14. mart 2022.

Nataša Vučković: Nova realnost i izborna kampanja u Srbiji

FES Publikacija: Towards a Revival of Democracy: Perspectives on the Elections in Serbia 2022

Da je rok za ovaj kratki esej o značaju predstojećih izbora za civilno društvo bio samo deset dana ranije, pre početka ruskog napada na Ukrajinu, i ovaj tekst bi bio drugačiji. Poslednji događaji na istoku našeg kontinenta stvorili su novu realnost koja će dugoročno odrediti političke, ekonomske i društvene tokove u Evropi, pa i u Srbiji. Rat u Evropi, stvoriće nove prioritete i nove narative, promeniće fokus i ponašanje mnogih aktera u Evropskoj uniji, institucija, političkih stranaka, biznisa. Neminovan je i uticaj na izbornu kampanju u Srbiji – čini se neminovnim da će stav Srbije i političkih partija prema ovom sukobu baciti u drugi plan ponuđene programske sadržaje političkih partija. Pažnja javnosti i pažnja građana u nekoliko dana je sa početka izborne kampanje preusmerila na drugi, međunarodni plan.

Posle bojkota prošlih izbora i poražavajućeg iskustva sa gotovo jednopartijskim parlamentom, predstojeći izbori viđeni su kao prilika da se, nakon dijaloga o izbornim uslovima, kroz učešće opozicije na izborima, Srbija vrati na put parlamentarne demokratije koja podrazumeva da bez opozicije ne može biti pravog parlamenta.

Izbori za Grad Beograd bude veliku nadu da će, s obzirom na veliko nezadovoljstvo građana i građanki u Beogradu, upravo izbori za gradsku skupštinu biti glavna izborna bitka koju opozicija ima šansu da dobije. Time bi se otvorila mogućnost za izvesnu „podelu“ vlasti između centralnog i lokalnog nivoa. Centralna vlast, gde se predviđaju manji izgledi za veće promene, bila bi naterana da sa novom gradskom vlašću uspostavi institucionalni dijalog, koordinaciju i saradnju u poslovima upravljanja. To bi moglo delimično da relaksira čvrste i nepomirljive suprotstavljene pozicije vlasti i opozicije, i ublažilo duboku, i za razvoj društva, štetnu polarizaciju. Opozicija bi dobila vetar u leđa i ogromnu bazu za dalji razvoj i jačanje svoje pozicije.

Na kraju, ostaju predsednički izbori, po mnogima najvažniji jer kandidati za predsednike u mnogome boje stranačke liste i daju glavni ton u kampanji. Bez kandidata koji bi bio a priori prepoznat kao protivkandidat Aleksandru Vučiću, opozicija će, čini se, i samo sprečavanje Vučića da pobedi u prvom krugu videti kao uspeh. Jer od tog trenutka bi sve moglo biti drugačije.

U svakom slučaju, očekuje se znatno slabljenje snage Srpske napredne stranke. Za budućnost demokratije u Srbiji neophodno je da opozicija, nasuprot dominantnom polu Srpske napredne stranke, uspostavi drugi pol i tako uravnoteži političku scenu.

Izborni rezultati u mnogome će zavisiti od toga koliko će biti poštovane izborne procedure, a izbori fer i demokratski. Odlučujuća će biti uloga kontrole izbora koju bude sprovodila opozicija. Kredibilnost kontrolora, međusobna saradnja partija u organizaciji kontrole i monitoring čitavog izbornog procesa važni su i za stvaranje poverenja građana u opoziciju i za slabljenje straha kod birača, naročito u manjim sredinama.

Opozicija je, računajući tu i one stranke na krajnje desnoj strani političkog spektra, izabrala nekoliko glavnih tema za izbornu kampanju – borba protiv korupcije, zaštita životne sredine sa dominantnim narativom protiv investicija Rio Tinta, povećanje plata, pomoć poljoprivrednicima, a interesantno je da su i radna prava prisutna na programskoj agendi nekoliko opozicionih stranaka. Proces pristupanja EU nije, međutim, u prvom planu.

Ostaje da se vidi kako će se rat u Ukrajini reflektovati na zadržavanje ovih tema u fokusu pažnje birača i na pomeranje njihovih prioriteta iz prethodnog, predratnog perioda. Nameće se, međutim, pitanje kako će Srbija zadržati svoju evropsku agendu i odbraniti svoj evropski put u situaciji kad je on ugrožen, u trenucima kad se traži da dokaže iskrenost svog evropskog opredeljenja. Čini se neophodnim da se opozicija u nekoliko nedelja pred izbore angažuje i na ovom planu – da govori o nužnosti evropskog puta Srbije, da traži i učestvuje u raspravama o aktuelnim spoljno političkim pitanjima i da ponudi rešenja jer su to sve pitanja koja određuju budućnost zemlje.

Izbori u Srbiji tradicionalno angažuju i veliki deo civilnog društva. Pre svega, organizacije civilnog društva odigrale su značajnu ulogu u zagovaranju dijaloga vlasti i opozicije o izbornim uslovima. Monitoring izbornog procesa redovna je aktivnost građanskih udruženja. Borba za više demokratije je borba i za bolje uslove za rad civilnog društva i za uključivanje građana u procese odlučivanja. Zbog toga je sadejstvo sa političkim strankama, kao učesnicima političkog procesa, koji dele isti cilj prirodno i nužno, uz očuvanje samostalnosti nevladinih organizacija.

Nataša Vučković, Generalna sekretarka Fondacije Centar za demokratiju

Tekst je objavljen u FES publikaciji:

Towards a Revival of Democracy: Perspectives on the Elections in Serbia 2022 (PDF)