• 15. novembar 2024.

Nataša Vučković: Država loših đaka

Autorski tekst Nataše Vučković za Novi magazin

Ovde događaji preklapaju jedni druge velikom brzinom, ne uspevamo da „stanemo na loptu“ i da svaki sagledamo sa pažnjom i donesemo odluke kako dalje. Krajem oktobra objavljen je godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije, premijer je rekao da je Vlada „shvatila poruke iz Brisela, koje ne čuje prvi put“, ali da će pažljivo pročitati novi izveštaj.

Novosadska tragedija je strahotom, tugom i besom koji je proizvela, bacila u drugi plan ovaj izveštaj, ali je zapravo evropske poruke Srbiji učinila zornim građanima Srbije na bolni način. Jer ako je priličan broj građana evropsko insistiranje na vladavini prava i nezavisnosti pravosuđa, transparentnosti državnih odluka i investicija, često doživljavao kao neku vrstu elitističkog narativa u zemlji i regionu, u kojoj je korupcija, kako sitna tako i krupna, način preživljavanja, onda je potresno i katastrofično rušenje nadstrešnice na novosadskoj železničkoj stanici imalo gotovo otrežnjujući efekat. Jer vladavina prava, sad svi vide, uključuje na struci i pravu utemeljene građevinske projekte, odgovorno i transparentno donošenje odluka o izvođačima i vršiocima nadzora kroz javne tendere u kojima se poslovi daju najboljima a ne politički najbližima. Borba protiv korupcije nije važna samo za to da se državna sredstva ne bi odlivala u privatne džepove ili da se džepovi javnih delatnika ne bi punili zbog nedozvoljene trgovine uticajima i uslugama, već se korupcijska aždaja sad pokazala kao opasna po život građana. Sad u Novom Sadu, sutra ko zna gde.

To su, međutim, poruke koje Evropska unija već godinama šalje Srbiji i ona, kroz reči premijera Vučevića, priznaje da ih ne čuje prvi put. Ali izgleda i ne haje mnogo.

Vratimo se ipak ovogodišnjim porukama EU, tog kluba čiji članovi želimo da postanemo. Više nego ikad ranije, Evropljani nam poručuju da s ove naše strane žele da vide mnogo više političke volje da se uvedu i primene reforme. Poručuju nam takođe da je neophodno bolje planiranje reformi (ili javnih politika, kako se to danas kaže) i veća koordinacija među njima, a da je za sve to potrebno uvećati i ljudske i finansijske resurse u institucijama. Iz godine u godinu, kao što reče Vučević, ponavljaju Evropljani da je, na primer, potrebno smanjenje broja visokih službenika u javnoj administraciji koji su na poziciji „vršilaca dužnosti“. Ali poređenje poslednjih par godišnjih izveštaja pokazuje da Vlada ne čini ništa da javnu upravu učini profesionalnijom: u martu 2024. bilo je 57 odsto rukovodilaca u statusu VD, u junu 2023. ih je bilo 55 odsto, a 52 odsto u maju 2022. Na prvi pogled, ovo se čini kao neki usputni, reklo bi se, birokratski zahtev. Ali nestalnost i privremenost rukovodilaca u državnoj upravi čini ih nesamostalnima i zavisnima od političkih aktera, ministara, partijskih lidera… A među takvim rukovodiocima su i oni koji odobravaju građevinske dozvole, vrše nadzor, daju upotrebne dozvole.

Evropska komisija i ove godine ponavlja, opet kao prioritetnu, prošlogodišnju preporuku (zahtev?) da predstavnici vlasti u javnosti treba da na proaktivan i objektivan način informišu javnost o procesu pristupanja i o Evropskoj uniji, kao svom glavnom političkom i ekonomskom partneru, s tim što ove godine dodaje i potrebu da se vlast „suprotstavi dezinformacijama u nacionalnim medijima“. Uz na početku pomenutu preporuku da Srbija pokaže jaku političku volju na evropskom putu, ovde nam Evropljani poručuju da baš ne veruju mnogo u deklaracije naših zvaničnika o tome da je Evropska unija naš prioritetni strateški cilj, da je potrebno građane mnogo jasnije i preciznije informisati o značaju evropskog puta, o koristima koje im reforme donose, ali i smanjiti zbunjujuće narative predstavnika vlasti u medijima o ne-evropskoj alternativi...

Vlada, kaže se u izveštaju, treba da preduzme verodostojne mere da se zatvori prostor za strano mešanje i manipulaciju informacijama, uključujući dezinformacije i da preduzme mere da izgradi otpornost društva za tu vrstu pretnji. Što između ostalog znači i da Vlada tj. njeni ministri ne mogu da šalju različite i često kontradiktorne poruke. Na ovo se naravno nadovezuje i zahtev za većim usklađivanjem sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Iako se Srbija pohvaljuje za značajnu humanitarnu pomoć upućenu Ukrajini, odbijanje Srbije da se pridruži restriktivnim merama EU u uslovima rata u Ukrajini ostaje tačka na kojoj mnoge članice EU mere spremnost Srbije za evropsko partnerstvo.

U delu koji pokazuje socijalnu dimenziju približavanja Srbije EU, Evropljani nam poručuju da Vlada treba da prestane da odlaže primenu Akcionog plana za poglavlje o socijalnoj politici i zapošljavanju (poglavlje 19) koji je sama usvojila. Konstatuju da se nastavlja smanjenje budžetskih izdvajanja za socijalnu zaštitu, godinama ponavljaju potrebu da se mora unaprediti obuhvat i visina novčane socijalne pomoći za ugrožene, dok sa zabrinutošću prate posledice primene Zakona o socijalnim kartama, pre svega u odnosu na Rome i druge osetljive grupe. Očekuje se početak konsultacija o novom Zakonu o radu, donošenje Strategije o socijalnoj zaštiti, pa još jednom se ponavlja zahtev da se usklade ovlašćenja inspektora za rad sa standardima Međunarodne organizacije rada da mogu da uđu u radni prostor kod poslodavca bez prethodne najave, jer odsustvo takve mogućnosti pogoduje poslodavcima i otežava zaštitu prava zaposlenih dok urušava poverenje u institucije...

Naši zvaničnici su poručili da će u ministarstvima pažljivo pročitati ovogodišnji izveštaj, da se čude što u nekim poglavlja nismo više napredovali. Onda je stigla i izjava predsednika Republike da zapravo i ne zna šta piše u mnogim od tih poglavlja, naročito je istakao da ne zna o čemu je gore pomenuto poglavlje 19. Ostavljajući po strani što se ovakvom izjavom relativizuje čitav pregovarački proces, građane Srbije bi trebalo prilično da zaboli što njihov predsednik na ovaj način nipodaštava upravo one reforme koje su za standard i dobrobit građana toliko važne – radnopravnu zaštitu, socijalni dijalog, politiku zapošljavanja, zdravlje i bezbednost na radu, socijalnu zaštitu, ravnopravnost žena i muškaraca, socijalnu inkluziju i smanjenje siromaštva. Kao i u svim drugim oblastima, i u ovoj je vladavina prava, poštovanje socijalnih prava, kredibilno funkcionisanje institucija koje štite prava, zapošljavanje na osnovu zasluga i kvaliteta, a ne na osnovu političke podobnosti, od ključnog značaja za svakog građanina ove zemlje. Možda se ove poruke ponavljaju iz godine u godinu, kao što reče Vučević, ali su naši vlastodršci izgleda loši đaci.

Autorka: Nataša Vučković

Izvor: Novi magazin

Foto: NM / Đurađ Šimić