• 27. juni 2022.

Da li je u Srbiji prisutna trgovina ljudima u cilju radne eksploatacije - slučaj „Linglong“?

Projekat „Socio-ekonomska prava i održivi razvoj“

Autorka: Dajana Ostojić

Nedugo nakon što je Narodna Republika Kina donela odluku da postane karbonski neutralna i usvojila planove o smanjenju zagađenja do 2060. godine, gigant kineske gumarske industrije Shandong Linglong Tire Co rešio je 2019. godine da svoju proizvodnju automobilskih guma izmesti u Zrenjanin. Kao da grad u kom je već dve decenije voda iz gradskog vodovoda zabranjena za piće i pripremanje hrane već nije dovoljno ekološki rizičan. Međutim, uprkos ekološkim protestima zbog budućeg nepovoljnog uticaja na životnu sredinu, fabriku Linglong, najveću kinesku investiciju u Evropi vrednu 900 miliona dolara i najveće gradilište u zemlji, Vlada Republike Srbije proglasila je projektom od nacionalnog značaja, te kineskom investitoru bez naknade ustupila 97 hektara zemljišta za izgradnju fabrike.

Iako se još u Sretenjskom ustavu iz 1835. godine navodi da svaki rob koji stupi na tle naše zemlje automatski postaje slobodan čovek, deluje da je sa kineskom investicijom od tzv. nacionalnog značaja u Srbiju posle dva veka ponovo vraćeno ropstvo u cilju radne eksploatacije. Uprkos odredbama koje proizilaze iz Konvencije o prinudnom radu, koju je Srbija ratifikovala i koja je obavezuje, kao i Člana 4 Zakona o zapošljavanju stranaca prema kojem stranac koji se zapošljava u Republici Srbiji u skladu sa ovim zakonom, ima jednaka prava i obaveze u pogledu rada, zapošljavanja i samozapošljavanja kao i državljani Republike Srbije[1], ispostaviće se da je 500 vijetnamskih radnika zaposlenih u fabrici Linglong u Zrenjaninu radilo i živelo u izuzetno nehumanim uslovima nedostojnim ljudskog bića u trećoj deceniji 21. veka. Jedan od radnika se prilikom obraćanja medijima i sam zapitao da li je to fabrika ili radni logor⁈

Prema podacima Odseka za strance zrenjaninske policije, samo 35 radnika imalo je zakonit boravak u Srbiji u tom trenutku[2], dok je kod ostalih dolazak regulisan radnim vizama. Zbog onoga što su zatekle na terenu, nevladine organizacije iz Beograda su nadležnim organima u Srbiji podnele zvaničnu prijavu zbog „potencijalne trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije“.[3] Sa druge strane, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja saopštilo je „da je gradilište Linglonga jedno od najkontrolisanijih u srednjem Banatu kada je reč o bezbednosti na radu, zdravlju zaposlenih i radnim odnosima“.[4]

Vijetnamske radnike je za rad u Srbiji regrutovalo nekoliko agencija iz Vijetnama za potrebe kompanije China Energy Engineering Group Tianjin Electric Power Construction registrovane u Srbiji, koja je glavni izvođač radova Linglonga. Radnicima su po dolasku u Srbiju oduzeti pasoši, te samim tim narušena sloboda kretanja, a imaju i konstantan nadzor od strane privatnog obezbeđenja firme Patrol 023 iz Zrenjanina i obezbeđenja/menadžera iz same fabrike, što ih dovodi u položaj zatvorenika i žrtava potencijalne trgovine robljem u cilju radne eksploatacije.

Važno je istaći da je vrlo problematično to što je Srbija sa kineskim investitorom potpisala tajni međudržavni ugovor. Tako ugovori o radu između vijetnamskih radnika i izvođača radova, do kojih je došla istraživačka mreža BIRN, ukazuju na ozbiljno kršenje odredbi Zakona o radu naše zemlje. U obavezi su da rade devet sati dnevno 26 dana u mesecu, odnosno 234 radna sata mesečno. Ni u jednom ugovoru nije naznačen datum početka rada, a prema izjavama radnika novac im je isplaćivan „na ruke“. Ukoliko se desi da zakasne na posao, u tom slučaju ugovor predviđa da ostaju bez dnevnice za taj dan, a ukoliko propuste bar jedan radni dan od obaveznih 26 mesečno, neće im biti isplaćena zarada za ceo taj mesec.

Pored oduzimanja pasoša i ograničenja kretanja, ono što je javnost u Srbiji posebno uznemirilo jesu izuzetno nehumani i higijenski neadekvatni uslovi u kojima ovi radnici žive i rade. Njihova radna prava su u potpunosti narušena, a u velikoj meri im je ugroženo i zdravlje. Obraćajući se medijima, jedan od radnika koji je zbog toga dobio otkaz, uslove rada opisao je kao „jadne i opasne“.[5] Naime, radnici su smešteni u starim kolibama koje deli veliki broj radnika, u sobama manjim od zatvorskog minimuma, a na njih 500 postoje samo dva sanitarna čvora i dva bojlera. Barake su betonske i bez grejanja, često nestaje struje, a česte su i nestašice hrane. Kako je voda iz zrenjaninskog vodovoda već 18 godina zabranjena za piće, radnici su i u tom pogledu uskraćeni, jer poslodavac obezbeđuje samo jedan balon vode od 15 litara na 80 radnika, koji se po njihovom svedočenju, potroši za samo dva sata. Zbog nepostojanja adekvatne kanalizacije, fekalije se izlivaju na samo nekoliko metara od baraka, što predstavlja ozbiljnu pretnju po njihovo zdravlje.

Upotreba dve barake je čak bila zabranjena za stanovanje, jer su u njima držane boce za tečni naftni gas i burad za dizel, što je utvrđeno nadzorom Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije. Prema navodima radnika, nije im bila dozvoljena vakcinacija protiv COVID-19 od strane nadređenih, a oni koji su se zaražavali bivali su izolovani u improvizovane bolničke sobe bez plaćene nadoknade.

Još nešto što u velikoj meri krši radna prava i narušava njihovo zdravlje jeste neobezbeđivanje radnicima celokupne opreme za zaštitu na radu, već im se od plate odbijaju troškovi za opremu poput čizama, radnih odela, kaciga, šlemova i slično. Zbog nebezbednih uslova na radnom mestu, dešavalo se da se radnici povređuju ubodom na eksere usled nedostatka radne obuće, a prema izjavama vijetnamskih radnika, u proseku dva puta nedeljno dolazi do ozbiljnih povreda od kojih su neke bile sa smrtnim ishodom. Međutim, rukovodstvo Linglonga ne vidi veliki problem u svemu ovome, te svu krivicu prebacuje na izvođača radova. Prema njihovim navodima, jedina obaveza Linglonga je da na vreme plati naknadu izvođačima za posao po ugovoru, te da ne mogu pravno da utiču na način tretiranja radnika od strane svojih izvođača radova.

Ono što je naposletku posebno važno istaći u slučaju kineske fabrike jeste izuzetan doprinos organizacija civilnog društva i medija u pogledu alarmiranja javnosti i reagovanja na kršenje radnih i drugih ljudskih prava vijetnamskih državljana, koji su posetili radnike Linglonga i fotografijama smeštaja alarmirali javnost o dehumanizujućim uslovima u kojima oni rade i žive. O ovom slučaju pisao je čak i Njujork tajms, koji je situaciju okarakterisao kao „ponor između obećanih ulaganja iz Kine i mračne realnosti na terenu“.[6] Njihovom zaslugom su, nakon pokretanja ovog pitanja, vijetnamskim radnicima vraćeni pasoši, nakon čega je većina njih prvi put dobila mogućnost da se vrati nazad u Vijetnam, ali o sopstvenom trošku. Međutim, nakon izveštaja nevladinih organizacija medijima je bio zabranjen pristup barakama u kojima su smešteni radnici Linglonga, a nadležni državni organi još uvek nisu uzeli u razmatranje niti postupili po prijavi za trgovinu ljudima u cilju radne eksploatacije u srcu Evrope.

Dešavanja na gradilištu kineskog giganta poslednjih meseci ponovo su na dnevni red stavila položaj stranih radnika u Srbiji. Fondacija Centar za demokratiju prepoznaje važnost ove teme, te je 30. novembra 2021. godine organizovala debatu „Položaj stranih radnika u Srbiji“ u okviru projekta „Radna prava su naša prava“ realizovanog uz podršku Međunarodnog centra Olof Palme. I pored toga što nema strategiju privrednog razvoja niti jasan plan angažovanja radnika iz inostranstva, u Srbiji radi veliki broj stranih radnika, koji su često angažovani bez propisanih radnih dozvola, dakle rade „na crno“ i nemaju regulisan radno-pravni status niti su socijalno osigurani.

-----------------------

Dajana Ostojić, Projektna koordinatorka Fondacije Centar za demokratiju

Tekst je pripremljen u okviru projekta „Socio-ekonomska prava i održivi razvoj“ koji Fondacija Centar za demokratiju realizuje uz podršku Međunarodnog centra Olof Palme.