• 19. decembar 2019.
• |  Beograd

Od Finske do Hrvatske: Predsedavanja Savetu EU u vremenima promena - gde je tu Zapadni Balkan?

Sedma tradicionalna panel diskusija koju Centar za evropske politike organizuje u saradnji sa EU info centrom povodom promene predsedavanja Savetu EU održana je 19. decembra 2019. godine u Beogradu.

Od prvog januara 2020, predsedavanje Savetu EU preuzima zemlja članica iz regiona, Hrvatska, takođe i država koja je poslednja pristupila Evropskoj uniji. Hrvatska predsedavanje preuzima od Finske, čije je predsedavanje Savetom EU došlo u burno vreme za politiku proširenja, naročito nakon što je francusko „ne” sprečilo otvaranje pristupnih pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom. Ovaj potez je naišao na ogorčenje stručne javnosti, ali je i doprineo da se pitanje proširenja vrati na dnevni red lidera EU, uporedo sa još jednim nastavkom sage o Bregzitu, pregovora o novom finansijskom okviru i odlaganja početka rada novoformirane Evropske komisije. Kako je Finska uspela da balansira interesima država članica u svim tim pitanjima, uključujući i po pitanju politike proširenja? Koja su ključna dostignuća tokom finskog predsedavanja? Šta čeka region i EU za vreme predsedavanja Hrvatske? Šta se može očekivati od Samita u Zagrebu 2020?

O ovim pitanjima razgovarali su Sem Fabrici, ambasador i šef Delegacije EU u Srbiji, Kimo Lahdevirta, ambasador Finske u Srbiji, Gordan Bakota, ambasador Hrvatske u Srbiji, Nataša Vučković, članica Narodne skupštine i izvršna direktorka Fondacije Centar za demokratiju i Srđan Majstorović, predsednik Upravnog odbora CEP-a. Panel je moderirala Milena Lazarević, programska direktorka CEP-a.

“Želim da uputim poruku optimizma, ali i realizma – pristupanje Uniji neće se desiti preko noći, to je uvek proces koji traje i povezan je s reformama. Srbija je napredovala u poslednjih šest meseci, nedavno je otvoreno Poglavlje 4, koje se odnosi na kretanje finansijskog kapitala. Ima pomaka na terenu, ali je možda moglo više da se uradi“, rekao je ambasador Sem Fabrici.

Ambasador Kimo Lahdevirta je istakao kako mu je drago da je tokom predsedavanja Finske ponovo pokrenuto pitanje proširenja, kao i to da je Finska zadovoljna doprinosom svog predsedavanja, naglasivši da je za veće promene uvek potrebno više od šest meseci.

Hrvatsko predsedavanje nastupa u vremenima kada je EU zauzeta rešavanjem brojnih pitanja, poput Bregzita i novog Višegodišnjeg finansijskog okvira, i Hrvatskoj, zemlji kojoj je ovo prvo predsedavanje, ovo predstavlja veliki izazov, ali i priliku, smatra ambasador Gordan Bakota.

“Hrvatska će se truditi da pitanje politike proširenja ostane na dnevnom redu lidera EU”, rekao je Bakota. Na pitanje Milene Lazarević o ulozi civilnog društva u procesu proširenja, Bakota je rekao da Hrvatska dobro razume koliko je civilno društvo važno za proces pregovora, imajući u vidu svoje iskustvo. On se posebno osvrnuo na samit lidera EU i Zapadnog Balkana koji će njegova država organizovati u maju 2020. godine.

„Samit lidera EU i Zapadnog Balkana u Zagrebu koji organizujemo u maju 2020. će se održati 20 godina nakon Samita u Zagrebu 2000, koji je usmerio proces proširenja za države regiona“, rekao je Bakota.

Izvršna direktorka Fondacije Centar za demokratiju Nataša Vučković rekla je da je njen stav kako bi u predstojećoj debati o proširenju Evropske unije trebalo na neki način da učestvuju i zemlje kandidati. 

Kada je reč o procesu pristupanja Srbije EU, Vučković smatra da napredak ka Evropskoj uniji zavisi od toga koliko brzo svoje „domaće zadatke“ radimo, ali i od atmosfere u EU.

„Ono na čemu mislim da treba da insistira naše civilno društvo je da se pre svega reforme u oblasti vladavine prava i svih srodnih reformi ubrzaju, zbog toga što su vladavina prava i poštovanje ljudskih prava nešto na šta niko u Evropi neće zatvarati oči“, dodala Vučković.

Hrvatska treba da se fokusira na vladavinu prava, socijalna prava i demokratske izazove u regionu, kao i da nastavi da radi na procesu pomirenja i ne dozvoli da izbori koji će se održati i u Srbiji i u Hrvatskoj naredne godine skrenu pažnju sa toga, naglasila je Nataša Vučković.

Srđan Majstorović na pitanje Milene Lazarević kako tumači to što je Srbija otvorila samo jedno poglavlje, rekao kako se odgovor na to nalazi u poslednjem non-pejperu Evropske komisije o stanju u poglavljima 23 i 24.

„Pravila Evropske unije su jasna: ukoliko nema dovoljnog napretka u vladavini prava – a to je prepoznato u poslednjem non-pejperu – neće biti napretka ni u ostalim oblastima“, rekao je Majstorović. 

Izvor: Centar za evropske politike, EU Info centar