• 31. januar 2022.

Kako Srbija (treba da) meri napredak ka ostvarivanju ciljeva održivog razvoja?

Autorski tekst istraživačice FCD Sarite Bradaš za MONS

Na stranici Republičkog zavoda za statistiku (RZS) koja se odnosi na ciljeve održivog razvoja (COR), a i u prvom Izveštaju o napretku u ostvarivanju Ciljeva održivog razvoja do 2030. godine u Republici Srbiji, dostupni su podaci za UN indikatore. Podaci za EU indikatore mogu da se nađu i za Srbiju u Eurostatovoj bazi podataka. U odsustvu političke volje za suštinsko bavljenje ciljevima održivog razvoja (COR), njihovo integrisanje u javne politike i praćenje napredovanja u realizaciji COR, RZS može samo da radi ono što je u nadležnosti ove institucije: prikuplja, obrađuje i objavljuje podatke o indikatorima održivog razvoja bez obzira na to da li su oni relevantni za kontekst u kojem živimo i za ono čemu stremimo.

Mislim da je za Srbiju veoma važno da procenjuje napredak ka ostvarivanju COR u evropskom kontekstu što do sada nije bio slučaj. U nastavku navodim neke od razloga za ovakav stav.

U decembru 2018. godine, zvanično je otvoreno Pregovaračko poglavlje 18 ‒ Statistika. Pregovori u okviru ovog poglavlja obuhvataju usklađivanje pravnih propisa sa pravnom tekovinom EU (EU aquis) iz oblasti statistike. Kako navodi Republički zavod za statistiku (RZS), “ovo poglavlje se smatra značajnim i zato što će pozitivne promene koje će proisteći iz uspešnog procesa pregovora kao rezultat imati bolji kvalitet, dostupnost i verodostojnost podataka, a koje će usloviti donošenje ispravnih odluka za sprovođenje zajedničke politike EU”. Navedeno bi podrazumevalo i praćenje ostvarenja ciljeva održivog razvoja usklađenog sa metodologijom koju koristi EU.

Opredeljenost ka članstvu u EU podrazumeva praćenje indikatora relevantnih za EU, a koji omogućavaju procenu napretka prema ciljevima u EU kontekstu. EU indikatori su usmereni na praćenje EU politika i fenomena koji su posebno značajni za evropski kontekst. Drugim rečima, budući da je Srbija preuzela obavezu sprovođenja reformi u procesu pridruživanja EU te reforme uključuju i procenu njihovog doprinosa održivom razvoju. Od 2020. godine COR su integrisani u Evropski semestar, okvir za koordinaciju fiskalnih i ekonomskih politika među zemljama EU, čime se održivost i dobrobit građana stavljaju u središte ekonomske politike. Kako bi se proces izrade Programa ekonomskih reformi (ERP) dodatno uskladio sa Evropskim semestrom, Evropska komisija u Smernicama za ERP 2022-2024. od zemalja Zapadnog Balkana i Turske traži da navedu doprinos reformskih mera postizanju COR korišćenjem Eurostatovih indikatora održivog razvoja.

Od ključne važnosti za valjanost procena o napretku je dostupnost podataka za indikatore. Za veliki broj UN indikatora nisu dostupni podaci - od 237 indikatora (za 16 COR) za Srbiju su dostupni podaci za njih 106, odnosno 45%. Sa druge strane, u bazi Eurostata od 132 EU indikatora, za Srbiju su dostupni podaci za 90 indikatora ili 68%. Možemo očekivati da će se u narednom periodu broj dostupnih indikatora za Srbiju u Eurostatovoj bazi povećavati kako bude napredovao proces harmonizacije u oblasti statistike. Kada se pogledaju podaci o dostupnim indikatorima za svaki od 16 COR (videti tabelu) podaci za Srbiju su dostupni za sve EU indikatore kod dva cilja (1 i 4) i za više od 80% indikatora kod četiri cilja (5, 7, 8 i 10). Najmanja je raspoloživost podataka za EU indikatore kod COR 17 (nijedan indikator) te COR 13 i COR 15 (trećina indikatora). Kod UN indikatora najviše podataka je dostupno za COR 5 (četiri petine indikatora), a za manje od polovine indikatora dostupni su podaci kod devet ciljeva (2, 3, 10, 11, 12, 13, 15, 16 i 17).

Izvor podataka: Eurostat (za EU indikatore, dostupno na https://ec.europa.eu/eurostat/web/sdi/main-tables ) i RZS (za UN indikatore, dostupno na https://sdg.indikatori.rs/ )

Mnogi potciljevi u Agendi održivog razvoja nisu kvantifikovani pa se od država očekuje da postave nacionalno specifične ciljeve odnosno vrednosti koje treba ostvariti do 2030. godine. Srbija to nije učinila tako da se u Izveštaju RZS-a ne procenjuje stepen ostvarenosti COR već samo trendovi: “merenje se ne vrši u odnosu na kvantitativno definisani cilj, jer ga nema, već se napredak prati u odnosu na početnu godinu za koju postoje podaci, pa se meri stepen u kome se napredak kreće u pozitivnom ili negativnom smeru“. Nesumnjivo je važno procenjivati trendove, ali nije dovoljno. Ukoliko ne postoji ciljna vrednost ne možemo znati koliko smo daleko od postizanja cilja, a samim tim ni uskladiti politike i odrediti prioritete kako bismo ostvarili ono čemu težimo. Izveštaj RZS pokazuje napredak u petogodišnjem periodu, ali ne daje ocenu da li će tempo napretka biti dovoljan za postizanje COR do 2030. godine budući da koristi „dinamičku“ (napredak Srbije prema potciljevima tokom vremena), ali ne i „statičku“ (udaljenost Srbije od ciljnih vrednosti u određenoj vremenskoj tački) procenu.

Ipak za Srbiju postoje podaci o ostvarenosti ciljeva održivog razvoja (kao i trendova) u izveštajima za 2021. o ciljevima održivog razvoja Mreže za rešenja za održivi razvoj (Sustainable Development Solutions Network, SDSN), a u kojima se procene vrše primenom iste metodologije (statička i dinamička procena) ali različitih indikatora u globalnom i evropskom U tabeli su prikazani nalazi o ostvarenju COR iz navedena dva izveštaja koji postignuće svakog od ciljeva predstavljaju sa četiri boje (zeleno, žuto, narandžasto i crveno) kako bi ilustrovali koliko se zemlja nalazi daleko od postizanja svakog od ciljeva. Srbija se prema procenama iz globalnog izveštaja nalazi na 76% puta da postigne najbolji mogući rezultat dok je prema nalazima iz evropskog izveštaja prešla tek nešto više od polovine tog puta. Veoma je važno da, pre svega donosioci odluka, razumeju ove razlike kada na osnovu nalaza kreiraju politike i potrebne reforme. Ilustrovaću to na primeru COR 4 koji se odnosi na kvalitetno obrazovanje. U prvom izveštaju (globalnom) procenjeno je da je Srbija ostvarila ovaj cilj (zeleno) tako da bi na osnovu ovakvog nalaza kreatori politika mogli zaključiti da nije potrebno ništa menjati u obrazovnim politikama već da treba nastaviti istim putem. Iz nalaza drugog izveštaja (evropski) možemo zaključiti da Srbija do 2030. godine neće postići ciljne vrednosti (crveno) zbog čega su potrebne radikalne reforme u obrazovnim politikama. U globalnom izveštaju nema indikatora koji se odnose na kvalitet obrazovanja niti na obuhvat učenika/ca na različitim obrazovnim nivoima, već je procena vršena na osnovu indikatora koji se odnose na obuhvat osnovnim obrazovanjem i učešćem nepismenih u stanovništvu starosti 18-24 godine. Navedeni indikatori su svakako relevantni za nerazvijene zemlje, ali ne i za Srbiju. U evropskom izveštaju procena se vrši na osnovu sedam indikatora, a učinak Srbije je najlošiji u indikatorima kvaliteta obrazovanja (udeo funkcionalno nepismenih) i obuhvata predškolskim vaspitanjem i obrazovanjem. Pored toga, značajne napore je potrebno uložiti kako bi se povećalo učešće odraslih u obrazovanju.

Šta merimo i kako merimo odrediće procenu napretka u ostvarivanju COR. Izveštaj o napretku može da bude instrument kojim će se uticati na Vladu da pokaže stvarnu opredeljenost za postizanje COR tako što će na osnovu nalaza izveštaja kreirati politike zasnovane na dokazima i preduzeti akcije za prevazilaženje jaza potrebnog za ostvarivanje COR do 2030. godine. Za procenu napretka Srbije u evropskom kontekstu sada postoje podaci kako u zvaničnom Izveštaju Eurostata tako i u pomenutom SDSN izveštaju. Pored izveštaja RZS, objavljena su dva izveštaja nevladinog sektora (ovde i ovde). Za početak, treba da ih pročitaju oni koji imaju mandat da odlučuju.

Autorka: Sarita Bradaš, istraživačica Fondacije Centar za demokratiju

Izvor: mons.rs