14. novembar 2024.

Potpredsednica Centra za demokratiju Vida Ognjenović izabrana za članicu SANU

Razvoj demokratije u Srbiji nije išao pravim putem. Trebalo bi da postoji neprestan dijalog građana i vlasti - Vida Ognjenović za TV N1

Potpredsednica Fondacije Centar za demokratiju, pozorišna rediteljka, književnica i profesorka Vida Ognjenović izabrana je za dopisnu članicu SANU (Srpske akademije nauka i umetnosti).

Na izbornoj skupštini Srpske akademije nauka i umetnosti, od 55 kandidata, 17 je izabrano za nove redovne članove, 22 za dopisne i pet za inostrane članove SANU.

“To mi mnogo znači i zahvalna sam kolegama koji su me predložili. Nisam se nadala ovome, ali jesam priželjkivala da ću biti izabrana. Mnogo mi znači što je neko zapazio da to što radim ima neku vrednost i to je ozbiljna i velika podrška”, rekla je za N1 Vida Ognjenović.

Prijateljstvo - relikt prošlosti

Govoreći o tome da je dobila veoma mnogo čestitki, ona je rekla da je to posebno važno danas kada su, kako je rekla, prijateljstva izašla iz mode, kao relikt prošlosti.

“Dobila sam, osim od prijatelja, čestitke i od ljudi koje ne poznajem, što me raduje. Prijateljstva su izašla iz mode, kao relikt prošlosti. Ljudi su sve više sami i usamljeni sve više i rekla bih da na tome ‘uspešno rade’. Meni prijateljstvo mnogo znači, kao i podrška ljudi, a u ovom slučaju me ohrabrilo da je ovo stvarno zasluženo”, kazala je Ognjenović.

Navela je da je uloga svake akademije nauka i umetnosti u svetu veoma značajna, ali da se političari ne obraćaju stručnjacima, pa ni Akademiji nauka i umetnosti.

“Akademici su ljudi koji su svojim delom potvrdili da imaju značaj u okviru svoje struke, i u društvu. Ne bih rekla da Akademija nauka treba da bude savetodavno telo, iako bi mogla - ako bi je neko nešto pitao. Ali ja ne znam da li se naša politika ikada obraća pitanjem bilo kojem stručnjaku, pa ni Akademiji nauka. Uloga je da ljudi koji su stručnjaci u svojoj oblasti nastave da rade u svojoj struci i da plasiraju rezultate te struke”, navela je Ognjenović.

Razvoj demokratije u Srbiji nije išao pravim putem

Vida Ognjenović je ocenila da je teško reći šta su vrednosti u savremenom društvu u Srbiji, jer je “struka u Srbiji potcenjena”.

“Stručnost nije najvažniji element ni pri zapošljavanju ni pri, recimo, obraćanju javnosti. Politička pripadnost uveliko određuje i javni nastup. Nažalost, razvoj demokratije kod nas nije išao pravim putem, već putem nadgornjavanja. Dakle, putem nadgornjavanja i na izborima. Masovnost se postiže na razne načine, tako da je ova prevlast glasača došla dotle da oni određuju šta je vrednost”, kazala je Ognjenović.

Ti glasači su, dodala je Vida Ognjenović, odredili da je važno “na sve strane oglašavati da volite Srbiju i da živite samo za Srbiju”.

“Isto tako, da je važno da ste u službi nacije i nacionalnih vrednosti i da je to u prvom redu. Da sumnjičimo druge nacije za nepravedne procene naše nacije”, kazala je Ognjenović.

Građani ne prave nerede, već traže odgovorne za tragediju u Novom Sadu

Odgovarajući na pitanje da li se to radi u službi države ili predsednika Srbije i njegove stranke, ona je rekla da su danas stranka i predsednik „identifikovani sa državom“.

“Oni smatraju - država, to su oni, odnosno - država, to sam ja. Vrednosti podržavaju, diktiraju i brane oni koji su na vlasti i naravno - pošto se identifikuju sa državom, to su i stavovi države”, naglasila je Vida Ognjenović.

Govoreći o tragediji u Novom Sadu ona je rekla da zahtevi građana pokazuju da su „otvoreno stali na stranu pravde“.

“Više nego reakcije države na to pratim reakcije građana koje mi imponuju. Građani traže da se nađu krivci, da im se sudi, da više ne važe uopštavanja kao što je - to se može svakom desiti i svugde desiti… Mislim da su građani Srbije sada otvoreno stali na stranu pravde”, rekla je Ognjenović.

Dodala je da ostavka Gorana Vesića deluje kao parada.

“Ne bi trebalo tako da kažem, jer su u pitanju mrtvi ljudi i nijedno saosećanje sa žrtvama i njihovim porodicama ne bi trebalo nazvati paradom, ali kada se u tome pretera, nekako nam sve deluje previše formalno”, kazala je Ognjenović.

Rekla je da sada umetnici i akademska zajednica rade ono što je u njihovoj moći.

“Radimo ono što možemo, a to je da izađemo na ulicu, da odbijamo da radimo. Glumci Srpskog narodnog pozorišta su pre neko veče odbili da igraju predstavu dok se mladi ljudi hapse. Objašnjenje je bilo - ne možemo da igramo u trenutku kad naša deca mogu da budu uhapšena, bez ikakvog obrazloženja”, rekla je Ognjenović.

Dodala je da misli da kod građanske Srbije ima snage da insistira kako bi se dobili odgovori u vezi sa nesrećom u Novom Sadu.

“Kod nas ima snage, ali ne znam da li oni imaju snage tj. volje da nas saslušaju. Mislim da oni naše pobune nazivaju neredima. Ovo nisu neredi, već uredno formulisani zahtevi da se smesta pred javnost, imenom i prezimenom izvedu ljudi koji s potpisali gradnju, pratili čitav proces, i koji su toliko ‘stručni’ da nisu mogli da predvide ovakvu katastrofu”, zaključila je Ognjenović.

Represija se pojačava, sve je više straha od građanske volje

Ocenila je da se u Srbiji iz godine u godinu pojačava represija.

“Iz godine u godinu sve više ima straha od građanske volje. Umesto da se ona smatra gradivnim činiocem demokratije, ‘čuvari reda’ pokušavaju da utišaju glasove građana. Trebalo bi da postoji neprestan dijalog građana i vlasti, a ne da to bude pitanje izgreda”, zaključila je za N1 pozorišna rediteljka, književnica i profesorka Vida Ognjenović.