10. 3. 2026
FCD

Debata „Između zakona i prakse: Radna prava prosvetnih radnika/ca u Srbiji danas“

Fondacija Centar za demokratiju organizovala je 10. marta 2026. javnu debatu na temu „Između zakona i prakse: Radna prava prosvetnih radnika/ca u Srbiji danas“, u okviru projekta „Radna prava i dostojanstven rad u socio-ekonomskim reformama u Srbiji – Crno na belo“.

U diskusiji su učestvovali/e: Aleksandar Baucal, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu; Nikola Ćurčin, Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Srbije; Tatjana Prijić, institucija Poverenika za zaštitu ravnopravnosti; Katarina Šćepanović, Forum beogradskih gimnazija; Slavica Manić, sindikat Ekonomskog fakulteta; Ozren Slović, advokat; Jasna Janković, profesorka književnosti; Miroslav Markićević, Centar za obrazovne politike; Dejan Dželebdžić, sindikat Filozofskog fakulteta; Nataša Vučković, Fondacija Centar za demokratiju. Na skupu su učestvovali/e i Branislav Pavlović, bivši predsednik Sindikata obrazovanja Srbije; Brankica Janković, ekspertkinja, bivša Poverenica za zaštitu ravnopravnosti; Zorica Mršević, Fakultet za evropske pravno-političke studije; Jovan Protić, Međunarodna organizacija rada; predstavnici/e akademskih institucija, obrazovnih ustanova i drugi/e.

U poslednjem periodu u javnosti su otvorena brojna pitanja koja se odnose na radno-pravni položaj zaposlenih u prosveti, uključujući zakonitost i transparentnost procedura zapošljavanja i prestanka radnog odnosa, dostupnost i delotvornost pravne zaštite, kao i profesionalnu autonomiju i dostojanstvo nastavničke profesije. Ovi slučajevi ukazali su na potrebu da se pažljivije sagleda odnos između normativnog okvira koji uređuje radne odnose u obrazovanju i njegove primene u praksi. Iako postojeći zakonodavni okvir predviđa mehanizme zaštite zaposlenih, praksa često otvara pitanja njihove efikasnosti, kao i kapaciteta institucija da obezbede pravnu sigurnost i jednak tretman zaposlenih u obrazovnom sistemu.

U diskusiji je ocenjeno da je radni status zaposlenih u obrazovanju, uz konstantan pritisak izvršne vlasti i pravnu nesigurnost, među najvećim problemima prosvete u Srbiji. Odnos društva prema obrazovanju već decenijama nije adekvatan, a obrazovni sistem i zaposleni u prosveti postali su u prethodnih godinu dana još ranjiviji. Imali smo veliki izraz nezadovoljstva prosvetnih radnika, na koji se nadovezalo nezadovoljstvo i solidarnost sa đacima, učenicima, studentima, što je usledilo nakon pada nastrešnice u Novom Sadu.

Tokom poslednjih godinu dana videli smo set mera vlasti koje su išle na štetu radnih prava, sigurnosti, ugleda i kredibiliteta čitavog prosvetnog sistema u Srbiji. Vlast je prihvatila sve što se dešavalo prošle godine da završi proces centralizacije i potpune kontrole nad prosvetom, za šta su osnove stvorene Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja iz 2017. godine koji smo i tada kritikovali.

Imamo potpunu neaktivnost Nacionalnog prosvetnog saveta u ovako odsudnom trenutku za prosvetu. Postoji velika pravna nesigurnost, institucije koji bi trebalo da reaguju, ne reaguju ili čak zloupotrebljavaju svoja ovlašćenja, a sudske odluke se ne poštuju. Neophodno je jačanje kapaciteta prosvetne inspekcije i inspektorata za rad. Takođe, osnaživanje sindikalnog organizovanja zaposlenih u prosveti.

Ono što se dešava u prosveti, ali i u zdravstvu i drugim oblastima društvenog života, pokazuje da imamo posla sa političkom strukturom koja je strahovito neoliberalna. To je kontekst opšteg društvenog, ekonomskog i socijalnog kretanja gde se sve monetizuje. Vidimo nameru da se javno obrazovanje pretvori u privatno, naša poruka je da znanje nije roba, znanje treba da bude dostupno svima. Opšte dostupno obrazovanje garantuje napredak zajednice i napredak pojedinaca.

Autonomija je veoma važna, posebno u društvima kao što je naše, gde je potrebno isticati neke opšte vrednosti i principe, kao što su demokratija, sloboda, građanska kultura, građanske vrednosti. Univerzitet u takvim društvima ima posebnu ulogu da na neki način zastupa i podseća na te vrednosti, da deluje društveno odgovorno. Neophodno je da posvetimo pažnju i predškolskom vaspitanju i osnovnim i srednjim školama i naglasimo važnu ulogu javnih škola koje treba da odgovore na društvene potrebe. Školama i nastavnicima, kao i mladima, novim generacijama, društvo treba da pošalje poruku da je obrazovanje bitno.

Ako hoćemo da Srbija bude društvo znanja, onda moramo zasnovati prosvetu na ljudima koji su kreativni, samostalni, autonomni, koji imaju integritet i dostojanstvo, i koji će to preneti na decu i mlade. Našem društvu potreban je prosvetni sistem u kojem se svima koji se bave obrazovanjem i vaspitanjem garantuju dostojanstvo i integritet.

U diskusiji je zaključeno da je nerealno očekivati da prosvetni radnici sami iznesu teret društvenih promena. Važno je da solidarnost sa prosvetom pokažu svi akteri u društvu, da se ta solidarnost pokaže na delu, da se mobilišemo, organizujemo i pomognemo jedni drugima i da zaposleni u prosveti vide da nisu sami. Moramo da preduzmemo akciju i borimo se za opstanak prosvete. Svi navedeni problemi nisu rešivi unutar obrazovanja, rešivi su samo u novom društvenom planu.

Debata je organizovana uz podršku Međunarodnog centra Olof Palme, u okviru projekta „Radna prava i dostojanstven rad u socio-ekonomskim reformama u Srbiji – Crno na belo“.