Za Srbiju u Evropskoj uniji
Piše: Nataša Vučković, Fondacija Centar za demokratiju
Pre mesec dana napustio nas je Dragoljub Mićunović, filozof, političar, prvi predsednik Demokratske stranke. O njegovom delu, knjigama koje nam je ostavio, a naročito o politici koju je vodio pisaće se i govoriti mnogo u vremenu pred nama. Jedna od niti koja se provlači kroz Mićunovićev politički rad je njegovo evropsko opredeljenje, stav da je Srbija evropska zemlja i da joj je mesto u „klubu“ razvijenih i modernih evropskih država. Vrednosti liberalne evropske baštine – sloboda pojedinca, predstavnička demokratija, podela vlasti, vladavina prava, slobodna javnost, uz socijalnu pravdu, za njega su vrednosti na kojima treba da se zasnivaju država i društvo, i da se na njima grade institucije i politička praksa.
Zahtev za više slobode
Dragoljub Mićunović je vodio evropsku politiku u Srbiji mnogo pre nego što je priključivanje Evropskoj uniji postalo državni plan. Zahtevao je priznanje prava na pobunu 1968. kad je na Filozofskom fakultetu vodio Akcioni odbor, formulisao zahteve i osmišljavao sadržaj i poruke sa studentima. Zalaganjem za ljudska prava kroz Jugoslovenski forum za ljudska prava 80-tih godina prošlog veka, Mićunović je tražio više političke slobode za građane i građanske inicijative. „Ništa nije društveno štetnije i nepravednije nego progoniti ljude koji slobodno misle, koji sve podvrgavaju analizi i kritici. Bez negacije, bez podele i sukoba nema kretanja, nema napretka“, pisao je[1]. Podele i sukobi razrešavaju se dijalogom, smatrao je, i zalagao se za argumentovanu raspravu u kojoj učesnici jedni druge poštuju i slušaju u hodu ka traženju dobrih rešenja i zaštite opšteg dobra, negujući demokratsku političku kulturu. Na političarima je da smiruju i kanališu konflikte, kroz formulisanje političkih predloga i pregovore o njima, pre svega u institucijama, gde je parlamentu davao poseban značaj.
Varvarije nisu zakon
Raspad Jugoslavije video je kao priliku da se rasprava o budućnosti federacije ne ostavi samo u nadležnosti predsednika republika, nego da i predstavnici građana, narodni poslanici iz svih republičkih skupština i svih političkih opcija, kažu svoju reč, u ime građana koje zastupaju u parlamentima. Tako je na inicijativu Demokratske stranke sazvana Konferencija parlamentarnih grupa krajem leta 1991. Iako je ogromna većina tadašnjih parlamentarnih grupa bila za očuvanje federacije, nažalost, drugi uticaji su prevagnuli, a dobar deo zajedničke države našao se u ratnom vihoru. Apel za mir, zahtevi za prekid bombardovanja gradova i traganje za mirom i Bosni i Hercegovini kroz plan DS-a nazvan „pet plus pet“ bile su neke od Mićunovićevih inicijativa koje su Demokratskoj stranci tog vremena stvorile ugled kod evropskih i američkih sagovornika i činile potku njenog, godinama nepomućenog, proevropskog narativa. Borba za vladavinu prava i snažne demokratske institucije, zasnovane na procedurama, a ne na moći pojedinaca, sastavni je deo Mićunovićeve borbe protiv navike mnogih vlada da se svaka „varvarija može obući u zakon“.
Odnos poverenja sa Evropom
Sa pobedom demokratskih snaga 2000. godine Mićunović je dobio priliku da kao jedan od lidera DOS-a i predsednik Veća građana Skupštine tadašnje Savezne Republike Jugoslavije, učestvuje u trasiranju evropskog puta i, nakon godina sankcija i izolacije, utiče na povratak Srbije u međunarodnu zajednicu. Savet Evrope bio je prvi korak, a parlamentarna diplomatija metod koji je Mićunović primenjivao. Kao šef naše parlamentarne delegacije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, uspostavljao je odnos poverenja sa parlamentarcima iz evropskih zemalja, govoreći otvoreno o izazovima s kojima se mlada demokratija kod nas suočava, ali ne tražeći istovremeno vanredne prečice do sticanja punopravnog članstva u najstarijoj evropskoj organizaciji: reforme je video kao naš zadatak. Razumevao je da usled nasleđa iz 90-tih godina, naši evropski sagovornici i dalje po inerciji imaju oprez prema Srbiji, da nas „testiraju“ u mnogim prilikama, i da neke prepreke postavljaju neopravdano, neretko otežavajući poziciju demokratske vlade u Beogradu. Prijem u punopravno članstvo 2003. obeležio je rečima da se „mnogo više raduje obavezama koje proističu iz članstva u Savetu Evrope nego privilegijama koje iz njega proizlaze“.
Posvećena odbrana parlamenta…
Kao predsednik Veća građana SRJ, potom predsednik Skupštine državne zajednice Srbije i Crne Gore, Mićunović je neretko vladama i ministrima postavljao granice, uzdižući značaj i ulogu parlamenta kao kontrolora izvršne vlasti. Primera radi, u jednoj prilici je sa sednice udaljio ministra koji je uvredio poslanicu opozicije, braneći pravo opozicije na kritiku vlade. U drugoj prilici je Vladi vratio predlog zakona kad je Vlada na svoj vlastiti predlog zakona podnela osamdeset amandmana. Smatrao je da zakonodavni proces mora biti odgovorniji i ozbiljniji. U trećoj prilici je predstavnike vladine budžetske inspekcije udaljio iz parlamenta, s obrazloženjem da je budžetska inspekcija pod ministrom finansija, da ministra finansija kontroliše parlament, a ne obrnuto, i da je neophodno parlament učiniti finansijski manje zavisnim od izvršne vlasti. „Moju borbu za nezavisnost i dostojanstvo parlamenta ’posednici’ izvršne i finansijske vlasti često su zlonamerno tumačili mojom teorijskom sujetom. Pokušavao sam da im objasnim da nije reč o mojoj ’sujeti’, već o ’sujeti’ parlamenta“[2]. Mićunović je smatrao da je „siledžijski karakter izvršne vlasti koja se jedina smatra vlašću, duboko usađen u srpsku političku tradiciju i dok se on ne iskoreni nema napretka ka demokratskom društvu i demokratskoj državi.“[3]
Parlamentarna diplomatija bila je za Dragoljuba Mićunovića metod za uspostavljanje poverenja sa sagovornicima na međunarodnoj sceni, ali i za poboljšanje slike o Srbiji u međunarodnoj javnosti. Godine 2009. saradnja s Haškim tribunalom i dalje je bila jedan od glavnih kriterijuma za napredak Srbije na evropskom putu. Holandija je naročito imala nepokolebljiv stav smatrajući da samo potpuna saradnja Srbije sa Haškim tribunalom i hapšenje preostalih osumnjičenih za ratne zločine može usloviti napredak Srbije i protivila se odmrzavanju Prelaznog trgovinskog sporazuma između Srbije i Evropske unije. Novembra 2009. Mićunović je, kao predsednik spoljnopolitičkog odbora, preuzeo inicijativu da jedna parlamentarna delegacija poseti holandski parlament u čijoj je nadležnosti bila odluka o odobrenju Prelaznog trgovinskog sporazuma. Mićunović je s pažnjom sastavio delegaciju od šefova parlamentarnih grupa, uglednih i ubedljivih opozicionih poslanika, poslanika iz reda manjina, u nameri da holandskim kolegama prikažu posvećenost evropskoj integraciji Srbije, razumevanju značaja saradnje sa Haškim tribunalom, da ukažu na postignute rezultate u saradnji sa Sudom, ali i na neophodnost da se postigne napredak na evropskom putu. „Cela naša delegacija pokazala je veliki evropski entuzijazam, uverljivost, ali i politički kredibilitet“.[4] U kojoj meri je uticaj posete srpske delegacije bio važan, teško je danas odmeriti. Ali, Holandija je zvanično „odmrznula“ primenu Prelaznog trgovinskog sporazuma sa Srbijom krajem 2009. godine.[5]
…i evropskih integracija
Mićunović nije smatrao Evropsku uniju idealnom zajednicom. Prepoznavao je dobro njene mane, a u narastajućem populizmu video ozbiljnu pretnju demokratiji. Migrantska kriza je, smatrao je, stavila na probu dominantne evropske vrednosti u EU „probudivši zapretane rasne, verske i nacionalne predrasude, izolacionizam i nacionalnu sebičnost“. Međutim, uveren je bio da napredak Srbije zavisi od brzine njene integracije u Evropsku uniju, od dinamike usvajanja pravnih tekovina u naš pravni sistem, od izgradnje odgovornih i transparentnih institucija, kao i da naš ekonomski i društveni boljitak zavisi od političkog, pravnog i institucionalnog okvira koji treba izgraditi. Smatrao je da ovdašnji političari koji se zalažu za pristupanje Evropskoj uniji moraju negovati posvećeni entuzijazam za taj projekat i argumentima odgovarati na svaku relativizaciju značaja evropske integracije Srbije, ma s koje strane ona dolazila. Vrednosti koje je Mićunović promovisao bile su vrednosti evropske demokratije i njih je utkao u svoje političko delovanje.
Nataša Vučković
Izvor: Bilten „Progovori o pregovorima“ BOŠ
[1] Mićunović, D. Moja politika, Mišljenje kao opasna delatnost, str. 68, Beograd 2006.
[2] Mićunović, D. Životu u nevremenu III, Beograd, 2016. str. 83
[3] Ibid. str. 68
[4] Mićunović, D. Život u nevremenu III, Brisel i Hag, Beograd 2016. str. 303.
[5] Ministri spoljnih poslova Evropske unije postigli su dogovor o tome 7. decembra 2009. godine, a sam sporazum je počeo da se primenjuje 1. januara 2010. godine, navedeno prema Danas, 7.12.2009. https://www.danas.rs/vesti/politika/ministri-eu-odmrzli-prelazni-sporazum/
