• 20. april 2018.
• |  Beograd

Osvrt FCD na Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije

Poglavlje 19 u Izveštaju EK o napretku Srbije za period 2017-2018 - napredak, stagnacija, nazadak?

Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije za period 2017/2018 u oblasti zapošljavanja i socijalne politike (Poglavlje 19) u oceni stanja, kao i u oceni napretka ne razlikuje se od Izveštaja iz 2016: Srbija je u navedenoj oblasti umereno pripremljena i ostvarila je izvestan napredak. Preporuke za naredni period o oba izveštaja su iste: unapređenje finansijskih i institucionalnih resursa za zapošljavanje i socijalnu politiku koje bi se usmerile na mlade, dugoročno nezaposlene i žene (žene su nova ciljna grupa u preporukama iz izveštaja za 2018.); poboljšanje adekvatnosti socijalnih davanja kako bi se obezbedila delotvorna podrška onim delovima stanovništva kojima je najpotrebnija; značajno jačanje bipartitnog i tripartitnog dijaloga na svim nivoima.

Analizirali smo navedena dva izveštaja kako bismo utvrdili u kojim segmentima je došlo do izvesnog napretka.

Ocena oblasti radnog prava o delimičnoj usklađenosti sa pravnim tekovinama EU ostala je ista u odnosu na prethodni izveštaj. Zakonodavna rešenja nisu doneta u oblastima prava na štrajk, rada agencija za privremeno zapošljavanje, kao ni u oblasti regulisanja sezonskog rada. U izveštaju se ukazuje na raširenost neprijavljenog rada i potrebu sveobuhvatnog pristupa u bavljenju navedenim problemom kako bi došlo do značajnog smanjenja neformalne zaposlenosti.

U oblasti bezbednosti i zdravlja na radu doneta su podzakonska akta i pravilnici koji regulišu zaštitu trudnica i dojilja, zaštitu mladih, kao i zaštitu zaposlenih u sektoru zdravstva. 

Kao i u prethodnom izveštaju, konstatuju se slabosti u oblasti socijalnog dijaloga kako bipartitnog, tako i tripartitnog. Ključne slabosti su u odsustvu kulture kolektivnog pregovaranja, svedenosti kolektivnih ugovora na javni sektor, dok se kolektivno pregovaranje u privatnom sektoru isključivo obavlja na nivou preduzeća, pri čemu nisu dostupni podaci o kolektivnim ugovorima sklopljenim na ovom nivou. Izveštaj upućuje na potrebu usklađivanja zakonodavnog okvira koji bi doprineo unapređenju kapaciteta socijalnih partnera što bi uspostavilo kulturu kolektivnog pregovaranja. Iako su sredstva za rad Socijalno-ekonomskog saveta udvostručena u 2017. godini, konstatuje se da ni do kakvog napretka nije došlo u tripartitnom dijalogu. Novina u Izveštaju je stavljanje naglaska na odsustvo uključivanja socijalnih partnera prilikom donošenja razvojnih politika u oblastima značajnim za njihovo delovanje. Slična konstatacija se navodi i u delu Izveštaja koji se odnosi na organizacije civilnog društva, a posebno Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji: „Vlasti ekspertizu treba da koriste mnogo sistematičnije kako bi u potpunosti iskoristili potencijale koje ima Konvent.“ (str.8). 

U oblasti politika zapošljavanja konstatuje se poboljšanje indikatora tržišta rada u 2017. u odnosu na 2016. i to povećanje stope zaposlenosti radno sposobnog stanovništva, pad stope nezaposlenosti radno sposobnog stanovništva kao i pad stope nezaposlenosti mladih. Međutim, iako je stopa zaposlenosti (15-64) porasla sa 45,2% u 2016. na 46,7% u 2017., ono što se iz Izveštaja ne vidi je da je u odnosu na indikatore zaposlenosti navedene u prethodnom izveštaju došlo do pada zaposlenosti (stopa zaposlenostu u 2015. povećana je sa 50,7% na 52%). Izazovi koji su konstatovani u pogledu prepreka za uključivanja na tržište rada Roma, mladih, osoba sa invaliditetom, žena, dugoročno nezaposlenih navode se i u ovogodišnjem izveštaju.

U oblasti socijalnog uključivanja i socijalne zaštite ostali su isti problemi kao i u prethodnom periodu: pola miliona stanovnika ne može da zadovolji osnovne egzistencijalne potrebe, u Srbiji je stopa rizika od siromaštva i socijalne isključenosti najviša u Evropi. Uprkos tome što je 7,9% stanovnika u apsolutnom siromaštvu novčanu socijalnu pomoć dobija svega 3,7%.

U oblasti jednakih mogućnosti za žene i muškarce navodi se više podataka o nejednakostima nego u prethodnom izveštaju. Rodni jaz u stopama zaposlenosti je veći nego u prethodnom izveštaju, dok je jaz u stopama aktivnosti na prethodnom nivou. U novom izveštaju navedeni su problemi neaktivnosti žena koji su rezultat neplaćenog kućnog rada, neadekvatne podrške ženama u usklađivanju poslovnih i porodičnih obaveza diskriminacije mladih žena od strane poslodavaca, platnog jaza, ranijeg penzionisanja, kao i postojanje zakonskog minimuma za obavezne doprinose za socijalno osiguranje koje destimuliše formalni rad sa nepunim radnim vremenom.

U pripremama za Evropski socijalni fond nije bilo nikakvog razvoja kao ni u prethodnom periodu što je verovatno rezultat slabosti u administraciji: promeni osoblja i nepostojanju politika za zadržavanje zaposlenih što je zabrinjavajuće kako se navodi u delu izveštaja za poglavlje 22 – Regionalna koordinacija i koordinacija strukturnim fondovima. 

Nalazi Izveštaja koji se odnose na reformu javne uprave izuzetno su važni za napredak u okviru svakog poglavlja, pa i poglavlja 19, budući da kapaciteti javne uprave direktno utiču na kvalitet i dinamiku usklađivanja sa pravnim tekovinama EU u svakoj od pojedinačnih oblasti. Tako se u ovom delu navodi: „Potrebno je da javna uprava ojača kapacitete za inkluzivne i na podacima zasnovane politike kao i razvoj zakonodavstva. Javne konsultacije na predložene zakone često se sprovode samo formalno i sa kašnjenjem što onemogućuje sve zainteresovane strane da obezbede blagovremene i kvalitetne inpute.“ Pored toga, konstatuje se da: „programi Vlade nisu dostupni javnosti na sistematičan način kao i da se u mnogi izveštaji ne objavljuju redovno kao što su izveštaji o implementaciji godišnjeg plana rada vlade ili izveštaji o implementaciji Nacionalnog akcionog plana za usvajanje pravnih tekovina EU.“ Posebna zabrinutost se izražava u pogledu visoke fluktuacije zaposlenih u javnoj upravi koja vodi ka gubitku institucionalnog sećanja. U izveštaju se konstatuje: „Politički uticaj i dalje je ključan prilikom popunjavanja rukovodećih radnih mesta, pri čemu 60% rukovodilaca u javnoj upravi nije postavljeno u skladu sa zakonom već su na poziciji vršilaca dužnosti.“

Podaci navedeni u Izveštaju o napretku ne daju potvrdu da je došlo do „izvesnog napretka“ u oblasti zapošljavanja i socijalne politike budući da: 

• nije došlo do promena radnog zakonodavstva u oblastima prava na štrajk, rada agencija za privremeno zapošljavanje kao i sezonskog rada
• bipartitni i tripartitni socijalni dijalog i dalje je slab
• svaki peti zaposleni radi u neformalnoj ekonomiji
• socijalni partneri nisu uključeni u kreiranje razvojnih programa
• manje od polovine radno sposobnog stanovništva je zaposleno
• otežan je pristup tržištu rada Romima, ženama, osobama sa invaliditetom i mladima (naročito sa srednjoškolskim obrazovanjem)
• nejednakosti između žena i muškaraca na tržištu rada perzistiraju
• stopa rizika od siromaštva i socijalne isključenosti najviša umeđu evropskim zemljama.

Sasvim jasno je iskazana zabrinjavajuća situacija na tržištu rada kroz sledeću ocenu:

„Preduzeti su ograničeni koraci u rešavanju strukturnih problema tržišta rada. Demografski trendovi su veoma negativni: ubrzan pad broja stanovnika i starenje populacije. Dok potražnja za radom raste, kreiranje radnih mesta je i dalje neadekvatno. Emigracija visokoobrazovanih predstavlja izazov i dalje. Gotovo četvrtina ukupno nezaposlenih ima tercijarno obrazovanje što ukazuje na raskorak između ponude i potražnje za veštinama. Jedna od pet osoba uzrasta od 15 do 24 godine nije zaposlena niti je u obrazovanju ili obuci iako postoje izvesna poboljšanja. Aktivne mere tržišta rada usmerene su na mlade, žene, tehnološke viškove i dugoročno nezaposlene. Ipak, ove mere su suviše ograničene u odnosu na broj nezaposlenih i uglavnom su jednokratne kao što je savetovanje ili sajmovi zapošljavanja.“ (Evropska komisija: Izveštaj o napretku Srbije 2018. Str. 45-46) 

Sarita Bradaš 

Fondacija Centar za demokratiju