1. novembar 2024.

Javno čitanje izveštaja EK o Srbiji 2024: Napredak ograničen, vlasti da ozbiljno shvate preporuke

Tradicionalno „Javno čitanje izveštaja Evropske komisije o Srbiji“, 1. novembar 2024.

Izveštaj Evropske komisije o Srbiji konstatuje neznatan napredak naše države na putu ka pristupanju Evropskoj uniji. Dokument je realističan, jer daje precizan „spisak“ blagih pomaka i nagomilanih problema u ključnim oblastima, ocenili su učesnici skupa „Javno čitanje Izveštaja Evropske komisije o Srbiji 2024“ održanog 1. novembra 2024. godine u Evropskoj kući u Beogradu.

Na panel diskusiji, u organizaciji Centra savremene politike i Fondacije Centar za demokratiju, uz podršku Međunarodnog centra Olof Palme, istaknuto je da je za ubrzanje evropskog puta Srbije potrebno da vlasti, odnosno donosioci odluka, ozbiljno shvate i preporuke Evropske komisije, ali i civilnog društva, koje je i dalje na meti verbalnih napada i „prljavih kampanja“. U tom kontekstu, naglašeno je da je potrebno u praksi primeniti zakone čije usvajanje je EK pozdravila, a odnose se na izborni proces, slobodu izražavanja i medija, poštovanje ljudskih prava…

Plamena Halačeva: Pitanje članstva u EU jeste geostrateški izbor

Plamena Halačeva, zamenica šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji, istakla je da sadržina ovogodišnjeg Izveštaja EK pokazuje da se „proširenje vraća na vrh agende“ EU, da „postoji novi zamajac u proširenju“, što pokazuje i činjenica da ćemo imati novog komesara koji će se baviti isključivo proširenjem.

„Izveštaj daje konkretne preporuke, pohvale, kao i probleme, i pokazuje da nema nazadovanja, ali u nekoliko poglavlja Srbija nije zabeležila napredak. Između ostalog, prekid u radu parlamenta uticao je na usporavanje reformi, i u Izveštaju se konstatuje da je potreban opipljiv napredak u poboljšanju izbornog procesa, kao i da je civilno društvo izloženo upornim verbalnim napadima i prljavim kampanjima“, istakla je Plamena Halačeva, uz kostataciju da je potrebna saradnja Vlade i civilnog društva.

Govoreći o problemima koji su „mapirani“ u Izveštaju, Halačeva je navela i da nezavisnost pravosuđa ostaje povod za zabrinutost, kao i situacija u domenu medija, zbog čega bi, između ostalog, trebalo primeniti nove medijske zakone i izabrati novi Savet Regulatornog saveta za elektronske medije.

Takođe, Plamena Halačeva je podsetila da je što se tiče normalizacije odnosa sa Kosovom, u Izveštaju napomenuto da obe strane treba da primene sve sporazume, a što se tiče Beograda, naglašena je i neophodnost da se privedu pravdi odgovorni za prošlogodišnji napad u Banjskoj.

„Očekujemo i da se Srbija progresivno usklađuje sa spoljnom politikom EU, uključujući restriktivne mere. Pitanje članstva u Evropskoj uniji jeste geostrateški izbor“, rekla je Halačeva.

Nataša Vučković: Institucije su nam slabe, uključujući parlament

Nataša Vučković, generalna sekretarka Fondacije Centar za demokratiju (FCD), ocenila je da je izveštaj Evropske komisije ove godine mnogo jasniji, razumljiviji, koncizniji i da pokazuje da je napredak Srbije u procesu evropskih integracija vrlo slab i ograničen, a da je jedna od najvećih primedbi da su institucije Srbije slabe.

„Institucije su nam slabe, posebna pažnja EK posvećena je radu parlamenta. Takođe, neusklađenost sa spoljnom polikom jedna je od velikih zamerki na račun Srbije u Izveštaju“, kazala je Vučković.

Ona je navela da merilo nije samo koliki je napredak ostvaren u svim poglavljima, nego i da se izmeri u odnosu na druge zemlje Zapadnog Balkana. U tom pogledu, dodala je, EK je pohvalila veliki napredak Albanije i Crne Gore, a Srbija, koja je bila lider u procesu pridruživanja, sada zaostaje iza njih.

„Za Srbiju je ključan napredak u vladavini prava i normalizaciji odnosa s Prištinom“, rekla je Vučković.

Nataša Vučković je naglasila da izveštaj ove godine govori da su u procesu pridruživanja potrebni veća politička volja, jačanje ljudskih i finansijskih kapaciteta u svim institucijama koje se bave pridruživanjem, promeniti način na koji srpski zvaničnici govore o evropskim integracijama i Evropskoj uniji i smanjiti dezinformacije i uticaj stranih aktera.

Nemanja Todorović Štiplija: Sprovođenje koraka iz Reformske agende moglo bi da ubrza evropski put Srbije

Naglašavajući značaj razumevanja „poruka“ EK koje su sadržane u Izveštaju u Srbiji, Nemanja Todorović Štiplija, izvršni direktor Centra savremene politike (CSP), istakao je da zahvaljujući promenjenoj metodologiji, koja je na snazi od 2015, imamo mogućnost da još bolje vidimo „gde se Srbija nalazi u odnosu na prethodnu godinu“, kao i na druge kandidate i na potencijalne kandidate za članstvo u EU.

„Ako numerički izrazimo napredak Srbije na evropskom putu u odnosu na prethodni Izveštaj EK, on iznosi 0,06 - sa prošlogodišnje ocene 3,05 na 3,11. Ta ocena, koju smo izračunali, izazvala je veliku pažnju“, naveo je Štiplija.

Prema njegovom mišljenju, jedan od načina da se ubrza proces evropske integracije naše države biće i blagovremeno ispunjavanje koraka iz Reformske agende, koju je nedavno usvojila Vlada Srbije, a civilno društvo trebalo bi da ima važnu ulogu u monitoringu primene Agende.

Bojana Selaković: Volela bih civilno društvo suštinski počne da utiče na istitucije

Bojana Selaković, koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU), saglasila se da je Izveštaj realističan, jer odslikava stanje u svim delovima koji su deo pregovaračkih okvira.

„Situacija je u pojedinim segmentima poboljšana, recimo, imali smo neke nove zakone ili podzakone, ali dosta toga nije urađeno, Izveštaj detektuje dugotrajne probleme“, rekla je Selaković.

Prema njenom mišljenju, Izveštaj EK mora da dobije na većoj važnosti, jer je i civilno društvo „dobrano počelo da gubi entuzijazam i poverenje da može da utiče na proces EU integracije“.

„Premijer je dao vrlo mlake poruke da je uopšte shvaćeno ono što je trebalo da se pročita o Izveštaju o napretku. Volela bih civilno društvo suštinski počne da utiče na istitucije, kako bi ovaj Izveštaj sledeće godine bio pozitivniji, budući da bez toga nećemo moći da idemo dalje na evropskom putu, dakle, da konačno probamo da uspostavimo jednu zaista otvorenu komunikaciju sa relevatnim donosiocima odluka koji bi trebalo da shvate kakva je poruka civilnog društva“, konstatovala je Bojana Selaković.

Jovana Spremo: Problem je što se usvojeni zakoni uglavnom ne primenjuju

U osvrtu na ocene EK koje se odnose na vladavinu prava (Poglavlje 23), Jovana Spremo iz Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM) navela je da Izveštaj govori da je stanje isto - „ocena je ograničen napredak“.

„Na nekoliko mesta u Izveštaju se pominje da postoji određena ili umerena pripremljenost a istovremeno ograničen napredak, što tumačim tako da postoji unapređenje zakonodavnog okvira ali na terenu nema promena, dakle, zakoni se ne primenjuju. Što se tiče pravosuđa, EK konstatuje i da postoje ogromni pritisci, naročito kada je reč o radu sudija i tužilaca“, konstatovala je Spremo.

Ona je napomenula da se iz Izveštaja može zaključiti da EK shvata da “nije dovoljno da promenimo samo zakone, već pravnu kulturu u ovoj državi“.

„Ne sme da se dogodi da predsednik i drugi visoki zvaničnici konstantno komentarišu otvorene slučajeve i rad sudija i tužilaca… Takođe, jedan od fokusa u Izveštaju odnosi se na nezavisne institucije - prvi put u delu koji se odnosi na zaštitnika građana konkretne kritike na rad, uključujući odnos prema civilnom društvu i neinsistiranje na primeni sopstvenih preporuka, a dosta pažnje posvećeno je i diskriminaciji, govoru mržnje, tabloidnim kampanjama prema civilnom društvu, medijima i svima koji kritikuju vlasti“, ocenila je Jovana Spremo.

Jelena Pejić Nikić: Borba protiv organizovanog kriminala i dalje slaba tačka

Govoreći o Poglavlju 24 (Pravda, sloboda i bezbednost), Jelena Pejić Nikić, istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP), ocenila je da Izveštaj daje pregled stanja, što je veoma važno budući da se zbog „zatvorenosti“ Ministarstva za unutrašnje poslove Srbije često ne može sagledati situacija u važnim oblastima.

„Ocena za napredak Srbije u ovom segmentu je trojka, dakle, ista kao prošle godine, dok je ocena za spremnost 2,5, što je za pola ocene više. Recimo, napredak u borbi protiv organizovanog kriminala veći je u Ukrajini, gde je ratno stanje, nego u Srbiji. Što se tiče pozitivnih pomaka, EK primećuje sporazum Srbije sa Fronteksom, poboljšanje policijske i pravosudne saradnje sa institucijama EU, a pohvaljena je i za upravljanje migracija. S druge strane, istaknuto je da su potrebna poboljšanja u oblasti kao što su azil i vizna politika“, kazala je Jelena Pejić Nikić.

Pejić Nikić je napomenula da je Srbija dobila dvojku u podoblasti koja se odnosi na borbu protiv organizovanog kriminala, gde je istaknuto i nerešavanje „slučaja Banjska“, te da je pozvana da unapredi vođenje finansijskih istraga.

Dragana Đurica: Ekonomija trpi zbog slabosti vladavine prava

Dragana Đurica, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji (EPuS), navela je da ocene koje je Srbija dobila od EK iz oblasti ekonomije jesu u „izvesnoj meri bolje nego u oblasti vladavine prava ali se vidi i da je napredak ugrožen upravo zbog problema u vladavini prava“.

„Makroekonomski parametri nisu loši, jer se u Izveštaju konstatuju smanjenje inflacije, fiskalnog deficita, javnog duga… Međutim, stanje na terenu, kada se procenjuje tržišna ekonomija, jeste znatno drugačije, jer imamo nedostatak kvalifikovane radne snage, manjak investicija u inovacije, izazove u upravljanju javnim investicijama i državnim preduzećima“, precizirala je Đurica.

Dragana Đurica je napomenula da postoje brojne prepreke, uključujući birokratske, „naročito za male privrednike“, ističući da su, recimo, porezi na plate u Srbiji „neuporedivo veći nego u Evropskoj uniji“.

Prema njenom mišljenju, bilo bi korisno da se što pre otvori Klaster tri u pregovorima Srbije o članstvu u EU jer bi to moglo da doprinese povećanju konkurentnosti.

Miloš Đinđić: Neophodno reformisati javnu upravu

Govoreći o reformi javne uprave, jednog od segmenata Izveštaja u kojem je konstatovano da nema napretka, Miloš Đinđić, viši istraživač Centra za evropske politike (CEP), kazao je da EK ponovo poručuje da postoje problemi koji se odnose na vršioce dužnosti službenika na položaju, kao i da postoji potreba da se uspostavi jedinstven sistem za kapitalna ulaganja.

„Mi bolujemo od problema nedovršenih, nedovoljno primenjenih zakona. Evropska komisija na nekoliko mesta govori o tome da nam nedostaju ljudski kapaciteti u javnoj upravi. To deluje suprotno uvreženom mišljenju da imamo glomaznu javnu upravu, ali nije reč samo o brojnosti, već i o kompetentnosti zaposlenih“, napomenuo je Miloš Đinđić.

Fondacija Centar za demokratiju i Centar savremene politike tradicionalno organizuju panel diskusiju „Javno čitanje Izveštaja Evropske komisije o Srbiji“ na kojoj organizacije civilnog društva koje su dugi niz godina posvećene evropskoj integraciji Srbije daju preporuke za unapređenje reformi i procesa EU integracija.