5. decembar 2022.

Vučković: Radne odnose da reguliše Zakon o radu, a ne mnoštvo drugih zakona

Nataša Vučković u emisiji TV N1 „Infobiz“

Zakon o radu, trenutno, nije zakon koji reguliše najveći broj pitanja koja se tiču radnih odnosa. Umesto toga, imamo mnoštvo drugih zakona, od zakona o agencijskom zapošljavanju, preko zakona o radnoj praksi, ili zakona o sezonskom radu, čime se stvara konfuzija kada je reč o radnim pravima, upozorava Nacionalni konvent o Evropskoj uniji. „Mi se zalažemo za to da Zakon o radu reguliše najveći broj pitanja koja se tiču radnih odnosa“, kaže za TV N1 Nataša Vučković iz Fondacije Centar za demokratiju, koja se u EU konventu bavi socijalnom politikom i politikom zapošljavanja.

Konvent upozorava da se dešava fragmentacija radnog zakonodavstva i apeluje da se to zaustavi. Nataša Vučković objašnjava šta fragmentacija zapravo znači.

„Zalažemo se za to da radni odnosi budu regulisani Zakonom o radu koji će regulisati najveći broj pitanja iz radnih odnosa. Činjenicu da se razni aspekti radnih odnosa regulišu posebnim zakonima zovemo fragmentacijom, a istovremeno se odlaže donošenje novog Zakona o radu, koji je na dnevnom redu negde 2025. godine. Ispada da ćemo do tada regulisati radne odnose i Zakonom o agencijskom zapošljavanju, Zakonom o radnim praksama i Zakonom o sezonskim poslovima… Mnogo toga će se izvući iz Zakona o radu, biće regulisano posebnim propisima, a onda će Zakon o radu biti neki krovni zakon, koji će da reguliše mali broj pitanja“, naglašava Vučković.

Zašto je to opasno? Zato što, kaže, imamo jedan složeni sistem rada, u kojem se vrlo slabo poznaju radna prava.

„Ne postoji jedinstvena zaštita radnih prava, vrlo često su kontradiktorne odredbe mnoštva tih posebnih zakona, i ono što je najveći problem to je što građani imaju sve manje zaštićena prava. Stepen zaštite se smanjuje“, naglašava ona.

Zakon o socijalnoj karti smanjio broj korisnika socijalne pomoći

Kada je reč o Zakonu o socijalnoj karti, sagovornica Infobiza ističe da je nakon njegovog usvajanja smanjen broj korisnika socijalne pomoći, a da se njihova situacija ni na koji način nije popravila od vremena pre primene novog zakona.

„Nejasno ostaje kako radi algoritam koji meri da li neko ima ispunjene uslove za socijalnu zaštitu ili nema“, kaže Vučković.

To je jedna stvar koja bi morala da bude transparentna, jer, kaže, u ovom trenutku građani koji su bili korisnici socijalne pomoći ne znaju iz kog razloga su bez nje ostali.

„A11 je utvrdio da je u nekim mestima za 10 odsto smanjen broj nosilaca prava na socijalnu pomoć, a u nekim romskim naseljima čak i 90 odsto. Pitanje je koji su kriterijumi i na koji način mi kao država želimo da targetiramo one koji su ugroženi“, ocenila je Vučković.

Prema njenim rečima, činjenica je da siromaštvo nije smanjeno, dakle broj onih kojima je socijalna zaštita potrebna sigurno nije manji za 10 odsto, a sa druge strane smanjuju se prethodnih godina i budžetska izdvajanja u te svrhe iako je i Fiskalni savet naglašavao da izdvajanja za novčanu socijalnu pomoć i dečji dodatak budu veća kao dva stuba socijalne zaštite, kao i da se uslovi za dobijanje ta dva vida pomoći učine fleksibilnijim, kaže Vučković.

Čekamo novi Zakon o bezbednosti na radu

„Mi čekamo novi zakon o bezbednosti na radu, koji stalno ulazi u parlament uoči raspisivanja izbora, posle čega se povlači, koji treba da se uskladi sa standardima Evropske unije“, podseća sagovornica N1.

Dodaje da mehanizmi primene zakona, inspekcija rada, nisu adekvatni, jer je broj inspektora mali, oni ne mogu da kontrolišu sva preduzeća.

„Mora da se uskladi saradnja inspektorata i prekršajnih sudova, i reaguju na predlog za pokretanje prekršajnog postupka, to su stvari koje bi ubrzale primenu zakona. I poslodavci i radnici moraju znati prava i obaveze, standardi bezbednog rada se moraju poštovati“, ocenila je Vučković.