10. oktobar 2021.

Intervju Nataše Vučković za „Blic“: Propustili smo posle 5. oktobra da osnažimo mlade generacije

„Društvo je podeljeno i jazovi su duboki - politički, ekonomski, kulturni, obrazovni...“

Danas se ljudi na javnoj sceni utrkuju u negiranju svega pozitivnog što je doneo 5. oktobar. Peti oktobar je bio velika pobeda demokratije, svih građana i građanki.

Ovako u intervjuu za „Blic“ priča Nataša Vučković, izvršna direktorka Fondacije Centar za demokratiju. Kako kaže, pre svega, nakon tog dana Srbija se vratila u međunarodnu zajednicu.

- Dobili smo ogromnu podršku za reforme, mnoge su učinjene. Neke su dale odlične rezultate, kao na primer Strategija za smanjenje siromaštva – ističe Vučković.

Pre nekoliko dana smo obeležili 21. godišnjicu petooktobarskih promena. Kako biste u tom smislu ocenili aktuelni društveni i politički trenutak?

- Društvo je podeljeno i jazovi su duboki - politički, ekonomski, kulturni, obrazovni... Mi smo pre svega siromašno društvo u kome preko 1,6 miliona građana nema dovoljno novca za prosečnu potrošačku korpu. Velika je egzistencijalna nesigurnost: samo troje od pet zaposlenih ima ugovor na neodređeno vreme, a indeks zaštite zaposlenja u Srbiji jedan je od najnižih u Evropi. Kroz povremene poslove u upravi i javnim preduzećima, vlast veliki broj ljudi, i pre svega svojih birača, drži u egzistencijalnoj zavisnosti.

Predstavnici vlasti, međutim, skoro nikad ne govore o siromaštvu, govore uglavnom o velikim investicionim uspesima. Investicije su važne, i strane i domaće, ali u krajnjoj liniji kako se one reflektuju na svakodnevni život građana? Na političkom planu, nedostatak dijaloga i elementarne političke kulture, uz razorno delovanje tabloida, ali i drugih medija, na ućutkivanje svakog kritičkog mišljenja, uz kampanje koje imaju za cilj da diskredituju i osramote svakog ko se ne slaže sa ocenama vlasti o sjajnom napretku Srbije, obesmišljava političko delovanje u opoziciji i obeshrabruje građane. Stanje u institucijama je dramatično nazadovalo, pa i poverenje građana u njih.

Priprema se izmena Ustava, cilj bi trebalo da bude veća nezavisnost pravosuđa, a uticaj izvršne vlasti na sud i tužilaštvo je svakim danom sve veći. Borba protiv korupcije praktično ne postoji iako je SNS baš s tom parolom dobila izbore 2012.

Šta smo propustili da kao država i društvo uradimo posle 5. oktobra?

- Propustili smo da izgradimo održive demokratske institucije, počev od parlamenta do nezavisnog pravosuđa. Iako smo ih formirali, nismo uspeli da učinimo efikasnim i odgovornim ni institucije koje treba da urede tržište, privatizaciju, sistem javnih nabavki i dr. Ali dugoročno čini mi se da je najveći propust nedostatak ozbiljne i promišljene reforme obrazovanja u kontekstu modernog društva znanja, koja je trebalo da osnaži mladu generaciju i da joj opipljivu i trajnu perspektivu ovde. Nismo uspeli ni da trajnije ukorenimo evropske vrednosti u društvu kako bi naše svakodnevno ponašanje u politici, ekonomiji, kulturi, medijima, ili univerzitetu bilo u skladu s njima i da ih nijedna politička opcija ne može ugroziti.

Da li ste pratili dijalog vlasti i opozicije pod okriljem EU? Nijedna strana nije zadovoljna. Kako Vi to komentarišete?

- Čini mi se da su očekivanja od evropskih parlamentaraca bila prevelika, ne mogu nam oni izbore učiniti ni fer ni demokratskim. Njihov angažman je izuzetno važan, on je potvrdio posvećenost evropskih institucija razvoju demokratije u Srbiji, stvorena je kakva takva platforma za politički dijalog, izneli su predlog mera koje treba preduzeti da bi izbori bili demokratskiji. Sad vlast, pre svega odlukama parlamenta i drugih nadležnih institucija kao što je REM, ali i medija, treba ove predloge da oživotvori i primeni. Da li će izbori biti fer i demokratski zavisi od učešća u toj borbi, od kontrole izbora, mobilizacije građana, uverljivosti opozicije i od uzdržavanja vlasti od nepočinstava koje je činila do sad, pre svega kroz nedozvoljen uticaj na birače.

Da li mislite da je moguće da svi izađu na izbore?

- Čini mi se da ipak postoji mnogo veća spremnost za izlazak na izbore. Osim toga, tu su i beogradski izbori na koje opozicija mnogo računa.

Šta bi novi bojkot značio?

- Ubeđena sam da je izlazak na izbore nužan. Pre svega zbog građana. Bojkot ih anestezira i dugoročno pasivizira. Odgovornost je opozicije da im ponudi alternativu. I opoziciji je važno da učestvuje, da okupi veći broj pristalica i aktivista kroz kampanju, da napravi vrednosno i programsko jasnu izbornu ponudu glasačima, i da se izmeri, pa i da u slučaju neuspeha ili slabog rezultata, pojedinci snose odgovornost. Naravno, učešće na izborima važno je zbog institucija, pre svega zbog parlamenta koji bez stvarne opozicije Vladi nema kredibilitet, ali i zbog drugih institucija na čiji rad parlament utiče. Bojkot bi na dugi rok odložio oporavak parlamenta, opozicioni resursi bi dalje slabili, a podrška građana bi se dalje rasipala do pojave neke nove političke opcije. Mislim da današnja opozicija ne može da izdrži još jedan bojkot.

Bojkot nameće opoziciji stalno jednu te istu temu – nema demokratije, mediji nisu slobodni, opozicija nema ravnopravne uslove za političko delovanje. To je sve istina, ali ne pomaže nam mnogo taj ton tužnog Kalimera jer život ide dalje. Novi zakoni dolaze i prolaze kao vozovi, a da se opozicija na njih slabo osvrće. Pomenuću nacrt zakona o sezonskim poslovima koji će doneti dalju prekarizaciju, u septembru su vođeni pregovori o minimalnoj ceni rada, pre neki dan su nevladine organizacije oštro kritikovale nacrt zakona o unutrašnjim poslovima - opozicija mora više da se čuje u ovim temama jer su one važne građanima.

U opoziciji još traju dogovori. Po Vašem mišljenju koji model nastupa je najbolji, koliko kolona, lista...?

- Ukrupnjavanje opozicije se nameće kao imperativ. Glavno je pitanje šta je politička ideja i kakve projekte pojedine stranke nude biračima. Važna je saglasnost oko ključnih vrednosti, ako toga nema, jedna lista nije dobro rešenje.

Da li je jedan zajednički predsednički kandidat rešenje i ko bi to mogao da bude?

- Zajednički predsednički kandidat je dobro rešenje ako je moguće postići dogovor, ne samo oko ličnosti nego i o kampanji i o očekivanom rezultatu. Kad razmišljamo o mogućim kandidatima treba imati u vidu naše društvo kakvo jeste i naše ambicije, kuda smo se uputili kao društvo i kao država. Koje ideje i projekti imaju najveći stepen podrške? Treba li predsednički kandidat da zaokruži i homogenizuje jedno biračko telo, strogo opoziciono, ili treba da privuče i glasače drugih političkih opcija? Treba li kampanja da bude negativna ili pozitivna? Od odgovora na ta pitanja, zavisi dobrim delom kakav kandidat može da odgovori zadatku.

U poslednje vreme više ste posvećeni radu u Fondaciji Centar za demokratiju i deluje da ste se sklonili iz politike. Kakvi su Vaši planovi kada je reč o nastavku političke karijere nakon što ste izbačeni iz DS?

- U Centru radimo zanimljive projekte kroz koje mogu da pokažem svoju posvećenost evropskoj integraciji Srbije, ekonomskom i društvenom razvoju, obrazovanju mladih za demokratiju, regionalnoj saradnji, rodnoj ravnopravnosti... Bila bih neiskrena kad bih rekla da mi politika ne nedostaje. Ali ona politika gde se zajedno, u jednoj solidarnoj političkoj organizaciji, borimo da naše ideje i naš projekat dobiju što veću podršku u društvu, da Srbiju predstavljamo s onim najboljim što ima...

Da li ste kao većina opozicije saglasni da je Beograd šansa za promenu vlasti?

- Opozicija ima ogromnu šansu da u Beogradu ostvari najbolji rezultat. Da li će u tome uspeti zavisi kako će strukturisati svoj nastup, formulisati izborni program, da li će imati ljude od autoriteta na svojim listama i da neutrališe negativni imidž pojedinaca u medijima. Beogradski izbori biće u senci druge velike kampanje, predsedničke, pa će biti teško nametnuti samo beogradske teme. Život u Beogradu je poslednjih godina toliko ugrožen zagađenošću vazduha, porastom saobraćaja, gradnjom koja neretko uništava kulturnu baštinu, moderne urbanističke standarde. Građani Beograda imaju mnogo razloga za nezadovoljstvo, ali važno je i mobilisati mlade sugrađane za učešće na izborima.

Poslednjih dana u centru Beograda možemo videti štand na kojem se potpisuje peticija za oslobađanje Zvezdana Jovanovića, ubice premijera Đinđića. Kakvu emociju to u Vama budi?

- Pokušaj rehabilitacije atentatora je opasna ideja za društvo i to će svakog normalnog građanina uznemiriti.

Za godinu dana Srbija nije otvorila nijedan klaster u pregovorima sa EU. Na Samitu EU - Zapadni Balkan rečeno je da je ovom regionu mesto u EU, ali niko ne govori o konkretnom datumu. Kako Vi komentarišete zastoj ili vakuum u evropskim integracijama Srbije?

- Naš evropski projekat razvodnjen je nedostatkom reformi i odsustvom napretka u pregovorima sa EU. Ali, alternative nema. Svako ko na vlasti svesno radi na usporavanju našeg približavanja EU nanosi ogromnu štetu našem narodu. Vlast ne vidi konkretan svoj interes za ubrzanje reformi jer njima mora sebe da ograniči, da uvede nezavisno sudstvo za borbu protiv korupcije, transparentni sistem javnih nabavki, evropske standarde za tendere...

Čudi, međutim, što evropski glas ni u opoziciji nije jači. Ima razloga za usporavanje procesa na strani EU, suočeni s brojnim problemima, u njihovim očima nije trenutak za novo proširenje. Ali, da smo mi ambiciozni kandidat za članstvo, da smo primer u demokratiji, u borbi protiv korupcije, da efikasno rešavamo probleme u okruženju, da pokazujemo entuzijazam koji je veći od toga da se domognemo više evropskog novca, da smo smanjili nepoverenje koje u EU postoji prema Srbiji, da smo postali predvidljivi partner, mislim da bi i odgovor EU bio drugačiji.

Možda i dalje ne bismo imali datum, ali bismo išli mnogo većom brzinom napred. Umesto toga, mi se povodimo za praksom ugrožavanja vladavine prava u nekim državama članicama koja u EU stvara veliku brigu i dodatno slabi pozitivan odnos prema proširenju. Naravno, danas je geopolitički faktor značajniji nego što je bio pre 15 godina, danas su na našem prostoru i drugi međunarodni akteri. Njihovo prisustvo može kod građana da stvori lažni utisak, potpomognut zvaničnim tonom, da postoji alternativa. No, naša vezanost za Evropsku uniju je duboka, kako ekonomska, tako i politička i kulturna. Ma koliko nam to sad izgledalo upitno, mi smo evropska država i tamo nam je mesto.