30. septembar 2015.
| Beograd

Demokratski politički forum: Srbiji treba obrazovana i efikasna javna uprava

Javna debata Demokratskog političkog foruma o reformi javne uprave pod nazivom "Šta je presudno za reformu javne uprave: kvantitet ili kvalitet"

Cilj reformi javne uprave treba da bude kvalitetna, efikasna i obrazovana administracija koja će građanima moći da pruži neophodne javne usluge i taj posao treba da obavljaju profesionalci, a ne partijski kadrovi, zaključeno je na debati Demokratskog političkog foruma o reformi javne uprave pod nazivom "Šta je presudno za reformu javne uprave: kvantitet ili kvalitet".

Bivši guverner Narodne banke Srbije (NBS) Dejan Šoškić rekao je da MMF nije institucija koja treba da se bavi time koliko će radnika biti otpušteno, istakavši da se MMF ne bavi privrednim razvojem neke zemlje i da je za to zainteresovan samo sekundarno, da bi osigurao da će moći da naplati dugove od te države.

MMF može da bude inicijator tih reformi, ali taj posao treba da sprovedemo zbog nas samih, a ne zbog MMF-a, dodao je Šoškić.

On je ukazao da je važno da kvalitetni i obrazovani, a ne partijski kadrovi obavljaju posao u javnoj upravi i ako to ne budu kriterijumi za njihov rad, doći će do erozije javne uprave.

Linerano smanjenje plata i broja zaposlenih u javnoj upravi bi dovelo do negativne selekcije kadrova, ocenio je on i dodao da je posedovanje kvalitetnog obrazovanja ključno u reformi javne uprave, ali i u podizanju konkurentnosti cele privrede Srbije.

Konsultant za ulaganja Mahmud Bušatlija ukazao je da za reformu javnog sektora treba dobro osmišljen i dugoročan plan sa prioritetima za taj sektor, istakavši da je neophodno izvršiti reformu javne uprave, javnih preduzeća, fondova i upravljanja državnim kapitalom, kao i decentralizaciju nadležnosti i prebacivanje ovlašćenja na lokalne samouprave.

On je dodao da je neophodno smanjiti nivo politike, a povećati nivo profesionalizma u javnom upravljanju imovinom.

Bušatlija je ukazao da je prvo neophodno sprovesti reformu javne uprave, a potom otpuštanja, a ne obrnuto, kako je kod nas planirano.

On je ukazao da postoji opasnost da svi budemo oštećeni zbog otpuštanja u javnoj upravi, jer su politički zaštićeni uvek poslednji koji će dobiti otkaz, a da će pre ostati bez posla oni koji nemaju nikakvu političku zaštitu, a kvalitetniji su kadrovi.

Bušatlija je ukazao i na posledice otpuštanja u javnom sektoru, istakavši da kada neko ostane bez posla to se održava na smanjenje prihoda u budžetu, zbog manjeg plaćanja poreza na zarade, ali i na tržište, zbog gubitka jednog kupca, koji ne može da kupuje robu na tržištu, zbog čega je i potrošnja manja, pa i uplata PDV-a u budžet.

To, kako je dodao, potom prouzrokuje nova otpuštanja iz javnog sektora zbog manje novca u budžetu.

Bušatlija je ukazao da uređene države, kao što je Francuska, zapošljavanjem u javnom sektoru pokazuju i socijalnu odgovornost prema građanima i uprkos pritiscima ne dozvoljavaju otpuštanja.

Predsednica ASNS Ranka Savić istakla je da Vlada još uvek nije izašla u javnost sa tačnim brojem zaposlenih u javnom sektoru i da taj broj varira između 600.000 i 780.000, istakavši da se ne znaju ni tačni kriterijumi na osnovu kojih će se odlučivati ko će ostati bez posla u javnom sektoru.

Ona je ukazala da je pravilo da u penziju moraju odmah da idu žene zaposlene u javnom sektoru koje su starije od 60 godina i šest meseci, diskriminatorsko i jer to pravilo ne važi za žene zaposlene u privatnom sektoru.

Bivši ministar nauke Dragan Domazet, koji ima višegodišnje iskustvo u radu u javnoj upravi u Singapuru, ukazao je da su u toj zemlji državni činovnici za 20 odsto više plaćeni od zaposlenih u privatnom sektoru, jer je njihova odgovornost u donošenju streteški važnih odluka velika.

On je ukazao i na opasnost da veliki troškovi mogu nastati zbog pogrešne reforme javnog sektora, istakavši da ta reforma mora da bude kvalitetna i dobro osmišljena.

Gradonačelnik Paraćina Saša Paunović naveo je tu lokalnu samoupravu kao pozitivan primer kada je reč o smanjenju ukupnog broja činovnika i naveo da je njihov broj smanjen sa 840 na 480.

On je međutim ukazao da reforma javne uprave ne treba da se sprovodi pod pritiskom MMF-a već zbog naših potreba i da tu reformu treba sprovesti tako da Srbija dobije kvalitetnu javnu upravu, a ne da to bude "kratkog daha i kao marketing vlasti".

Paunović je rekao i da u opštinama postoji problem zbog zabrane zapošljavanja u javnom sektoru, jer kada neki službenik ode u penziju, te poslove često nema ko da obavlja, jer je zapošljavanje zabranjeno, bez odobrenja Vlade.

Administracija se u Srbiji najčešće posmatra samo kao trošak zbog izdvajanja za plate iz budžeta tim službenicima ali, kako je rekao, mnogo skupo košta kada nemate administraciju ili imate pogrešnu, neefikasnu i neobrazovanu administraciju.

Predsednik Fondacije Centar za demokratiju Dragoljub Mićunović rekao da se u javnosti više govori o tome koliko će ljudi ostati bez posla u javnoj upravi umesto o kvalitetu te uprave.

Javna uprava je ogledalo jedne države koja pokazuje da li u jednoj zemlji ima vladavine prava, demokratije i korupcije, kazao je Mićunović.

Skup "Šta je presudno za reformu javne uprave: kvantitet ili kvalitet" održan je u organizaciji Fondacije Centar za demokratiju u saradnji sa Fridrih Ebert Fondacijom.

Izvor: Tanjug

Na debati su učestvovali: Snežana Đorđević (FPN), Momčilo Grubač (advokat), Natalija Mićunović (Institut društvenih nauka), Dejan Šoškić (Ekonomski fakultet), Milan Grujić (SSSS), Vesna Đorđević (NSZ), Mahmud Bušatlija (ekonomista), Ljiljana Pavlović (Unija poslodavaca Srbije), Kristina Pavlović (advokatica), Ranka Savić (ASNS), Milan Kolarević (ASNS), Vlastimir Matejić (EPuS), Dragan Domazet (Univerzitet Metropolitan), Goran Stojiljković (Knauf), Zoran Lutovac (Institut društvenih nauka), Miroslav Ružica (Forum za međunarodne odnose), Miroslav Laješić (Osram doo), Milan Kovačević (ekonomista), Nebojša Zelenović (Grad Šabac), Dušan Petrović (narodni poslanik), Branislav Bugarski (Pokrajinski sekretarijat za međunarodnu saradnju i lokalnu samoupravu), Saša Paunović (opština Paraćin), Dragoljub Mićunović (FCD), Miloš Savić (FCD) i drugi.