23. novembar 2021.

Vučković: Vlast teško izgovara dve reči – siromaštvo i demokratija

Izvršna direktorka Fondacije Centar za demokratiju Nataša Vučković izjavila je u emisiji "Iza vesti" na TV N1, komentarišući usvajanje budžeta za 2022. godinu, da ne veruje da će se unaprediti kvalitet života građana.

"Bila bih skeptična. Vidimo po svim pokazateljima da se siromaštvo slabo pomera u pozitivnom pravcu. Milion i po ljudi je u riziku od siromaštva, pola miliona ljudi je na ivici egzistencije. Vlast dve reči teško izgovara - siromaštvo i demokratija. Prošle godine smo rekli da je potrebno da se donese strategija za smanjenje siromaštva, trebalo bi da je imamo. Tada je Brnabić rekla da će investicijama da se smanji siromaštvo, ali to se ne dešava. Kakve su te investicije, ima li dostojanstvenog rada, da radite u uslovima, da napredujete, to je važna stvar", kazala je Vučković.

Ona je dodala je da su dostojanstveni rad i ekonomski rast daleko od naše realnosti i objasnila šta je rizik od siromaštva.

„To znači takve prihode da ne mogu da se zadovolje osnovne potrebe, da ne može da priušti sedam dana odmora godišnje, čitav niz kriterijuma. Da pokušamo da zamislimo sliku porodice sa dvoje dece sa tim prihodima, siromaštvo je nevidljivo i pokazuje kao da smo mi krivi što smo siromašni, istorijski je to tako bilo, stalno je ta tendencija. Naš zadatak kao građana je da zamislimo i stavimo se u njihove cipele. Siromaštvo je nasleđeno, nije rezultat politike poslednjih pet ili 25 godina, mnogi su postali siromašni devedesetih godina, došla je tranzicija. Važno je da kažemo da imamo veliki broj ljudi koji su nedovoljno pripremljeni za tržište rada. Siromaštvo ima tendenciju, ono je nevidljivo, iz njega se teško izlazi“, kazala je Vučković.

Ona je objasnila zašto su političkom vrhu Srbije važniji Geoks, Jura, Linglong od samih radnika.

„Zato što veruju da su investicije rešenje za sve, ali nisu, to je njihova velika zabluda. Nisu jedini, mnogi su za neoliberalnu politiku, u velikoj smo opasnosti. Imate investicije u softvere, a imate i siromašne predele koji nisu razvijeni, sada su još devastirani – stare fabrike su zatvorene, uništene. Vlada se u svim tim situacijama stavila na stranu investitora. Moć inspektora rada je tako mala, odugovlači se sa unapređenjem njihovih kompetencija, morali su da imaju ovlašćenje da uđu u svaku firmu i vrše nadzor, ne želi se dati Inspekciji rada da vrši inspekcijski nadzor – kada se najave malo se našminka i prešminka. Stvara se kod ljudi predstava da ne vredi boriti se, potpuno je nepoverenje u institucije, a siromašan čovek se ne buni, buna zahteva svest i ponos, to je idealno za investitora, stvara se masa koji ne sme da se pobuni“, kaža ona.

Nataša Vučković je govorila i o ulaganjima za sledeću godinu o sektoru obrazovanja i zdravstva.

„Ovaj budžet umanjuje državna ulaganja u zdravstvo i obrazovanje, smanjuju se toliko da je u 2021. godini uloženo u obrazovanje 12 milijardi, a u 2022. godini 9 milijardi, za 25 odsto manje. U zdravstvu se smanjuje sa 38 na 18 milijardi, 20 milijardi manje. Ulaganja za komunalnu infrastrukturu i smanjenje zagađenja su vrlo malo porasla, vrlo neshvatiljvo“, rekla je ona.

Vučković navodi da moramo da definišemo gde želimo da idemo – ako želimo u Evropu, moramo da harmonizujemo socijalnu dimenziju i socijalnu politiku.

“Zašto ne usvajamo konvencije? To su evropske tekovine. U svim istočnoevropskim zemljama postoji predrasuda da su radna prava neki ostatak prošlosti, komunizma, socijalizma i predstavljaju prepreku razvoja, što nije tačno, cela Evropska unija je zasnovana na ravnoteži, slobodi tržišta i institucijama koje štite prava“, zaključila je Nataša Vučković.