• 22. oktobar 2021.

Nataša Vučković o socio-ekonomskim pravima, Poglavlju 19, socijalnom dijalogu…

Iz teksta „Socio-ekonomska perspektiva studenata roditelja kao osetljive društvene grupe na primerima Nemačke i Srbije“

Zbog čega naša zemlja još uvek nije otvorila poglavlje 19 u pristupnim pregovorima sa EU, šta koči Srbiju u otvaranju poglavlja 19 koje definiše oblasti socijalne politike i politike zapošljavanja na putu ka pristupanju EU, kako civilni sektor posmatra evropske integracije Srbije i činjenicu da je do sada Srbija otvorila 18 poglavlja od ukupno 35 poglavlja, a da u 2020. godini ni jedno poglavlje nije otvoreno?

Nataša Vučković, izvršna direktorka Fondacije Centar za demokratiju i koordinatorka radne grupe za poglavlje 19 u okviru Nacionalnog konventa o EU:

- Kada je završen skrining situacije u Poglavlju 19 od strane EU, Srbija je dobila Izveštaj o skriningu, kojim je za poglavlje 19 utvrđeno jedno merilo za otvaranje tog poglavlja, naime da bi poglavlje bilo otvoreno neophodno je da Srbija izradi i usvoji Akcioni plan. Akcioni plan je dokument kojim će Srbija isplanirati usklađivanje zakonodavstva sa standardima EU, i pri tom planirati institucionalne i finansijske resurse za sprovođenje tog plana odnosno za primenu reformi u oblasti socijalne politike i politike zapošljavanja. Poglavlje 19 ima sedam celina. Jedno je radno pravo, drugo je zapošljavanje, treće je bezbednost i zdravlje na radu, četvrto je socijalni dijalog, socijalna inkluzija, socijalna zaštita, jednake mogućnosti i još jedna celina se odnosi na pripremu Srbije za Evropski socijalni fond. Mi smo dosta dugo čekali da taj akcioni plan bude pripremljen i prošlo je više godina u njegovoj pripremi. Civilno društvo je učestvovalo u raspravi o više nacrta Akcionog plana, no naši komentari nisu uzeti u obzir. Tek u maju 2020. godine Vlada Srbije je usvojila Akcioni plan. Na kraju, smatrali smo da je dobro da se plan usvoji bez obzira na ozbiljne zamerke.

U našoj javnosti usvajanje Akcionog plana prošlo je gotovo neopaženo. Krajem 2020. nadležno ministarstvo je pripremilo i matricu za praćenje tog akcionog plana. Organizacije civilnog društva su u više navrata izrazile kritike i sumnje da će akcioni plan moći biti realizovan na način kako je usvojen. Zatim Vlada treba da pripremi pregovaračku poziciju koja se šalje Evropskoj komisiji. (prim. aut. Pregovaračka pozicija je pripremljena maja 2021 godine). Već se kasni sa mnogim rokovima, a prema saznanjima koje imamo, kasniće se još više, pre svega u onim glavnim segmentima koji su značajni za promene u oblasti socijalne politike. Izvesno je da će doći do njegove revizije. Podsetiću vas, na primer, koliko smo dugo čekali na Zakon o agencijskom zapošljavanju iako su mnoge organizacije smatrale da bi bilo mnogo bolje da se pitanja koja reguliše taj Zakon obuhvate izmenama i dopunama Zakona o radu još 2014. godine čime bi velika pravna praznina koja je postojala u toj oblasti mnogo ranije bila uređena. Ima nekoliko stvari sa kojima se zaista nedopustivo kasni. Strategija socijalne zaštite je istekla, a nacrt koji je bio napravljen bio je oštro kritikovan 2018. godine – veliki broj nevladinih organizacija je ustao protiv toga i organizovana je kampanja da se nacrt povuče. Kasne i izmene i dopune Zakona o socijalnoj zaštiti. Zakon o štrajku koji je morao biti donet jer je bio i u proceduri u Skupštini, povučen je, a neophodno je doneti i novi Zakon o radu, naglasila je Vučković.

O usvajanju Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, koji je prvi put donešen u julu 2018. godine i koji omogućava isplatu roditeljskih dodataka svima, bez obzira na socio-ekonomski status, pa tako i studentima roditeljima kao marginalizovanoj društvenoj grupi, koji su dobili decu posle 8. jula 2018. godine, Vučković kaže sledeće:

- Veliki broj kritika je upućen tom Zakonu. Pre svega, kada je reč o naknadama za porodiljsko odsustvo, gde su žene u velikom broju obespravljene u odnosu na prava koja su već od ranije imale. Kada smo svojevremeno raspravljali u Skupštini o tom Zakonu, raspravljalo se da li je to Zakon koji ima funkciju socijalne pomoći ili ima funkciju podrške demografskoj politici. Meni se čini da su mere podrške studentima potrebne, potrebna je svaka podrška mladom čoveku koji hoće da pokrene svoj život, nezavisno da li se radi o podršci pri zaposlenju ili dolasku do stana. Dakle, svaka takva podrška je izuzetno važna i u tom smislu ovaj Zakon verovatno može imati pozitivne efekte ali bi trebalo istražiti kakvi su oni u stvarnom životu. Usvojen je, na primer, i Zakon o socijalnim kartama i videćemo kako će se to pokazati u praksi i u prepoznavanju stvarnih potreba za socijalnom zaštitom i socijalnom pomoći na strani osetljivih i ugroženih grupa.

Podsetila bih ovde i na komentare koje nam je EU uputila povodom Programa ekonomskih reformi iz 2020. gde Evropska komisija ističe da mi nedovoljno dobro targetiramo korisnike iz oblasti socijalne zaštite, kao i to da su iznosi socijalne pomoći niski. Dakle, naš zadatak je da pronađemo način kako ćemo mapirati lica koja su zaista u stanju potrebe za socijalnom pomoći i na koji način povećati iznos socijalne pomoći. Pandemija Covid-19 nesumnjivo je dovela i dovešće do povećanja siromaštva u Srbiji jer su mnogi ljudi ostali bez posla, smanjene su im zarade, smanjen je obim angažmana, menja se i pravna priroda angažmana. Neki su bili formalno zaposleni i prešli su u neformalnu zaposlenost. Neki su pokrenuli svoja preduzeća. Mikro preduzeća su pretrpela veliku štetu ovom pandemijom. Ima se utisak da će biti mnogo veća potreba za socijalnom pomoći i država mora ozbiljno da planira kako će pomoći svima kojima je potrebna pomoć. Sa jedne strane, potrebno je dobro targetiranje jer ako loše targetiramo, dobićete situaciju da se isplati pomoć u iznosu koji nije dovoljan da zadovolji životne potrebe, a sa druge, ono na čemu mi instistiramo je da se o ovim pitanjima mora razgovarati sa organizacijama civilnog društva, a naročito sa onima koje deluju u lokalnoj zajednici zbog toga što one prepoznaju potrebe građana i u stanju su da brzo reaguju, fleksibilnije su nego državni sistem u tom pogledu, koji uvek postavlja mere na nacionalnom nivou. Evropska komisija stalno ukazuje na neophodnost decentralizacije usluga socijalne zaštite. Što se studenata tiče, oni nisu homogena grupa. Postoji veliki jaz između studenata iz velikih gradova i manjih sredina, udaljenih od univerziteta. Dakle, njihove potrebe sigurno nisu iste i u tom smislu je potrebno targetiranje. Najvažnije su stipendije, pomoć u sticanju profesionalne prakse i pomoć u zasnivanju porodice, naglašava Vučković i dodaje:

Žene u Srbiji su diskriminisane i kada su mlade i kada su starije. Kad su mlade, zato što su mlade, kad su starije, zato što su starije. Kada su mlade, onda će teže dobiti posao, a kada su starije, onda će među prvima izgubiti posao. U ovakvoj krizi koju je prouzrokovala pandemija Covid-19, svi naši radari treba da budu uključeni kako bismo prepoznali rodnu diskriminaciju i nove oblike nejednakosti. Žene su u velikom broju, zbog poslova koje obavljaju, na prvoj liniji rizika od oboljevanja, nose još veći teret brige o članovima porodice, kako mlađim tako i starijim. Smanjenje ekonomske aktivnosti u nekim sektorima ekonomije odraziće se na stopu njihove zaposlenosti, a poznato je da se ekonomska ugroženost žena iskazuje kao povećanje siromaštva u društvu, naročito siromaštva dece.

Radna grupa za Poglavlje 19 u Nacionalnom konventu o EU kontinuirano se bavi ovim pitanjima. Stalno razgovaramo i sa poslodavcima i sa sindikatima. Imamo radnu grupu u kojoj je Unija poslodavaca Srbije, zatim Unija poslodavaca Vojvodine, sindikati. Centar za demokratiju ima odličnu saradnju sa sindikatima i kontinuirano im pomažemo da pronađu načine za proširenje članstva, pre svega među ženama i među mladima. U borbi za socijalna prava je uvek važan broj, koliko vas ima. Ukoliko nas ima više kad postavljamo neki zahtev i vršimo pritisak da se neko pravo prizna ili da se određeno pitanje drugačije zakonski reguliše, onda je veća šansa da se to u praksi i ostvari.

Ovim ulazimo u još jednu oblast Poglavlja 19, a to je socijalni dijalog. Godinama nema pomaka u socijalnom dijalogu. Socijalni dijalog se vodi između reprezentativnih sindikata i reprezentativnih udruženja poslodavaca. Postavlja se pitanje kakvo je njihovo članstvo i koga oni u najvećoj meri zastupaju. Na primer, kod nas je sindikalna organizovanost najveća među zaposlenima u javnom sektoru, državna uprava, obrazovanje, zdravstvo, javna preduzeća, itd, dok u privatnim kompanijama ima malo sindikalno organizovanih radnika, ili su članovi drugih sindikata koji nemaju svojstvo reprezentativnog sindikata. I na evropskom nivou postoji kriza sindikata, ali to ne opravdava činjenicu da se mirimo sa tim jer su nam sindikati potrebni. Sindikati, zbog svog članstva, hijerarhijske organizacije i velikog iskustva, imaju mogućnost značajnog uticaja na javne politike. Sigurno je da imidž sindikata, ne uvek pozitivan u javnosti, mora da se menja. Potrebna su nam i udruženja građana koja se bave socio-ekonomskim pravima svih onih ljudi koji nisu, odnosno, ne mogu biti članovi sindikata zbog neformalne zaposlenosti, odnosno, zaposlenosti na crno. Jako je važno da zajedno vršimo pritisak na rad institucija i za usvajanje javnih politika koje su u interesu društva i ugroženih grupa. Potrebno je da promovišemo dobru praksu tamo gde ona postoji i da mapiramo lošu praksu, i da dobrim primerima pokazujemo u kom pravcu stvari treba da se kreću.

Evropska unija je uvidela da su posledice ekonomske krize iz 2008. godine naročito loše bile za socijalnu sferu, za mlade koji su se zatekli u stanju nezaposlenosti, susreta sa lošim kvalitetom poslova, itd, i relativno brzo se počelo sa programima za podršku mladima, a Garancija o mladima je jedan od političkih okvira koji treba da stvori socio-ekonomske uslove za veće zapošljavanje mladih zbog toga što je procenjeno da će, ukoliko mladi nemaju priliku da brzo pronađu posao, tehnološki kasniti u znanju i uključivanju na tržište rada. Pored Garancije o mladima, Evropska unija je imala i posebne poteze koji se tiču Zapadnog Balkana. U okviru Berlinskog procesa jedna od vrlo konkretnih inicijativa je bila osnivanje Regionalne kancelarije za mlade RYCO, koja već nekoliko godina funkcioniše na Zapadnom Balkanu i podržava projekte koji imaju zadatak da podignu neke kapacitete mladih u raznim oblastima.

Srbija je prihvatila novu metodologiju o pristupanju EU po modelu klastera i ostaje nam da vidimo kako će dalje teći proces pregovaranja o pristupanju Srbije EU. Na formalnom nivou je dobra saradnja između Nacionalnog konventa o EU i Vlade Srbije. Smatram da nadležni vladini resori treba da pokažu veći respekt prema komentarima koje im šalje civilni sektor. Inače se dijalog organizacija sa predstavnicima Vlade pokazuje kao nepotreban i kao maskiranje nedostatka demokratskih procedura u institucijama. Nacionalni konvent o EU svake godine objavljuje knjigu preporuka gde mi procenjujemo šta se sve uradilo u poglavlju 19 i dajemo preporuke šta bi trebalo uraditi i poboljšati u tom procesu. Prošle godine u okviru Nacionalnog konventa o EU učestvovali smo u izradi komentara za Program ekonomskih reformi, analizirali smo Zakon o socijalnim kartama... Dakle, jako mnogo toga stiže na adresu Vlade Srbije. Naravno, važno je da razvijamo ekonomiju, da je usklađujemo sa standardima EU i sa njenim tržišnim pravilima, da imamo institucije koje su u stanju da zaštite tržišnu ekonomiju i vladavinu prava kako bismo obezbedili da u Srbiju dolaze investitori sa dobrim investicijama, koji neće kršiti radna prava svojih zaposlenih, koji neće zagađivati životnu sredinu…

Razvoj ekonomije je najefikasniji put izlaska iz siromaštva, ali ne sme biti na štetu socijalnih prava. Pored poglavlja 19, važna su i druga poglavlja koja govore o tome kako ćemo ekonomski da se razvijamo, kako da taj razvoj bude ekonomski i socijalno održiv. Suštinsko je pitanje kako povezati obrazovanje, tržište rada i investicije, i to ne samo strane investicije, nego i domaće investitore. Važno je da mala preduzeća postaju srednja preduzeća, da srednja preduzeća prerastaju u velika preduzeća, a da imamo i velike domaće kompanije. To sve zavisi od poslovnog i pravnog okvira i od stepena pravne sigurnosti. EU kontinuirano već ukazuje na nedostatke u vladavini prava, u poglavljima 23 i 24 i mislim da u poslednje dve godine primedbe EU u toj oblasti postaju sve oštrije, diplomatskim jezikom iskazane, ali sve oštrije. Sve to pratimo kroz non papers koje nam daje Evropska komisija u tim oblastima. Dakle, nazadovanje u ovim oblastima se manifestuje u nevidljivoj i neefikasnoj borbi protiv korupcije, spore reforme pravosuđa, a pri tom duboka nesloboda u medijskoj sferi onemogućava da se o svim tim problemima javno govori. Jer vladavina prava je važna za sve oblasti, kako za pojedince koji štite svoja individualna prava, tako i za kompanije. Mi smo se bavili unakrsnom analizom poglavlja 19 i 23 jer ne možete govoriti o radnim pravima ili jednakim mogućnostima ili o socijalnoj zaštiti ukoliko nemate efikasne institucije koje će regulisati i štititi prava građana. Znate li koliko godina traje radni spor pred sudom? Ako pravda nije brza i dostižna, stvara se ogromno nepoverenje u institucije, poručuje koordinatorka Radna grupe za poglavlja 19 u okviru Nacionalnog konventa o EU Nataša Vučković.

U izveštaju Evropske komisije za Srbiju koji je usvojila Narodna skupština Srbije, a odnosi se na napredak Srbije u procesu evropskih integracija za 2020. godinu, u odeljku koji se tiče poglavlja 19 Evropska komisija ističe da je novac koji se izdvaja iz budžeta Srbije za aktivne politike tržišta rada nedovoljan da obuhvati sva lica koja traže posao, a preporuke EK za unapređenje oblasti socijalne politike i politike zapošljavanja odnose se na činjenicu da Republika Srbija treba da ojača socijalni dijalog, na teritoriji cele zemlje obezbedi primenu zakonodavstva u oblasti rada i socijalne zaštite i da se sistematičnije pozabavi inkluzijom na tržištu rada dugoročno nezaposlenih lica, mladih ljudi i žena i unapređenjem socijalnih davanja za ljude ispod praga siromaštva.

Autorka: Anđela Zec

Izvor: http://www.akademskabeba.rs/2021/10/20/socio-ekonomska-perspektiva-studenata-roditelja-kao-osetljive-drustvene-grupe-na-primerima-nemacke-i-srbije/