3. decembar 2024.

Mobing u Srbiji: Nevidljivi problem koji traži glasnija rešenja

DIJALOG U CENTRU - SOCIJALNI FORUM

Debata „Mobing u Srbiji: Lična stvar ili društveni problem?“

Mobing je u Srbiji problem koji često ostaje nevidljiv za javnost, dok institucije ne poklanjaju dovoljno pažnje njegovom rešavanju. Na debati „Mobing u Srbiji: Lična stvar ili društveni problem?“, koju je 3. decembra 2024. godine organizovala Fondacija Centar za demokratiju u saradnji sa Fondacijom Friedrich Ebert, učesnici su ukazali na različite aspekte ovog kompleksnog fenomena i ponudili moguća rešenja.

Uvodne reči u debati imali/e su: Marija Zarić, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti; Olga Vučković-Kićanović, konsultantkinja za radno pravo i HR; Jovana Misailović, Centar za dostojanstven rad; Tamara Džamonja Ignjatović, Društvo psihologa Srbije; Jasmina Kovarbašić, preduzetnica i lifestyle i food blogerka; Miloš Đajić, Centar modernih veština; Nataša Vučković, Fondacija Centar za demokratiju.

U diskusiji su učestvovali/e i profesor Fakulteta političkih nauka u penziji Zoran Stojiljković, novinar Filip Bogdenović, Natalija Novčić iz Konfederacije slobodnih sindikata, Aleksandra Vujović iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata i Gorana Angebrant, aktivistkinja. Razgovor je moderirala Ivana Stojanović, novinarka.

Diskutovalo se o problemu zlostavljanja na radnom mestu, njegovom uticaju na pojedince, radne kolektive i širu društvenu zajednicu. Razgovaralo se o tome kako prepoznati mobing, koje su njegove posledice po mentalno zdravlje i produktivnost zaposlenih, kao i o pravnim mehanizmima zaštite. Poseban akcenat stavljen je na to da li je mobing interni problem koji se rešava unutar firme ili društveni izazov koji zahteva sistemske promene, uključujući podizanje svesti, edukaciju i efikasniju primenu zakona.

Generalna sekretarka Fondacije Centar za demokratiju Nataša Vučković ocenila je da je mobing pojava koja umnogome nije vidljiva u javnosti kao problem, ali da ni institucije tome „ne poklanjaju“ pažnju.

Vučković je naglasila da kvalitetan posao podrazumeva da mobing ne postoji. Mobing je ugrožavanje radnih prava, ali je to kod nas vrlo često povezano sa ugrožavanjem političkih i građanskih prava.

Jer socijalna prava su povezana sa političkim - kad vas poslodavac primorava da idete na političke mitinge i dajete podršku nekom političkom akteru mimo vaše volje i političke preferencije, to je ugrožavanje političkih prava, ali ako vam pri tom preti gubljenjem posla, premeštajem ili smanjenjem zarade, onda je to i ugrožavanje radnih prava, poručila je Vučković.

Marija Zarić iz Kancelarije Poverenice za zaštitu ravnopravnosti izjavila je da se u praksi često dešava da se pojmovi zlostavljanja i diskriminacije u oblasti rada posmatraju kao sinonimi, iako se oni i njihovi mehanizmi zaštite suštinski razlikuju.

Neki opšteprihvaćeni kriterijum razlikovanja ta dva pojma jeste to što se kod mobinga kao diskriminacije u oblasti rada prati motiv izvršioca, a kod zlostavljanja motiv je lični animozitet prema žrtvi, kazala je Zarić.

Kada govorimo o diskriminaciji na radu, njen osnovni element jeste nejednako postupanje poslodavca prema nekom licu ili grupi na osnovu njihovog ličnog svojstva, objasnila je ona i dodala da to može biti seksualna orijentacija, zato što je osoba drugog pola ili ako ima neki invaliditet.

Što se tiče mehanizama zaštite, tada stupa sudska zaštita kao i obraćanje Povereniku za zaštitu ravnopravnosti, rekla je Marija Zarić i ukazala da se povereniku može obratiti svako ko smatra da je diskriminisan.

Ona je istakla da u situaciji kada procene da nije u pitanju diskriminacija, već druga povreda prava iz radnog odnosa, pa i mobing, podnosioca pritužbe obaveštavaju na koji način može da zaštiti svoje pravo.

Preduzetnica i lifestyle i food blogerka Jasmina Kovarbašić istakla je da je godinama gradila zajednicu ljudi koji joj veruju, a da je njen profil na Instagramu postao mesto gde se obrađuju društveno odgovorne teme.

„Mobing nije nešto što se desilo juče, nije nešto što se desilo ovog meseca. Mobing je nešto što traje, nešto što smo mi normalizovali davno, davno još, a nije trebalo. Ono što ja često ponavljam jeste da smo sami krivi, jer smo mi to normalizovali. Mobing kao takav i nije postojao dok smo svi mi, jer smo već generacija onih starijih, kada su radili, to delili na to ili ćeš imati sreće i poslodavac će te tretirati kao ljudsko biće ili nećeš imati sreće. E pa to 'nećeš imati sreće' je danas mobing“, rekla je Kovarbašić.

Dodala je da joj je za nepun sat vremena stiglo na stotine anonimnih ispovesti žrtava mobinga i da je taj broj nastavio da raste. „Zahvaljivali su mi što sam im dala prostor da se njihova bol čuje“, zaključila je ona.

Konsultantkinja za radno pravo i HR Olga Vučković Kićanović objasnila je da od mobinga gube svi – zaposleni, poslodavci i društvo.

„Zaposleni gubi zdravlje, socijalnu sigurnost i ekonomsku stabilnost. Poslodavac gubi produktivnost jer je samo zadovoljan i zdrav zaposleni produktivan i profitabilan. Ako sagledamo i bruto društveni proizvod, gubi i društvo od mobinga“, istakla je Vučković Kićanović.

Dodala je da Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu postoji već 16 godina, ali da ljudi ne razgraničavaju mobing od kršenja drugih radnih, socijalnih, političkih ili ljudskih prava.

„Postoji problem u procesuiranju jer je ovo jedini zakon koji insistira na pokušaju internog rešavanja konflikta. Tek nakon medijacije se može ići na sud, osim u situacijama kada se za zlostavljanje tereti poslodavac ili odgovorno lice kod poslodavca, gde je veliki disbalans moći“, pojasnila je Vučković Kićanović i ukazala i na problem učestale zloupotrebe prava na zaštitu.

Jovana Misailović iz Centra za dostojanstven rad navela je da je jedan od suštinskih problema kada je u pitanju mobing činjenica da je jako teško prepoznati zlostavljanje na radu.

„Manjkavost zakona je jedno veliko nepoverenje u lice koje će potencijalno da vodi taj interni postupak kod poslodavca. One žrtve koje su zaista bile žrtve zlostavljanja na radu se zaista retko odlučuju da takav postupak pokrenu. Vi vrlo često dođete u situaciju da žrtvama ne možete da pomognete, bilo zato što ne veruju u sistem, bilo zato što se plaše šta će se nakon toga dogoditi. Jako im je teško ukoliko je u pitanju njihov kolega ili koleginica, da se povodom toga obrate poslodavcu", istakla je Misailović.

Imamo pravne mehanizme, dodala je ona, ali je mnogo veći problem kako se njima zaista konkretno služiti u praksi.

Predsednica Društva psihologa Srbije Tamara Džamonja Ignjatović istakla je važnost razmene perspektiva među ljudima.

„Jedna od objektivnih prepreka medijaciji je nerazumevanje mogućnosti njene primene. Kada god je u internom postupku medijacija ponuđena, osoba protiv koje je podneta pritužba često smatra da bi njenim prihvatanjem priznala odgovornost“, objasnila je Džamonja Ignjatović.

Dodala je da je problem i nedovoljna edukacija ljudi koji se bave medijacijom.

„Društvene mreže pružaju priliku da se problemi iskažu, bol olakša, ali i da žrtve vide da nisu same“, zaključila je ona.

Miloš Đajić iz Centra modernih veština ukazao je na sve veće urušavanje radnih prava u poslednjih nekoliko godina.

„Svet kapitala ruši sve ograde pred sobom, a pitanje je kako ćemo to zaustaviti. Imamo generalno loš položaj zaposlenih u Srbiji, rascepkane zakone, lošu sudsku praksu i duge postupke“, zaključio je Đajić.

Učesnici debate su se saglasili da je potrebno podići svest o problemu mobinga, unaprediti zakonodavni okvir i osigurati efikasniju primenu postojećih mehanizama zaštite.

Debatu „Mobing u Srbiji: Lična stvar ili društveni problem?“ organizovala je Fondacija Centar za demokratiju u saradnji sa Fondacijom Friedrich Ebert u okviru projekta DIJALOG U CENTRU - SOCIJALNI FORUM.