• 12. decembar 2019.
• |  Beograd

Konferencija „Radna prava su naša prava“

Konferencija „Radna prava su naša prava“ održana je 12. decembra 2019. godine u Beogradu, uz učešće više od 60 predstavnika organizacija civilnog društva, sindikata, poslodavaca, međunarodnih organizacija. Konferencija je organizovana uz podršku Međunarodnog centra Olof Palme.

Konferenciju su otvorili Nataša Vučković, izvršni direktor Fondacije Centar za demokratiju, Joachim Waern, zamenik ambasadora Kraljevine Švedske, Danilo Milić, nacionalni koordinator Međunarodnog centra Olof Palme, Olja Jovičić, generalna sekretarka stručne službe Zaštitnika građana i Brankica Janković, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti.

Nataša Vučković je istakla da se kroz svet rada prelamaju mnogi problemi i mnoge teme – diskriminacija, tolerancija, vladavina prava, pristup pravdi, ekonomski razvoj, pitanje dostojanstvenog rada, socijalna zaštita, uopšte položaj građana i građanki u ovom našem društvu. Nastavlja se fragmentacija naše zemlje i degradacija radnih i socijalnih prava, navela je Vučković. Prema njenom mišljenju, nevladine organizacije bi trebalo mnogo više da učestvuju u dizajniranju propisa, a potrebna je i inkluzivnija saradnja Vlade RS i nadležnih ministarstva sa organizacijama civilnog društva. „Nismo zadovoljni dijalogom koji u toj oblasti postoji. Naš je zadatak i naša je želja da jačamo kapacitete svih aktera u ovom procesu, koji su zaduženi za praćenje reformi, pre svega sindikata, ali i poslodavaca“, istakla je Vučković. 

Joachim Waern u svom uvodnom obraćanju osvrnuo se na stanje u Švedskoj i naveo kako su ljudska prava, vladavina prava i demokratija ključne vrednosti svakog demokratskog društva. Dobro organizovane državne finansije, posebne mere za mlade, visoka stopa zaposlenosti žena i muškaraca i dobro funkcionisanje tržišta preduslov su za održivi razvoj i blagostanje, istakao je Wearn.

Danilo Milić je čestitao Fondaciji Centar za demokratiju 25 godina rada i dugogodišnju saradnju sa Olof Palme Međunarodnim centrom, i istakao da, koliko god promene bile spore, rad FCD je pokazao da su moguće. Milić je naveo kako je u poslednje vreme sve već broj aktera u zaštiti socijalnih i ekonomskih prava, čime je povećana pažnja za ovu tematiku.

Olja Jovičić je istakla da je Zaštitnik građana snažan dodatni mehanizam na raspolaganju za zaštitu radnih prava i navela da je povećan broj pritužbi kršenja, ugrožavanja i nedostupnosti socijalno-ekonomskih prava građana u Republici Srbiji.

Brankica Janković je navela da je diskriminacija na tržištu rada najviše rasprostranjena i nalazi se na prvom mestu po broju pritužbi. Prema istraživanju koje je sproveo Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, 69% ispitanika smatra da diskriminacija u Srbiji postoji u značajnoj meri, tržište rada je i dalje u velikoj meri percipirano kao oblast u kojoj najčešće dolazi do diskriminacije kako od strane zaposlenih (74%), tako i od strane poslodavaca (92%), navela je Janković.

Stanje radnih prava u Srbiji u 2019. godini

Prva panel diskusija „Stanje radnih prava u Srbiji u 2019. godini“ bila je posvećena predstavljanju Izveštaja o stanju radnih prava u 2019. godini koji je pripremila Fondacija Centar za demokratiju. Na panelu su govorili Ivan Sekulović, savetnik za javne politike u Fondaciji Centar za demokratiju, Čedanka Andrić, sekretar u UGS Nezavisnost i Mario Reljanović, vanredni profesor na Institutu za uporedno pravo. Moderator panela bio je Miloš Vučković, urednik portala Radnik.rs.

Miloš Vučković je dao osvrt na najbitnije događaje koji su obeležili 2019. godinu u oblasti radnih prava, krenuvši od štrajka (obustave rada) radnika Pošte Srbije, stopiranje procesa izrade Zakona o štrajku, usvajanje Zakona o agencijskom zapošljavanju, ali i „uberizaciji“ tržišta rada.

Ivan Sekulović je predstavio rezultate Izveštaja i ocenio stanje radnih prava u Srbiji za 2019. godinu - dvojkom, što predstavlja pogoršanje u odnosu na ocenu 2,3 koja je data prošle godine. Srbija se nalazi u grupi zemalja u kojima se sistematično krše prava radnika (2019 ITUC Global Rights Index: The World’s Worst countries for Workers), naveo je Sekulović i dodao da je CIVICUS snizila rejting Srbije po pitanju prostora za civilno društvo, sa „sužen“ na „opstruiran“.

Čedanka Andrić je dala ovrt na Izveštaj uz komentare i konkretne primere. Naglasila je da je pitanje efektivnosti i koliko su poštovanje procedura preduslov svake demokratije, kao i potreba efektivnog učešća u izradi zakona.

Mario Reljanović je naveo da je 2019. još jedna propuštena godina, i normativno i strateški i politički nije bilo nekih događaja za koje bismo mogli da kažemo da je ovo godina u kojoj je nešto zaista značajno urađeno. Reljanović je ocenio da zaštitna funkcija države u oblasti radnih prava polako nestaje.

Sindikati i civilno društvo - gde smo sada u Poglavlju 19

Govornici na ovom panelu bili su Dragana Savić, viši savetnik u sektoru za međunarodnu saradnju i evropske integracije iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Duško Vuković, sekretar veća Saveza samostalnih sindikata Srbije, Zoran Stojiljković, predsednik UGS Nezavisnost i Nataša Vučković, izvršni direktor Fondacije Centar za demokratiju. Moderator panela je bio Ivan Vejvoda, projektni koordinator u Fondaciji Centar za demokratiju.

Dragana Savić je predstavila hronologiju pregovora u okviru Poglavlja 19, navodeći da je Akcioni plan za poglavlje 19 koji predstavlja merilo za otvaranje poglavlja dobio neformalnu saglasnost Evropske komisije, kao i da će se tekst Akcionog plana staviti na uvid javnosti na sajtu ministarstva. Rok koji je ministarstvo sebi dalo za usvajanje Akcionog plana je sredina januara, navela je Savić. U pogledu Programa reforme politike zapošljavanja i socijalne politike plan Ministarstva je da se oformi radna grupa koja će da okupi kako predstavnike ministarstva tako i nevladinih organizacija kako bi se odlučilo o daljoj sudbini dokumenta, rekla je Savić.

Duško Vuković je izrazio zabrinutost zbog ocene koju Evropska komisija daje za nivo radnih prava u Srbiji i dodao da u Poglavlju 19 nema nekog velikog napretka, kao i da se zaboravlja na suštinu pristupnih pregovora i onoga što ovo društvo treba da istinski ispuni. Vreme je da se zapitamo da li nam je bolje i zašto postoje dvostruki standardi kada je pozivanje na zakone u pitanju, rekao je on.

Zoran Stojiljković je naglasio važnost monitoringa i evaluacije u oblasti tržišta rada, uz ocenu da „mi više nemamo institucije“.

Nataša Vučković je naglasila da je interes svih da Poglavlje 19 bude što pre otvoreno. Prethodna verzija Akcionog plana za poglavlje 19 nije predviđala učešće svih zainteresovanih strana, a aktivnosti praćenja nisu se našle u Akcionom planu. Sve ovo dovodi do neophodnog razgovora organizacija civilnog društva i predstavnika Ministarstva, rekla je Vučković.

Prekarni rad - negacija dostojanstvenog rada

Govornici na trećem panelu bili su Sarita Bradaš, istraživačica Fondacije Centar za demokratiju, Bojana Tamindžija, Clean Clothes Campaign, Miljana Stojšić Stojanovska, predsednica Unije poslodavaca Vojvodine, Jovan Protić, nacionalni koordinator Međunarodne organizacije rada, Tanja Jakobi, izvršna direktorka Centra za javne politike. Moderator panela bio je Vladimir Simović, Centar za politike emancipacije.

Vladimir Simović je istakao da „danas posebno postoji jedan povratak na kapitalizam od pre Drugog svetskog rata i jednu vrstu aktivne nesigurnosti, jer u periodu krize najlakši način da se podigne profitna stopa je fleksibilizovati položaj radnika i učiniti eksploataciju mnogo temeljnijom. Ono što je pitanje za nas koji znamo šta je prekarni rad, jeste da li ljudi znaju šta je prekarni rad“.

Sarita Bradaš je istakla da se EU vrlo aktivno bavi problemima prekarnosti dok se kod nas hvale uspesima fleksibilizacije koja je doprinela sve većem zapošljavanju u nesigurnim oblicima rada. Druga stvar koja je dovela do prekarizacije u Srbiji jesu mere štednje, kojima su najviše pogođene žene, dodala je Bradaš. “Ako bi bilo potrebno da se izrazi u brojevima koliko zaposlenih radi u prekarnim oblicima rada u Srbiji, to bi bilo milion, jer tu ubrajamo one koji imaju niske zarade, koji rade na privremeno povremenim poslovima, rade na crno…“, navela je Bradaš.

Miljana Stojšić Stojanovska je istakla da je prekarnost nešto što pogađa ne samo radnike već i poslodavce, jer prekarnost je nesigurnost. Kako je dalje navela, “prekarnost zaobilazi samo moćne”, prekarnost pogađa sve koji su mali, pa čak i one koji su srednji preduzetnici. Navela je i da je potrebno zajedničko delovanje Unije poslodavaca, sindikata, da bi pomogli ljudima da se izvuku iz sistema koji je nazvala „nepostojanje sistema“.

Bojana Tamindžija je navela da radnice u tekstilnoj industriji trpe katastrofalne uslove rada, od niskih zarada, neplaćenog prekovremenog rada, diskriminacije, seksalnog uznemiravanja, nemogućnosti sindikalnog udruživanja.

Tanja Jakobi je istakla da je veoma zanimiljivo to što se radnici koji rade na online platformama ne doživljavaju kao prekarni, često zbog visokih zarada, ali oni to upravo jesu.

Jovan Protić je naveo da je MOR trebalo godinu i po dana da usaglasi Program dostojanstvenog rada sa socijalnim partnerima, što je veoma dug period.

Pogledajte GALERIJU FOTOGRAFIJA - Konferencija „Radna prava su naša prava“

Fondacija Centar za demokratiju