• 12. septembar 2022.

Porodice sa jednim zaposlenim na minimalcu živeće ispod praga siromaštva

Istraživačica FCD Sarita Bradaš na konferenciji za medije organizacija potpisnica Deklaracije o plati za život

U okviru konferencije za štampu organizacija potpisnica Deklaracije o plati za život istraživačica Fondacije Centar za demokratiju Sarita Bradaš je ukazala na pogrešno razumevanje minimalca od strane vlasti u Srbiji i skrenula pažnju na podatke o kojima predstavnici Vlade i poslodavaca biraju da ćute.

Zakazana je sednica Socijalno-ekonomskog saveta na kojem se odlučuje o minimalnoj ceni rada, a ukoliko predstavnici sindikata, poslodavaca i Vlade ne postignu konsenzus, o njenom iznosu za narednu godinu odlučiće Vlada 15. septembra.

Pregovori o minimalnoj zaradi u Srbiji poprimili su ritualni karakter, te se ishod može sa velikom preciznošću predvideti, i sa sigurnošću se može pretpostaviti da će sindikati, odnosno radnice i radnici, izvući deblji kraj i nastaviti da budu manje plaćeni zarad većih profita u privredi.

Sindikati su najavili da će paralelno sa sutrašnjom Sednicom SES-a ispred Palate Srbija od 10 časova organizovati javnu sednicu na kojoj će tema biti visina minimalne i drugih zarada u Srbiji.

Politike zarada u Srbiji su sve češće meta kritike i civilnog sektora, te su u ključu saradnje i zajedničke borbe u junu ove godine tri sindikata i 18 udruženja građana potpisali Deklaraciju o plati za život.

Uoči sednice SES-a, organizacije potpisnice Deklaracije o plati za život održale su konferenciju za štampu na kojoj su detaljno analizirali pitanje minimalne cene rada u Srbiji. Sarita Bradaš iz Centra za demokratiju ukazala je na pogrešno razumevanje minimalca od strane vlasti u Srbiji i skrenula pažnju na podatke o kojima predstavnici Vlade i poslodavaca biraju da ćute.

„U našem Socijalno-ekonomskom savetu predstavnici poslodavaca i Vlade ne razumeju da minimalna zarada ima zaštitnu funkciju“, rekla je na konferenciji za štampu Sarita Bradaš i objasnila da minimalac treba da štiti pristojan život radnica i radnika i njihovih porodica.

U Srbiji je situacija sasvim drugačija, jer od minimalca nije moguće obezbediti išta nalik na pristojan život. U junu i julu ove godine, prema zvaničnom računanju potrošačke korpe, porodicama je bilo porebno 33 hiljada dinara samo za hranu i bezalkoholno piće, dok je minimalna cena rada u junu iznosila 35, a u julu 33 hiljada dinara.

Bradaš je ukazala i na to da je zbog inflacije realna vrednost minimalca u julu ove godine bila za 8% niža u poređenju sa istim mesecom 2021.

Sudeći po izjavama predstavnika vlasti za očekivati je da će novi iznos minimalne cene rada biti oko 40 hiljada dinara, dok bi se prema računici nezavisnih stručnjaka tek plata od 115 hiljada dinara kvalifikovala za platu za život. 

Ono što već sada možemo sa sigurnošću da pretpostavimo, rekla je Sarita Bradaš, je da će tročlane i četvoročlane porodice u kojima je jedna osoba zaposlena i zarađuje minimalac, biti ispod praga siromaštva.

„Minimalac u 2022. u proseku iznosi oko 35 hiljada dinara i on je skoro 5.000 dinara niži od praga relativnog siromaštva za 2019. godinu. Podatke za 2022. dobićemo sredinom oktobra.“

Predstavnici Vlade kroje jedan sasvim drugačiji narativ o minimalnoj ceni rada. Tako na primer u priči ministra finansija Vlada podnosi velike žrtve da bi obezbedila bilo kakvo povećanje minimalca.

Ministar finansija Siniša Mali je izjavio da se država odrekla 115 milijardi dinara da bi obezbedila veću cenu minimalnog rada, ali je, kako je ukazala Bradaš, propustio da objasni zašto. Naime, nije jedina opcija države da smanji troškove poslodavaca i da iz budžeta pokriva doprinose na iznose plata do minimalne cene rada.

„Ono što ne čujemo od predstavnika Vlade je zašto se država odriče ogromnih sredstava i propisuje maksimalni iznos poreza i doprinosa. Naime, oni koji zarađuju više od pet prosečnih plata za deo iznosa plate koji prelazi pet prosečnih ne plaćaju doprinose. Koliko stotina miliona ili milijardi se država odriče na taj način? Poreskoj upravi je prijavilo oko 35 hiljada ljudi da zarađuje više od pet prosečnih plata.“

Ministar finansija takođe ne govori koliko se država odrekla sredstava time što novonastanjenima u Srbiji koji zarađuju više od 300 hiljada dinara ne naplaćuje 70% poreza na primanja i doprinose za socijalno osiguranje u periodu od 5 godina, rekla je Bradaš.

Predstavnici poslodavaca u Socijalno-ekonomskom savetu su zadovoljni postupcima vlade, a zahteve sindikata da se minimalac poveća za 25% smatraju neprihvatljivim.

„Od njih nismo, međutim, čuli da je privreda Srbije 2021. ostvarila 80% veći profit nego 2022. godine. Niti da su troškovi rada u Srbiji srazmerno najniži kada uporedimo s državama Evropske unije.“

Na konferenciji za štampu organizacija potpisnica Deklaracije o plati za život pored Sarite Bradaš govorili su Mario Reljanović iz Centra za dostojanstven rad, Marko Aksentijević iz Ministarstva prostora, Andrijana Kocić iz Alternativnog centra za devojke i Vladimir Simović iz Centra za politike emancipacije.

Izvor: Masina.rs

Foto: Mašina / Medija centar