8. juli 2016.
| Beograd

U oblasti socijalne politike i zapošljavanja saradnja sa civilnim društvom je potreba, a ne uslov

Održana sednica Radne grupe Nacionalnog konventa o EU koja prati poglavlja 2 – Slobodno kretanje radnika i 19 – Socijalna politika i zapošljavanje

Sednica Radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU) koja prati poglavlja 2 – Slobodno kretanje radnika i 19 – Socijalna politika i zapošljavanje održana je u petak, 8. jula 2016. u zgradi Narodne skupštine Republike Srbije.

Povod za sednicu bilo je objavljivanje Izveštaja o skriningu za poglavlje 19 – Socijalna politika i zapošljavanje i video sastanak održan 14. juna između predstavnika Evropske komisije i predstavnika nadležnih institucija Republike Srbije koji je u fokusu imao ovo poglavlje.

Na sednici su članovima radne grupe predstavljene dosadašnje aktivnosti Pregovaračkog tima i nadležnog Ministarstva, opšti prikaz Izveštaja o skriningu, ali i stanje po pojedinačnim temama. Posebno vreme ostavljeno je za pitanja i odgovore, odnosno komentare i sugestije članova radne grupe.

Preporuka Evropske komisije je da se ovo poglavlje otvori za pregovore kada se ispuni zadato merilo – Akcioni plan za postepeno prenošenje pravnih tekovina Evropske unije i za izgradnju neophodnih kapaciteta za sprovođenje i primenu pravnih tekovina EU u svim oblastima na koje se poglavlje odnosi.

Tanja Miščević, šef Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji iznela je nekoliko prioriteta u ovom procesu:

"Prva i osnovna stvar je pitanje socijalnog dijaloga, kako ga razumemo i da li postoji u Srbiji. On nije važan sam po sebi već se posmatra i kroz pitanja programiranja sredstava Evropskog socijalnog fonda, jer je socijalni dijalog njegov važan element. Druga stvar su planovi daljeg razvoja tržišta rada, pristup tržištu rada za strance i državaljane EU, zabranu diskriminacije."

Dodala je i to da je reprezentativnost jedno od pitanja koje je veoma važno i otvara mnoga pitanja, kao i pitanje lizinga radnika.

"Ono na čemu ćemo insistirati je inkluzivnost dokumenta, kao što smo to radili za akcione planove za poglavlja 23 i 24. Prva verzija Akcionog plana biće poslata u Brisel za proveru metodologije, a nakon komentara Evropske komisije počinjemo da radimo sa vama. To nam je važan segment, posebno u socijalnoj politici. Saradnja sa civilnim društvom u najširem smislu, nam je, ne uslov, nego potreba", poručila je Miščević prisutnim predstavnicima organizacija civilnog društva.

Dragana Savić, rukovoditeljka Grupe za međunarodnu saradnju i evropske integracije u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, iznela je opšte zaključke o Izveštaju o skriningu za koji kaže da je stigao dosta kasno s obzirom da su eksplanatorni i bilaterni skrinig završeni u prvoj polovini 2014.

"Ovaj izvestaj očekivao se u oktobru 2014, ali se kasnilo zbog organizacionih promena unutar EC. U međuvremenu do oktobra 2015. Pregovaračka radna grupa za poglavlje 19 je dva-tri puta dobila setove pitanja koji su se odnosili na materiju iz poglavlja za svaku oblast iz ovog poglavlja i mi smo te odgovore dostavili. Prvi draft izveštaj smo dobili u oktobru 2015. a konačan izveštaj sa skrininga u aprilu ove godine", navela je Savić i dodala da je ovo poglavlje je vrlo koherentno i sastoji se od različitih oblasti.

"S jedne strane, na primer, imamo oblast bezbednosti i zdravlja na radu koja je vrlo jasno normirana od strane Evropske komisije i tu se moraju prevesti uredbe i inkorporirati u zakonodavstvo, do recimo oblasti socijalne inkluzije i socijalne zaštite gde nema striktnih propisa Evropske unije i gde postoji otvoren metod koordinacije."

Na video sastanku 14. juna 2016. predstavnici Pregovaračke radne grupe za poglavlje 19 sa kolegama iz Evropske komisije su razjasnili određena pitanja, i to: za oblast radnog prava i socijalnog dijaloga rečeno je da Srbija vrlo konkretno mora da uredi socijalni dijalog na kompanijskom nivou, zatim regulisati lizing radnika, u oblasti socijalne zaštite i socijalne inkluzije je posebno istaknuta stopa rizika od siromaštva koja je vrlo visoka ne samo u poređenju sa zemljama Zapadne Evrope nego i u poređenju sa zemljama u regionu i rečeno je da akcionim planom moraju da se prikažu jasne mere da se stopa siromaštva smanji i finansijski aspekt ovih mera, za oblast zapošljavanja je rečeno da je visoka stopa rada na crno i da treba da se ojačaju kapaciteti inspekcije rada, ali i ostalih relevantnih institucija.

"Evropska komisija nije dala striktan rok za Akcioni plan. Izjavili su da očekuju da taj dokumet bude kvalitetan i konkretan, da se usredsredi na buduće planove i mere, a da manje opisuje sadašnje stanje i trenutne kapacitete. Akcioni plan mora da sadrži jasan vremenski okvir, potrebne ljudske resurse institucija koja će ga sprovoditi", naglasila je Savić.

Nataša Dragojlović, koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji istakla je značaj dijaloga koji je Konvent uspeo da ostvari sa državnim institucijama pre svega zahvaljujući razumevanju Tanje Miščević i njenog tima, kao i kolega iz drugih ministarstava.

"Zahvaljujući iskustvu sa akcionim planovima za poglavalja 23 24 i saradnju sa Ministarstvom pravde i Ministarstvom unutrašnjih poslova, (u ova dokumenta dodata je još jedna kolona sa komentarima organizacija civilnog društva sa odgovorima da li je to relevantno ili ne, da li će komentari biti usvojeni), danas imamo dokumentovano da smo razgovarali sa predstavnicima institucija, da je nivo dijaloga vrlo zavidan, da je ono što su organizacije civilnog društva pružile bilo adekvatno tretirano i da su na to dobile odgovor."

Bojana Ružić iz Fondacije Centar za demokratiju, koordinatorka Radne grupe koja u okviru NKEU prati poglavlje 19, predstavila je organizacije članice i dosadašnje aktivnosti.

Radna grupa sastajala se povodom izmena i dopuna Zakona o radu 2014; davala je značajne komentare iz oblasti rada, zapošljavanja, socijalne politike, politike antidiskriminacije i rodne ravnopravnosti, od kojih su mnogi uključeni u godišnje izveštaje Evropske komisije o napretku Srbije; članice su aktivne u analizi i komentarisanju javnih politika u ovim oblastima, aktivno su učestvovale u procesu kreiranja Programa reforme politike zapošljavanja i socijalne politike, a preporuke radne grupe u vezi sa Programom ekonomskih reformi su prihvaćene i uključene u finalnu verziju ovog važnog dokumenta.

Kao i ostale radne grupe NKEU i ova radna grupa izgrađuje svoje kapacitete za monitoring i evaluaciju nacionalnih strategija i akcionih planova, a uz podršku Olof Palme centra imaće mogućnost da održi više sastanaka ove godine i dodatno se obuči za specifične teme iz oblasti socijalne politike i zapošljavanja (trening o uticaju socijalnih davanja na zapošljivost i zapošljavanje).

Na sastanku su po temama ključne nalaze Izveštaja o skriningu za poglavlje 19 izneli: Snežana Bogdanović, šefica Odseka u Sektoru za rad - radno pravo, Vera Božić Trefalt direktorka Uprave za bezbednost i zdravlje na radu - bezbednost i zdravlje na radu, Jesenka Čvoro, šefica Odseka u Sektoru za rad - socijalni dijalog, Jelena Vasić, rukovoditeljka u Sektoru za zapošljavanje - politika zapošljavanja, Aleksandra Miletić, rukovoditeljka Grupe za pripremu projekata - Evropski socijalni fond, Nenad Rakić, samostalni savetnik u Sektoru PIO, Biljana Zekavica i Ljiljana Protić, više savetnice u Sektor u za brigu o porodici i socijalnu zaštitu - socijalna inkluzija i socijalna zaštita, Jelena Kotević, rukovoditeljka Grupe za normativne poslove Sektora za zaštitu osoba sa invaliditetom i Tatjana Prijić, rukovoditeljka Grupe za unapređenje zaštite osoba sa invaliditetom - zabrana diskriminacije, Dragan Knežević, Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost - rodna ravnopravnost.

Sastanku su prisustvovali predstavnici organizacija članica Radne grupe:

Snežana Pavković i Sanja Džakula (Timočki klub),
Tanja Jakobi (Centar za istraživanje javnih politika),
Marija Mijatović (Centar Đorđe Vajfert),
Bojana Jevtović (Beogradska otvorena škola),
Ognjen Gogić (Mreža organizacija za decu Srbije - MODS),
Jovan Protić (Međunarodna organizacija rada),
Nada Novaković (Institut društvenih nauka),
Nadežda Satarić (Amity),
Mirjana Pantelić (UIPS),
Marija Martinić (UGS Nezavisnost),
Zora Veselinović (Savez samostalnih sindikata Grada Novog Sada i opština),
Bojana Bijelović Bosanac i Rajko Kosanović (Savez samostalnih sindikata Srbije),
Srđan Drobnjaković (Udruženje poslodavaca Srbije),
Borivoje Đorđević (Narodni parlament),
Žarko Šunderić (Centar za socijalnu politiku),
Katarina Stevanović (Evropski pokret u Srbiji),
Tijana Kljajević (Fondacija Centar za demokratiju),
Sonja Tošković (Beogradski centar za ljudska prava).

Prisutni su bili i Irena Radinović (Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije), Mira Božić (Uprava za bezbednost i zdravlje na radu), Ivana Banković (Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja) i Đorđe Jocić (Pregovarački tim).