30. novembar 2021.

Nataša Vučković za RTS: Loš imidž Zapadnog Balkana sve nas košta, moramo da iskoračimo iz toga

Intervju izvršne direktorke FCD za RTS

Srbija je prema izveštaju Evropske unije od prošlog meseca ispunila merila za otvaranje klastera kada je u pitanju politika oporezivanja, socijalna politika i zapošljavanje. Nataša Vučković iz Centra za demokratiju ističe u intervjuu za RTS, da su četiri slobode EU, sloboda kretanja ljudi, kapitala, roba i usluga veoma važne za funkcionisanje jedinstvenog tržišta. Ocenila je da nas loš imidž Zapadnog Balkana sve zajedno košta, da moramo da iskoračimo iz toga, i da prigrlimo promene, koje su evropske.

U izveštaju Evropske komisije iz oktobra stoji da je Srbija ispunila merila za otvaranje klastera kada je reč o politici oporezivanja, socijalnoj politici i zapošljavanju. Kada smo 2015. godine još govorili o poglavljima, za poglavlje dva koje se odnosi na kretanje radnika, i iz Brisela je stiglo crveno svetlo. Dakle, tada nisu ispunjeni kriterijumi Unije.

Za šest godina koliko smo napredovali u toj oblasti?

Sloboda kretanja radnika sada po novoj metodologiji pripada klasteru dva gde su te četiri slobode Evropske unije, slobode kretanja ljudi, kapitala, roba i usluga. I vrlo su važne za funkcionisanje jedinstvenog tržišta u Evropskoj uniji, zato mi moramo da se pripremimo tako da sa punim kapacitetom dođemo na tržište Evropske unije.

Drugi klaster je taj klaster tri za koji je rečeno sada u oktobru 2021. da smo ispunili merila. Šta to znači - to znači da su ispunjeni uslovi za otvaranje svih ovih poglavlja. Npr, za poglavlje 19 o kome ja često govorim, a to je socijalna politika i zapošljavanje, merilo za otvaranje poglavlja bilo je da Vlada Srbije usvoji akcioni plan kojim će predvideti kako ćemo mi u sferi radnih odnosa, socijalnog dijaloga, socijalne politike, antidiskriminacije na tržištu rada i tako dalje, kako ćemo se mi harmonizovati sa propisima Evropske unije, e mi smo taj akcioni plan doneli 2020. godine.

Kada će naši radnici imati pravo na jednaku socijalnu zaštitu, pravo za članove porodice radnika da mu se pridruže i primaju porodičnu naknadu, na evropsku karticu zdravstvenog osiguranja? Pri otvaranju ili zatvaranju? Ili tek kada pristupimo Uniji?

Tek kada postanemo članica Evropske unije, ali mi do tada moramo da kroz to poglavlje sloboda kretanja radnika da pripremimo uslove da svi državljani iz zemalja članica EU na našem tržištu rada imaju jednake uslove zapošljavanja, privređivanja, jednaku zaštitu kao i naši državljani.

Cilj navedenih prava je i u podsticanju mobilnosti radne snage između država članica EU, koliko u tome Brisel uspeva?

Vi kada ste postali članica Evropske unije vi ste mnogo toga već harmonizovali i na kraju krajeva kroz kohezione fondove EU uspevate da dobijete sredstva kako biste što više podigli svoju industriju, ekonomiju, poljoprivredu, kako biste što pre uhvatili korak sa ovim razvijenijim članicma EU, na kraju krajeva vidimo Poljsku, veliki broj poljskih radnika, činjenica je, odlazi u zemlje EU, ali sa druge strane Poljska je toliko sredstava podigla iz EU za razvoj poljoprivrede da je ogromno podigla svoje resurse u toj oblasti.

Iskustva država regiona govore da je, članstvom u EU, određeni broj građana posao našao u drugim državama. Hrvatska ima veliki deficit radne snage, jer je ogroman broj mladih ljudi napustio državu i sada Hrvatska traži radnike u regionu. Iz Poljske je otišlo dva miliona radnika. Kakav je to signal za srpsko tržište rada?

Pre svega radi se o tome kako ćemo mi svoju ekonomiju da podignemo, tako da primanja i perspektive za mlade ljude budu ovde bolje i što više na nivou EU. To je ključ, svi drugi parametri našeg razvoja su ovde bitni.

Naravno, u svetu povećane mobilnosti prosto mladi ljudi se kreću prema tome gde su im bolje perspektive i to ne možete osuđivati, ne možete to ni braniti. Jer evo, mi čak i nismo na jedinstvenom evropskom tržištu, još nemamo sve uslove za mobilnost radne snage kao članice, a mnogi mladi odlaze zato što oni kojima su potrebni stručnjaci, oni otvaraju uslove za njih.

Moraju da se osnaže kroz ekonomiju, kroz pomoć za obrazovanje, kroz unapređeno obrazovanje, kroz stvaranje uslova da imate visoko profitne, visoko dohodovne grane ekonomije u kojima mladi ljudi mogu da pokažu dobro znanje koje su stekli, gde je potrebno dobro znanje i gde su primanja veća.

Da li su inicijative, recimo sada aktuelna "Otvoreni Balkan", pokazna vežba samo na regionalnom nivou?

Meni se čini da mi stalno čekamo da li će nam EU, SAD ili neko drugi dati podršku za neku inicijativu a mi smo strašno međusobno povezani i usmereni jedni na druge, ja mislim da je svaka inicijativa koja povezuje ljude korak u dobrom smeru. Povezuje u oblasti ekonomije, povezuje u oblasti rada, nauke, obrazovanja. Mi imamo puno građana koji su živeli u jednoj državi, tolike godine i decenije, imamo jako puno zajedničkog bagaža iza nas, i navika, poznajemo proizvode jedni drugih.

Ali kada govorimo o svetu rada i radnih dozvola, ta najava da će se stvoriti jedinstvene radne dozvole za region, odnosno bar za ove zemlje koje učestvuju u toj inicijativi, to je nešto što za Srbiju može biti pozitivno, ali ja mislim generalno i za region, da mi treba ovde da razvijamo više saradnje, bolje poznavanje, više učenje jezika regiona, prosto stvaranje jednog dobrog imidža Zapadnog Balkana, taj loš imidž nas sve zajedno košta, moramo da iskoračimo iz toga, i da kažemo - nećemo više dozvoliti da idemo mi za sudbinom nego mi ćemo tu sudbinu uhvatiti i ona će nam postati prijatelj, da prigrlimo te promene, koje su globalne, koje su evropske, i da ih u ovom našem prostoru ukorenimo i da one rade za nas, ja verujem da mogu da rade za nas.