• 7. novembar 2019.

Siromaštvo i nesigurni radni uslovi najveći problem starijih radnika

Veći deo starijih radnika ima niska i neredovna primanja i radi u izuzetno lošim uslovima, zaključili su učesnici okruglog stola „Ko brine za budućnost starijih radnika na tržištu rada?“ koji je organizovala Fondacija Centar za demokratiju 7. novembra 2019. godine.

Sarita Bradaš iz Fondacije Centar za demokratiju navela je da je stopa nezaposlenosti mladih otprilike jednaka kao i onih koji su stariji od 50 godina. Dodala je i da je otpuštenim radnicima teško da pronađu novi posao i da je prisutna diskriminacija prilikom zapošljavanja. „Predrasude i stereotipi koji postoje u opštoj populaciji prema starijima su, meni se čini, mnogo izraženiji kod poslodavaca. Nažalost, nemamo skorija istraživanja u ovoj oblasti, poslednji podaci koje sam našla su iz 2009. godine. Kada je Republički zavod za statistiku sproveo istraživanje, došli su do toga da svega 1,3% preduzeća u Srbiji radije zapošljava starije od 45 godina, dok 53,6% radije zapošljava one od 25 do 45 godina.“

Gorica Đokić iz Sindikata lekara i farmaceuta Srbije istakla je da bi osnovni kriterijum za zaposlenje starijih radnika trebalo da bude dobrovoljnost. U Srbiji često to nije slučaj, pa su stariji radnici prinuđeni da zbog nemaštine traže posao. „Siromaštvo je najzastupljenije među najstarijom populacijom, a ono što je najtragičnije za nas je što svaka druga starija osoba živi sama ili sa svojim, takođe, starijim supružnikom“.

Navela je i da zapošljavanje starijih radnika ima niz prednosti, što poslodavci u Srbiji često ne koriste. „Stariji radnici su definitivno posvećeni radnici, koji rade sa visokim stepenom kvaliteta. Prema podacima iz 2019. lakše je obučiti starijeg radnika za nove tehnologije nego prilagoditi mlađeg radnika snažnoj radnoj etici. Kada starija osoba želi da nauči da radi na kompjuteru, verujte mi da veoma brzo nauči.“ Navela je da ni država svojim merama ne podstiče zapošljavanje starijih radnika. „Naša Nacionalna strategija kaže da stariji radnici poseduju zastarele veštine i kompetencije i da im nedostaju samopuzdanje i motivacija, što je za nas koji se bavimo naukom, neodrživa teza“, zaključila je Đokić.

Ksenija Petovar iz Fondacije Centar za demokratiju predstavila je nalaze iz svog istraživanja „Tretman starijih radnika u evropskim i nacionalnim dokumentima, pravnoj i drugoj regulativi i medijima“. Prema podacima, među starijom populacijom postoje dva ekstrema, čiji se ekonomski položaj znatno razlikuje. „Na jednom su oni koji su u povoljnoj ekonomskoj situaciji, koji imaju statusno dobre radne uslove, koji još uvek rade i imaju vrlo jake motive da ostanu radno angažovani. Na drugom polu su stariji koji su u lošoj ekonomskoj situaciji, koji imaju neredovne i niske prihode i kojima su neredovni i niski prihodi osnovni motiv za traženje zaposlenja.“ 

Istakla je da stepen obrazovanja i zdravstveno stanje u najvećoj meri određuju položaj starijih na tržištu rada. „Što je obrazovanje više, ekonomski položaj je povoljniji. To je naprosto statistika koja se potvrđuje i u takozvanim normalnim i sređenim državama. Druga determinanta ekonomskog položaja je zdravstveno stanje. Nesumnjivo je da dobro zdravstveno stanje omogućava ljudima da ostanu duže radno aktivni. Loše zdravstveno stanje, bez obzira na vaše sposobnosti, naprosto je jedan veliki hendikep.“

Dodala je da postoji niz problema u državnim merama za zapošljavanje starijih. „Zanimljivo je da postoji veći broj programa Nacionalne službe za zapošljavanje, ali nigde nisam mogla da nađem informaciju o ostvarivanju tih programa. Imate program koji traje od 2018. do 2020. koji je, u saradnji, sa jednom švajcarskom nevladinom organizacijom trebalo da obuhvati nekoliko hiljada starijih radnika. Nigde ne možete da pronađete informaciju dokle se stiglo sa tim programom, a on je počeo još u martu 2018“, rekla je Petovar.

Slavica Milojević iz Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu govorila je o istekloj Nacionalnoj strategiji o starenju i razlozima za nedonošenje nove. „Opcija da radimo novu strategiju podrazumevala je dugi period vremena dogovaranja i široke rasprave, jedan međuprostor u kome se ništa ne dešava. Druga opcija bila je da nastavimo sa ostvarivanjem ciljeva koje nismo realizovali u prethodnom periodu, što nam se činilo efikasnijim. Zašto definisati nove ciljeve ako postojeći koji su definisani u dokumentu do 2015. godine imaju nekakvog smisla?“

Osvrnula se i na položaj zaposlenih u sistemu socijalne zaštite. „Prosečna starost zaposlenih u centrima za socijalni rad je 55 godina. Važan podatak, za koji verujem da svi znate je da je rad u sistemu socijalne zaštite predominantno ženska profesija. Oko 80% zaposlenih ima sindrom izgaranja na poslu.“

Za kraj, navela je koje je probleme donela decentralizacija u sistemu socijalne zaštite. „Nama, u Republičkom zavodu, postalo je jasno krajem 2018. godine da je decentralizacija sistema previdela značaj nivoa lokalnih zajednica. Mi smo na lokalne zajednice preneli obavezu da garantuju lokalne socijalne usluge, kao i različite vidove podrške, posebno ranjivim grupama stanovništva. U tom kontekstu smo otkrili da u redovnim godišnjim izveštajima ne postoji ni jedna jedina socijalna usluga podrške za ovu grupaciju stanovništva.“

Okrugli sto je organizovan u okviru projekta „Radna prava su naša prava“, podržanog od strane Međunarodnog centra Olof Palme. 

Fondacija Centar za demokratiju