanja adekvatnih finansijskih i institucionalnih resursa za zapošljavanje i socijalnu politiku, unapređenja adekvatnosti socijalnih davanja, jačanju bipartitnog i tripartitnog dijaloga dodata je još jedna: potreba da se obezbedi implementacija zakonodavstva u oblasti rada i socijalnog osiguranja.

Radno zakonodavstvo je kao i prethodnih godina, samo delimično usklađeno sa pravnim tekovinama EU što je rezultat odlaganja usvajanja zakona o agencijskom zapošljavanju kao i izmena Zakona o štrajku. EK ocenjuje da uprkos fokusu Inspekcije rada na suzbijanje sive ekonomije, stopa neformalne zaposlenosti ostaje na nivou od 20%.

Iako je u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu usvojen novi strateški okvir te doneta podzakonska akta u 2018. godini, život je na poslu izgubilo 53 radnika od kojih je većina radila u građevinarstvu, a 30% poginulih je radilo na crno.

Slabosti u socijalnom dijalogu konstatuju se i u ovom Izveštaju, a odnose se pre svega na nedovoljno uključivanje u razvoj javnih politika značajnih za socijalne partnere.

Uprkos blagom poboljšanju indikatora tržišta rada, mladi, dugoročno nezaposleni, žene, viškovi zaposlenih, i dalje imaju probleme sa integracijom na tržište rada. Romima i osobama sa invaliditetom posebno je otežan pristup tržištu rada. Aktivnim merama zapošljavanja obuhvaćena je samo četvrtna registrovano nezaposlenih pri čemu su najčešće uključeni u jednokratne aktivnosti kao što su obuke za traženje posla ili sajmovi zapošljavanja.

U oblastima socijalnog uključivanja i socijalne zaštite ocenjeno je da pola miliona stanovnika ne može da zadovolji osnovne potrebe. U ovom izveštaju EK je posvetila veću pažnju teritorijalnom aspektu siromaštva nego u dosadašnjim izveštajima. Tako je konstatovano da je, kao i prethodnih godina, veća stopa siromaštva u ruralnim nego u urbanim područjima i da su južna i istočna Srbija naročito pogođene siromaštvom. Dalje, navodi se da je 1,8 miliona stanovnika u riziku od siromaštva i po prvi put se poklanja pažnja nejednakosti u prihodima koja je, kako se kaže, „najveća među svim zemljama u Evropi koje sprovode anketu o prihodima i uslovima života“ jer beleži vrednost Gini koeficijenta od 37,8.

Kao i u prošlom izveštaju, date su ocene da je: nedovoljan i obuhvat i adekvatnost novčanih davanja za zadovoljenje osnovnih potreba; potrebno unaprediti kvalitet usluga i pojačati nadzorne i regulatorne mehanizme, praćenje i vrednovanje; izostao napredak po pitanju usluga socijalne zaštite u zajednici i u procesu deinstitucionalizacije; sistem namenskih transfera u socijalnoj zaštiti i dalje nesistematično i netransparentno primenjivan; stopa zaposlenosti i stopa aktivnosti kod muškaraca i dalje značajno viša nego ona kod žena.

Na kraju, EK je ponovo konstatovala da nije bilo napretka po pitanju pripreme za Evropski socijalni fond.