• 29. april 2020.

Ivan Sekulović: Dozvola za ubistvo

Savetnik za javne politike u Fondaciji Centar za demokratiju Ivan Sekulović za „Peščanik“

Javnost je u šoku zbog situacije u Gerontološkom centru Niš, u kojem je do sada od posledica oboljenja COVID-19 preminulo 37 korisnika od ukupno 286. Reklo bi se da ni Vučiću situacija na jugu zemlje ne da mira, jer je pre neki dan izjavio da je imao „užasnu noć“. Kada bi iskreno patio, ovaj samozvani gospodar života i smrti u Srbiji ne bi istom prilikom minimizovao tragediju, ocenivši kako je korona „možda“ ušla u dva do tri objekta. Čekajte, predsedniče, zar vi zaista niste obavešteni o tome da su, mesec i po dana nakon vašeg prvog obraćanja „dragim penzionerima i roditeljima“, najugroženiji penzioneri i roditelji smešteni u domove za starije?

Prema podacima Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, zaključno sa 27. aprilom prisustvo korona virusa potvrđeno je kod 564 korisnika i 149 zaposlenih u ustanovama socijalne zaštite i domovima za smeštaj odraslih i starijih lica. To znači da je skoro svaki deseti zaraženi u Srbiji korisnik socijalne zaštite. Od ukupno 30 ustanova u kojima je registrovan virus, čak 20 je javnih, sa preko dve hiljade korisnika. Izgleda da nije pomogla ni zabrana poseta domovima za smeštaj starijih doneta još 14. marta, ni u svetskim razmerama nečuveno pretvaranje domova za smeštaj starijih u kojima je registrovan virus u zatvore za sve zaražene, uključujući i radnike u njima. Možda bi pomoglo da je predsednik poslušao apele da se i radnicima u socijalnoj zaštiti odobri dodatak na platu, kao što je to učinjeno za zdravstvene radnike. Mada bi ta crkavica bila mala uteha za rasulo koje je napravio proteklih godina. Na sajtu Ministarstva nema podataka o situaciji u preostalima od ukupno 286 javnih i privatnih domova za smeštaj odraslih i starijih, broju izvršenih inspekcijskih nadzora u njima, izrečenim merama izolacije i tome slično. Možda zato što bi nadzor od strane republičke inspekcije socijalne zaštite, tog najslabijeg nadzornog organa u državi (odeljenja u sastavu Ministarstva), koji raspolaže sa svega 6 inspektora, trajao godinama. Uostalom, čak i kada inspektori dobiju zeleno svetlo da krenu da rade svoj posao, uglavnom samo mogu da konstatuju kako je stanje u ustanovama „na zavidnom nivou“, a tek između redova provuku se ocene o potrebnom unapređenju broja i strukture zaposlenih. Zbog toga se čak i zaštitnik građana ovih dana prihvatio posla kontrole stanja u državnim ustanovama socijalne zaštite, podsetivši da nema nadležnost nad privatnim domovima. Nad onima u kojima su ljudi pred naletom virusa ponekad i bukvalno prepušteni sami sebi, kao što se to desilo u domu „Doživeti stotu“ u Zemunu čijih je dvadesetak korisnika spalo na pomoć jednog jedinog lica – volontera. Resorni ministar Đorđević izjavio je zbog toga da neki od domova za smeštaj starijih „mogu da izgube i licencu“, ocenivši da je u većini slučajeva virus ušao u domove preko zaposlenih. Međutim, čak je i prvo lice naprednjačke anti-korona kampanje, Darija Kisić Tepavčević, izbegla odgovor na pitanje kako je moguće da je pored čuvanja od strane vojske virus ušao u domove. U one iste kojima je svojevremeno Aleksandar Vulin u svojstvu ministra socijalne zaštite odobravao licence za rad. Nekoliko godina kasnije, krug bizarnog kockanja sa javnim interesom u Srbiji se zatvorio – sada je isti čovek, u svojstvu ministra odbrane, zadužen da te domove sačuva od virusa.

Za očekivati je da će zbog oboljevanja i smrti lica u domovima za starije tokom epidemije protiv države pljuštati tužbe pred međunarodnim telima za zaštitu ljudskih prava. I to ne samo zbog aktivnog kršenja, već i zbog propuštanja zaštite prava na: život, potrebne socijalne službe, zaštitu protiv diskriminacije, i tako redom. Da bi do toga došlo tabak prvo treba presaviti pred domaćim pravosuđem. Oštećeni treba da krivičnim prijavama (ukoliko tužilaštvo bude instruirano da ne reaguje po službenoj dužnosti) i privatnim tužbama obuhvate celu vertikalu. Da se ne zaboravi, imenom i prezimenom:

– direktore ustanova u kojima je izbila zaraza, a čiji su osnivači država ili lokalna samouprava: Milana Stevanovića, Aleksandru Vukojević, Predraga Randelovića, Dragana Jovanovića, Dragana Veselinovića, Svetlanu Radisavljević, Zoricu Pavlović, Ivanu Matejić, Adnana Dizdarevića, Nevenku Nikić Simatković, Dragijanu Tijanić, Mikicu Budimirovića, Dejana Radovanovića, Belu Majlata i Vojkana Stanojevića;

– vlasnike, osnivače ili direktore privatnih domova u kojima je izbila zaraza: Nenada Mićića, Sinišu Timotijevića, Julijanu Bilanović, Radomira Filipovića, Dragana Jovanovića, Žikicu Mladenovića, Zlatka Srećkovića, Rodoljuba Paunovića, Radoslava Milovanovića, Teodoru Hiblović, Stefana Ćupića; (Izvor: Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja: Spisak izdatih svih licenci organizacijama socijalne zaštite, 27.4.2020. i Agencija za privredne registre, 27.4.2020.)

– čelne ljude ministarstava koja su izdala licence, tj. dozvole za rad pomenutim javnim i privatnim ustanovama, odnosno koja su u vreme vanrednog stanja zadužena da obezbeđuju poštovanje naredbe o zabrani poseta i kretanja: Zorana Đorđevića i Aleksandra Vulina;

– čelnicu Vlade koja je nadležna za nadzor nad ustanovama socijalne zaštite čiji je osnivač Republika Srbija: Anu Brnabić.

I neka ne zaborave da na kraju dodaju onog ko je najodgovornijoj trojci prepustio brigu ne o nacrtanim ovcama, već o životima ljudi.

Autor je Savetnik za javne politike u Fondaciji Centar za demokratiju

Izvor: Peščanik.net; Foto: Ivana Tutunović Karić

Ivan Sekulović: Dozvola za ubistvo (AUDIO)