• 30. avgust 2022.

Nataša Vučković za Blic: Učešće Amerike u dijalogu od presudne važnosti

Intervju generalne sekretarke FCD za „Blic nedelje“

Čini mi se da je američko učešće i podrška dijalogu od presudne važnosti. Mislim da se rešavanje otvorenih pitanja, uključujući pitanje Kosova, vidi kao garancija za stabilnost i za smanjenje uticaja drugih međunarodnih aktera u regionu, kaže u intervjuu za „Blic nedelje“ generalna sekretarka Fondacije Centar za demokratiju Nataša Vučković.

Sedmicu za nama obeležili su teški pregovori Beograda i Prištine ne bi li se rešila kriza koju je izazvala odluka premijera Kosova Aljbina Kurtija da uvede reciprocitet za lična dokumenta za Srbe sa Kosova i registarske tablice koje izdaje Srbija.

Ni posredovanje specijalnog izaslanika Stejt departmenta Gabrijela Eskobara i emisara EU Miroslava Lajčaka nije pomoglo da se postigne dogovor, a upravo ta dešavanja oko dijaloga u Briselu su tema intervjua sa Natašom Vučković. Sem tih događaja, dotakli smo se i formiranja Vlade i učešća proevropske opozicije u Skupštini Srbije.

Dijalog Beograda i Prištine je u ćorsokaku, a ovoga puta krizu je izazvala primena reciprociteta oko tablica i ličnih dokumenata. Šta vidite kao rešenje?

- Očuvanje mira i stabilnosti je od presudne važnosti jer ako to bude narušeno, neizvesno je u kom pravcu bi se stvari mogle kretati, posebno u uslovima ovako velike međunarodne krize i rata na evropskom tlu. Drugo važno pitanje je sloboda kretanja i poštovanje opredeljenja Srba na severu Kosova. Ohrabruje izjava gospodina Eskobara da je uveren da Srbi na Kosovu neće videti nikakvu promenu u svojim životima od 1. septembra. Sigurno je da se mora napraviti kompromis, a to znači da svaka strana mora od nečega odustati. Treće pitanje, na kojem srpska strana s razlogom kontinuirano insistira, jeste pitanje Zajednice srpskih opština. I u tom delu čini se da postoji razumevanje kod evropskih i američkih pregovarača i sagovornika da svi elementi do sada postignutih sporazuma moraju da budu implementirani, uključujući tu i ZSO. Nema opravdanja za odbijanje kosovske strane da se formira ZSO.

U dijalog se poslednjih nedelja aktivnije i očiglednije uključila SAD. Da li je to još jedan vid pritiska na obe strane, i da li je u interesu Srbije pojačano učešće SAD u dijalogu, jer je za njih Kosovo - nezavisno?

- Čini mi se da je američko učešće i podrška dijalogu od presudne važnosti. Posebno u kontekstu rata u Ukrajini, koji nameće jasno geopolitičko svrstavanje i zemalja Zapadnog Balkana, SAD daju pravac geopolitičkim procesima i na Zapadnom Balkanu. Mislim da se rešavanje otvorenih pitanja, uključujući pitanje Kosova, vidi kao garancija za stabilnost i za smanjenje uticaja drugih međunarodnih aktera u regionu. Sjedinjene Države mogu da vrše pritisak, kako za očuvanje mira, ali mogu i značajno da doprinesu postizanju pravičnog rešenja za obe strane. Naravno, ne zaboravimo ulogu koju Kfor ima u sprečavanju sukoba i održanju mira.

Nemački kancelar Olaf Šolc najavio je susret Vučića i Kurtija na jesen u Berlinu. Da li sve to ukazuje da dijalog kakav smo do sada znali odlazi u zaborav?

- Razumljivo je što su Evropska unija i zemlje članice previše okupirane posledicama rata u Ukrajini pa, kao što smo videli na sastanku Evropskog saveta u junu, nisu u pravom trenutku poslali pozitivnu poruku Zapadnom Balkanu da je proces proširenja živ i da je članstvo u EU dostižan cilj, poruku koju smo svi očekivali. Kasnije je to ispravljeno u odnosu na Severnu Makedoniju i Albaniju. Sve je to ostavilo jedan gorak ukus i značajno je uticalo na raspoloženje građana prema Evropskoj uniji i procesu evropske integracije, povećavajući nepoverenje u proces integracije i u namere EU. A to nije dobro jer evropski put nema alternativu, ni za Srbiju, ni za Kosovo. Zato je veće prisustvo EU od ključnog značaja sada. Važno je da obe strane, i EU i zemlje članice s jedne strane, i svi na Zapadnom Balkanu, s druge strane, pokažu spremnost na partnerstvo i saradnju u rešavanju problema koji imaju posledice za sve. Na taj način vidim i najavljeno angažovanje kancelara Šolca. Sačekala bih rezultate procesa koji je neposredno u toku, pa da onda vidimo da li će se menjati i forma dijaloga u budućnosti.

Očekujete li, uz pritisak oko rešavanja kosovskog čvora, u narednom periodu još jače pritiske da Srbija uvede sankcije Rusiji?

- Čini mi se da istovremeni pritisak da se uvedu sankcije i pritisak oko rešavanja kosovskog čvora, kako kažete, nije dobar put, da su to preveliki zahtevi za Srbiju. I za jedno i za drugo potrebna je podrška građana, ili bar da nema značajnijeg otpora, to se ne postiže lako i odjednom, potrebna je priprema. Meni se čini da će se, u periodu koji je neposredno pred nama, više insistirati na postizanju sporazuma Beograda i Prištine, odnosno ka implementaciji do sada postignutih sporazuma.

U tom pogledu Srbija za sada balansira, smatrate li da je to dobro rešenje?

- Imajući u vidu energetsku situaciju u Srbiji, čini se da Srbija u ovom trenutku nema mnogo mogućnosti. Od ključne je važnosti da se priključuje Zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici EU, ali s druge strane nije moguće u kratkom roku diversifikovati izvore energenata. Vidimo da i mnogo veće zemlje u EU teško pronalaze druga energetski i finansijski održiva rešenja. S obzirom na to da je naša i spoljna i unutrašnja politika umnogome određena kosovskim pitanjem, gde je pozicija Rusije u UN izuzetno važna za nas, to dodatno otežava poziciju Srbije. Međutim, važno je da kroz izjašnjavanje u međunarodnim forumima Srbija jasno osudi napad Rusije na Ukrajinu, uništavanje ljudskih života, gradova i infrastrukture u Ukrajini, kao što je, na primer, bilo glasanje za suspenziju Rusije iz Saveta za ljudska prava UN u aprilu ove godine. Istovremeno, u situaciji kad se malo govori o prekidu rata, Srbija treba da se zalaže za mir i diplomatsko rešenje ukrajinske krize, između ostalog i zbog toga što su u ovom ratu sukobljena dva nama bliska naroda.

Očekuje nas i formiranje vlade, šta će nam njen sastav reći?

- Ne očekujem velike promene u redovima naprednjačkih ministara. Ima nekih naznaka da će vlada biti nešto inkluzivnija i otvorenija prema različitim političkim i društvenim grupacijama, uključujući manjine. Interesantno će biti i koje će uloge u novoj vladi dobiti koalicioni partneri SNS-a. Oni najvažniji resori - spoljni i unutrašnji poslovi, odbrana i evropske integracije - pokazaće u kom pravcu će ići Srbija u narednom periodu. Za mene je važno ko će biti ministri pravde, obrazovanja, zdravstva, kulture, rada i socijalne politike jer to ukazuje da li će vlada imati kapacitet za rešavanje gorućih problema u društvu i za postavljanje vrednosnog sistema, pravne sigurnosti i zaštitu ljudskih prava. Ministarstvo pravde ima zadatak da primeni izmene Ustava kroz set novih zakona o pravosuđu - izuzetno bitno za uspostavljanje nezavisnosti pravosuđa i podele vlasti i vladavine prava. Nesumnjivo će biti važno i Ministarstvo energetike. No, kao što znamo, upravo iz primera ovog poslednjeg pomenutog resora, pored ministarstava, značajno je koji će kadrovi upravljati javnim preduzećima, ustanovama... Međutim, ako ne bude namere i napora vlade u celini da, zajedno sa predsednikom Republike i parlamentom, doprinese stvaranju bolje političke klime i demokratskog dijaloga, stvarnoj primeni evropskih vrednosti u svakodnevnom govoru i ponašanju, i država i društvo će trpeti posledice.

Proevropska opozicija se posle aprilskih izbora vratila u Skupštinu, kakvu ulogu od nje očekujete u Skupštini?

- Odlično je da se opozicija vratila u Skupštinu, shvativši da politika bojkota ne donosi ništa dobro, ni društvu, ni državi, ni samoj opoziciji. Uz ogradu da ćemo tek videti ko je stvarno proevropska opozicija, očekujem da ona bude nosilac evropskog narativa, da promoviše i da se zalaže za evropske vrednosti i standarde, da kontroliše da li Vlada te vrednosti i standarde stvarno unosi u zakone ili samo fingira svoje evropsko opredeljenje. Treba da doprinese da građani bolje razumeju Evropsku uniju i naš put ka članstvu. Nastupom u Skupštini doprineće boljoj informisanosti građana u situaciji kad su mediji kontrolisani. Očekujem jednu proaktivnu evropsku politiku, da se jasno vidi politički projekat i da se on kredibilno, s uverljivim ljudima brani. Takav politički projekat treba ubedljivo da pokaže na koji način se namerava izboriti sa "zarobljenom državom“ i korupcijom, kako će se graditi pravna država i unaprediti demokratske procedure, a da se pritom ubede građani da opozicija, kad dođe na vlast, ima stvarnu snagu da to i uradi. Jednom rečju, očekujem jasnu politiku i ubedljivu prezentaciju.

Izvor: Blic; autorka: Danijela Luković

Foto: Milan Ilić / RAS Srbija