2. oktobar 2024.

Zajednički izazovi, zajednička rešenja: Uloga mladih u evropskom putu Zapadnog Balkana

Regionalni dijalog mladih za Evropu (RYDE)

Mladi Zapadnog Balkana dele zajedničke probleme, a kvalitet obrazovanja ističu kao jedno od ključnih pitanja – saglasili su se sagovornici i sagovornice na debati „Uloga mladih u procesu evropskih integracija Zapadnog Balkana“, održanoj 2. oktobra 2024. godine u okviru Dana Centra za demokratiju.

Projektna koordinatorka i menadžerka projekta Regionalni dijalog mladih za Evropu (RYDE) Mina Rolović-Jočić izjavila je da se Fondacija Centar za demokratiju (FCD) već tri decenije fokusira na rad sa mladima.

Prezentovala je rezultate istraživanja sprovedenog krajem prošle godine u zemljama regiona, koje se bavilo stavovima mladih o temama poput učešća u kreiranju politika, kvalitetu aktuelnih politika za mlade i njihovim glavnim problemima.

„Nalazi pokazuju da se mladi Zapadnog Balkana, kada imaju priliku za interakciju i komunikaciju, odlično razumeju“, rekla je Rolović-Jočić. Istraživanje je, između ostalog, pokazalo da više od 50 odsto mladih nikada nije učestvovalo u kreiranju politika, dok između 66 i 93 odsto njih smatra da su aktuelne politike neadekvatne za mlade.

Generalna sekretarka Evropske asocijacije za lokalnu demokratiju (ALDA) Antonela Valmorbida podvukla je važnost veze između demokratije i učešća mladih.

„Demokratija je mnogo više od izbora. Izbori su trenutak, a demokratija je i sve ono između njih“, istakla je Valmorbida.

Govorila je o važnosti lokalne demokratije, navodeći da je lokalni nivo mesto gde se demokratija može negovati i razvijati. Takođe je napomenula da je proces pridruživanja Evropskoj uniji frustrirajući za mnoge, ali je istakla da EU nije san, već da je san bolja Srbija i bolji region.

„U svakom procesu mora da postoji situacija u kojoj svi pobeđuju. Ukoliko je to neuravnoteženo, onda je frustrirajuće. Vi pristupate Evropskoj uniji i EU nešto dobija vašim učešćem. Potrebno je da se to naglasi sa strane Evropske unije", smatra Valmorbida.

Generalna sekretarka Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) Milica Borjanić istakla je da ta organizacija od 2017. godine sprovodi Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih, kako bi pratili trendove i uvideli da li dolazi do promena.

„Nažalost, imamo visok stepen nepoverenja u institucije, mladi ne prepoznaju institucije kao one koje ih dovoljno uvažavaju, slušaju i deluju u pravcu ispunjavanja njihovih preporuka“, rekla je Borjanić.

Govoreći o saradnji u regionu, Borjanić je istakla da se ona uspešno odvija sve dok je na nivou mladih. „Problem nastaje kada dođe do upliva odluka koje dolaze sa nivoa donosilaca odluka“, napomenula je ona.

Navodeći glavne platforme za regionalnu saradnju, kao što su RYCO i RCC, Borjanić je dodala: „Kada uporedimo istraživanja, vidimo da su problemi tu i tamo slični. Postoje razlike od regiona do regiona, ali ako govorimo o najvažnijim problemima, oni su zaista slični i pružaju prostor za saradnju i razmenu iskustava“.

Vladimir Perazić iz Mreže za mlade Crne Gore identifikovao je tri ključna problema mladih u toj državi – zapošljavanje, odliv mozgova i obrazovanje.

„Mladi se odlučuju da odu iz Crne Gore, dolazi do odliva mozgova, a obrazovni sistem nije na zavidnom nivou“, izjavio je on.

Perazić je takođe najavio da će i Crna Gora od sledeće godine početi da sprovodi alternativni izveštaj sličan KOMS-ovom, te podsetio na problem niske izlaznosti mladih na izbore, što ukazuje na njihov zamor od političkih procesa.

Ismar Ajkunić iz Vijeća mladih Federacije BiH je u kontekstu saradnje naglasio važnost korišćenja postojećih mehanizama, ali i onih koji dolaze iz Evropske unije.

„Regionalna saradnja je ključna jer nam omogućava da sagledamo širu sliku i razumemo kako se slični problemi manifestuju u različitim kontekstima Zapadnog Balkana.“

Takođe je naglasio da problemi poput političke nestabilnosti i korupcije u Bosni i Hercegovini mogu biti rešeni kroz zajedničku regionalnu saradnju.

Istraživač Centra za evropske politike Miloš Pavković govorio je o umoru mladih od procesa evropskih integracija.

„Za nas je put ka EU počeo 5. oktobra 2000. godine, a mladi su razočarani jer se bavljenje politikom često doživljava kao nešto negativno“, rekao je Pavković.

On je istakao značaj mladih evropskih ambasadora koji promovišu vrednosti poput vladavine prava, demokratije i evropskih integracija kroz zajedničke aktivnosti.

Gradska odbornica iz Pokreta slobodnih građana Jelena Banjac postavila je pitanje odgovornosti za loš napredak Srbije u evropskim integracijama.

„Ova generacija nije odgovorna za trenutnu situaciju, neko drugi anosi odgovornost“, rekla je ona.

Banjac je naglasila da je važno prepoznati gde smo sada na evropskom putu i da se mladi Zapadnog Balkana umreže kako bi zajednički delovali.

Predsednik omladine Narodnog pokreta Srbije Lazar Paunović je ocenio da vlast u Srbiji sistematski urušava interesovanje za evropske integracije, što se posebno odnosi na mlade.

„Mene ne čude rezultati istraživanja, interesovanje mladih za EU je nisko“, izjavio je Paunović.

On je takođe kritikovao Evropsku uniju zbog toga što ne reaguje na rast korupcije i nepotizma u Srbiji, što, kako smatra, dodatno demotiviše mlade.

Ekspertkinja za omladinska pitanja Jovana Božičković je naglasila važnost unapređenja komunikacije sa mladima, posebno kada su u pitanju ruralne sredine i NEET mladi.

„U kontekstu donosilaca odluka mislim da ima najviše prostora da se komunikacija poboljša. Trenutno se sprovodi pilot projekat Garancija za mlade, pitanje je kako će on doći do mladih, naročito do onih u ruralnim sredinama ili NEET mladih kojima je on najpotrebniji. S druge strane, ukoliko se ta odgovornost prebaci na KOMS ili Savez izviđača, pitanje je s kojim resursima bi oni to radili i da li se onda odgovornost prebacuje na donore da oni obezbede sredstva“, navela je Božičković.

Aleksandar Nikolić iz Unije srednjoškolaca Srbije osvrnuo se na istraživanja koja pokazuju da srednjoškolci nisu dovoljno upoznati sa procesom pristupanja Evropskoj uniji.

„Srednjoškolci razumeju da podrška EU postoji, ali im je uloga EU nejasna“, rekao je Nikolić, ističući potrebu da se resursi poput učeničkih parlamenata i građanskog obrazovanja bolje koriste.

Generalna sekretarka Fondacije Centar za demokratiju Nataša Vučković rekla je da su mladi ključni temelj za izgradnju demokratskog i evropskog društva, ali da to podrazumeva da mnogo veći broj mladih razume proces evropskih integracija i aktivno učestvuje u njemu.

„Nema izgradnje evropskog i demokratskog društva bez demokratskih vrednosti koje su ukorenjene duboko u društvu“, poručila je Vučković.

Ona je istakla da je pitanje koje se u civilnom društvu zanemaruje - borba protiv siromaštva dece i mladih.

„Tu se prave duboki jazovi, kako ćemo mi te jazove premostiti i omogućiti da oni ne rastu i ne produbljuju se, a danas se sa digitalnim i novim tehnologijama, razlikama između ruralnih i modernih sredina, jako povećavaju“, ukazala je generalna sekretarka FCD i dodala da je drugo bitno pitanje zapošljavanje mladih.

„Mi danas moramo da obrazujemo mlade za tržište rada koje će biti za 20 i 30 godina. Da li su naše reforme dovoljno fleksibilne da bi mogle na to da odgovore“, upitala je Vučković.

Naglasila je da je neophodno promeniti pristup, dinamiku i brzinu reformi sistema obrazovanja i da tu više „nemamo pravo na sporost“.

U debati su, pored panelista i panelistkinja, učestvovali i predstavnici Ministarstva za turizam i omladinu, kao i Omladinskog saveza udruženja OPENS.

Debatu „Uloga mladih u procesu evropskih integracija Zapadnog Balkana“ organizovala je Fondacija Centar za demokratiju u sklopu projekta Regionalni dijalog mladih za Evropu (RYDE), koji finansira Evropska unija, i uz pomoć Fondacije za otvoreno društvo. Razgovor je moderirala Ivana Stojanović, Fondacija Centar za demokratiju.