• autor/i: Ivan Vejvoda

Pomoć Evropske unije Srbiji i COVID-19

Analiza „Pomoć Evropske unije Srbiji i COVID-19“ autora Ivana Vejvode 

Cilj ovog teksta je razmatranje u kojoj je meri Evropska unija pomagala i pomaže Srbiji, zašto je reakcija EU u svetlu trenutne krize bila shvaćena kao sporija nego što bi bilo idealno i, nadasve, da se utvrdi da li je evropska solidarnost samo bajka na papiru?

Evropska unija je ubedljivo najveći donator bespovratne pomoći Srbiji. Do 2018. godine, EU je Srbiji pružila pomoć u iznosu od 3,6 milijardi evra, dok su njene države članice individualno na taj broj dodale više od pola milijarde. Ni jedna druga država nije ni blizu kada se radi o sredstvima koja su pružena na ovaj način. Istovremeno, Srbija je najveći primalac fondova EU na celom Zapadnom Balkanu.

Prema podacima Ministarstva evropskih integracija, u periodu od 2000. do 2016. godine na listi najdarežljivijih, tu su još i SAD, na drugom mestu, Švajcarska, Norveška, Japan i Kina, koje zauzimaju mesta od šestog do devetog.

Nažalost, prema istom izvoru, samo 26% građana prepoznaje vodeću ulogu EU u ovom pogledu. 

Ovaj tekst iznosi stavove autora i ne predstavlja stavove ni Balkanskog fonda za demokratiju niti Ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu.

Tekst je napisan u okviru projekta koji se realizuje uz finansijsku pomoć Balkanskog fonda za demokratiju Nemačkog Maršalovog fonda SAD (Balkan Trust for Democracy of the German Marshal Fund of the U.S.- BTD) i Ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu.