• 13. novembar 2015.
• |  Beograd

Neznatan napredak u oblastima rada, zapošljavanja i socijalne politike u godišnjem izveštaju Evropske komisije

Održan sastanak Radne grupe 17 Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU)

Sastanak Radne grupe 17 Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU) koja prati poglavlja o socijalnoj politici i zapošljavanju održan je kako bi se razmotrili zaključci Evropske komisije u godišnjem izveštaju o napretku Srbije. Sastanak je sazvala Fondacija Centar za demokratiju koja u okviru Konventa koordinira radnu grupu za poglavlja 2 i 19. 

Značajnih pomaka u ovim oblastima nije bilo. I ove godine osnovni zaključci se odnose na jačanje socijalnog dijaloga i finansijskih i institucionalnih resursa za zapošljavanje i socijalnu politiku. 

Ovogodišnji izveštaj se samo površno osvrće na radno zakonodavstvo. Nakon prošlogodišnje kritike hitne procedure u donošenju Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu, i ove godine napomena da hitna procedura kao praksa u donošenju zakona treba da bude ograničena nalazi se na više mesta u odeljku o političkim kriterijumima. To je od izuzetne važnosti i za rad Socijalno-ekonomskog saveta čiji se uticaj u Izveštaju ocenjuje kao ograničen. Zbog hitne procedure, SES u 2014. nije bio konsultovan u vezi sa većim brojem zakona iz delokruga njegovog rada, uključujući i izmene i dopune zakona koje su dovele do smanjenja penzija i plata u javnom sektoru. 

Potrebu za većim kapacitetima Inspektorata za rad i radna grupa je više puta isticala u svojim preporukama. Iako su aktivnosti ove institucije intenzivirane i bolje usmerene, posebno u vezi sa borbom protiv rada na crno, potrebno je povećati administrativne kapacitete Inspektorata za rad. 

U oblasti politike zapošljavanja u Izveštaju za 2015. se izdvaja da je stopa zaposlenosti umereno nastavila da raste i da je došlo do smanjenja kako stope nezaposlenosti, tako i stope neformalne zaposlenosti. Imajući u vidu metodologiju Međunarodne organizacije rada koja se kod nas primenjuje, gde je zaposlen svako ko je u nedelji koja je prethodila anketiranju radio bar jedan sat, i ko je za rad primio bilo kakvu nadoknadu, bez obzira da li je ona novčana ili u naturi; da se svako ko nije aktivno tražio posao u prethodnih mesec dana po ovoj metodologiji ne ubraja u nezaposlene; kao i nedostatak tačnih podataka o broju novih radnih mesta u realnom sektoru, ostali bismo uzdržani od bilo kakvih komentara u vezi sa ovim nalazima. 

Članovi radne grupe su posebno pozdravili izradu Programa reformi politike zapošljavanja i socijalne politike čiji će proces primene na godišnjem nivou pratiti ne samo Evropska komisija, već i civilno društvo kroz za to posebno predviđenu platformu. 

Stopa izloženosti riziku od siromaštva je porasla na 25,6% u 2014. godini, u odnosu 24,6% u 2013. Dostupnost i kvalitet usluga unutar lokalnih zajednica širom zemlje su neujednačeni, što je ponovljen nalaz Izveštaja iz 2014. Pružanje socijalnih usluga je dodatno ugroženo nedostatkom podzakonskih propisa i neefikasnom raspodelom budžetskih sredstava. Dodajemo da je i transparentnost u dodeli sredstava u ovoj oblasti, kako na nacionalnom, tako na lokalnom nivou veoma upitna. 

Izveštaj navodi da su Romi i dalje isključeni iz niza socijalnih usluga i njihovo učešće u formalnom tržištu rada i dalje je veoma nisko. Samo 17,8% registrovanih nezaposlenih Roma su uključeni u aktivne mere zapošljavanja. Radna grupa ponovo je konstatovala je da je neophodna dopuna zakonskog okvira kada je u pitanju diskriminacija, a posebna pažnja se mora posvetiti pitanju zapošljavanja i socijalne inkluzije Roma.  

U pogledu jednakih mogućnosti za žene i muškarce, Izveštaj ističe da su amandmani na Zakon o radu u julu 2014. pomogli osnaživanju žena na radnom mestu, zaposlenim majkama da usklade porodični i profesionalni život i ponudili su veću zaštitu zaposlenih trudnica, ali glavni problemi nastaju u primeni propisa naročito u pogledu otpuštanja trudnica i porodilja, seksualnog uznemiravanja, razlike u primanjima muškaraca i žena i nejednakosti u napredovanju, zaradama i penzijama. Relevantne institucije bi u ovom pogledu trebalo da se više uključe, a posebnu ulogu može imati Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost. 

Sastanku su prisustvovali: Sanja Paunović (Savez samostalnih sindikata Srbije), Nikolina Milić (Beogradski centar za ljudska prava), Zora Veselinović (SSS Grada Novog Sada), Ljiljana Tekić Gavrilov (Zajedno zajedno), Mirjana Pantelić (Udruženje preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje OSI RS), Nadežda Satarić (Amity), Ljiljana Pavlović (Udruženje poslodavaca Srbije), Jovan Protić (Međunarodna organizacija rada), Nebojša Đurasović (Prevent), Kristina Vujić (Praxis), Ivana Lazarević i Nataša Dragojlović (Evropski pokret u Srbiji), Bojana Ružić, Milena Vujović i Tijana Kljajević (Fondacija Centar za demokratiju). 

Detaljniji nacrt analize možete preuzeti ovde. 

Fondacija Centar za demokratiju